4
Organizacija Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću predstavila je preliminarne rezultate istraživanja ljudskih gubitaka povezanih sa događajima tokom i nakon vojno-policijske operacije „Oluja“. Prema njihovim podacima, identifikovano je 2.353 ratne žrtve, uglavnom civila srpske nacionalnosti, a najveći broj poginulih bio je uzrasta između 36 i 64 godine.
Cilj istraživanja je da se napravi tačan, pouzdan i javno dostupan spisak svih stradalih – bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku ili političku pripadnost, uključujući i civile i pripadnike vojske i policije.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ovi podaci su u samom središtu pitanja koliko smo kao društvo spremni da se suočimo s prošlošću i da priznamo patnju svih koji su stradali tokom rata od 1991. do 1995. godine“, rekla je Vesna Teršelič, direktorka Documente.
Teršelič je istakla da u Hrvatskoj postoje potpuno suprotstavljene percepcije događaja iz perioda „Oluje“. Dok mnogi u Hrvatskoj taj dan slave kao pobedu i povratak u svoje domove, s druge strane, „Oluja“ je za mnoge povezana s egzodusom srpskog stanovništva, ubistvima civila i nestalim licima.
„To je lice i naličje iste priče“, dodala je.
Naglasila je i da sudska pravda nije u potpunosti zadovoljena: „Neke činjenice jesu utvrđene, ali mnoge nisu ni pomenute u presudama Haškog tribunala, niti pred hrvatskim sudovima“.
Koordinator istraživanja Nikola Mokrović izneo je sledeće podatke:
Od 2.654 evidentiranih osoba (od 25. jula 1995. do 14. januara 2001), kao potvrđene ili delimično potvrđene ratne žrtve vode se 2.353 osobe.
Od tog broja:
1.747 su bili srpske nacionalnosti
466 hrvatske
1.170 su bili civili,
918 vojnici,
228 mešovitog statusa,
22 policajci
Najviše žrtava je zabeleženo u:
Sisačko-moslavačkoj županiji – 788
Šibensko-kninskoj – 475
Ličko-senjskoj – 336
Zadarskoj – 276
Po uzrastu, najviše stradalih bilo je starosti:
36–64 godine – 995
65+ godina – 763
13–35 godina – 562
deca (0–12 godina) – 7
Po tipu stradanja:
ubistva – 1.073
nestanci – 383
ubistva u borbi – 346
Istraživačica i posmatrač suđenja za ratne zločine, Veselinka Kastratović, naglasila je da već godinama nema novih optužnica niti pokretanja istraga.
„Zločini su se zasigurno dogodili. U mnogim slučajevima ima osnova da se barem istraži da li se radilo o ratnim zločinima“, istakla je.
Na konferenciji je takođe rečeno da je Documenta, na osnovu svojih nalaza, podnosila krivične prijave, ali pravosudna reakcija uglavnom izostaje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
