0
Indija i Pakistan, dve nuklearne sile sa dugom istorijom sukoba, raspolažu značajnim nuklearnim arsenalima.
Prema podacima Centra za kontrolu naoružanja i neširenje (Center for Arms Control and Non-Proliferation) sa sedištem u Vašingtonu, Indija ima najmanje 164 nuklearne bojeve glave, uz sposobnost lansiranja sa kopna, mora i iz vazduha. Nasuprot njoj, Pakistan poseduje najmanje 170 bojevih glava, što mu daje blagu brojčanu prednost.
Strah od nuklearne eskalacije između ove dve zemlje nije neutemeljen. Stručnjaci upozoravaju da bi čak i ograničena nuklearna razmena mogla da izazove katastrofalne posledice.
PROČITAJTE JOŠ:
Procene Centra za kontrolu naoružanja kažu da bi mali nuklearni sukob između Indije i Pakistana mogao da usmrti najmanje 20 miliona ljudi u roku od nedelju dana. Ako bi došlo do tzv. nuklearne zime, gotovo dve milijarde ljudi u zemljama u razvoju bile bi u opasnosti od gladi.
Od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1947. godine, Indija i Pakistan vode intenzivnu trku u naoružanju. Sve je počelo sa konvencionalnim oružjem, a završilo se razvojem oružja za masovno uništenje. Danas obe zemlje poseduju nuklearne kapacitete, uključujući interkontinentalne balističke rakete.
Indija raspolaže raketama Agni, čiji je domet oko 5.000 kilometara, dok Pakistan ima rakete Shaheen sa dometom između 2.500 i 3.000 kilometara. Oba rivala razvila su različite oblike nuklearne trijade – koncept koji podrazumeva mogućnost lansiranja nuklearnog oružja iz vazduha, sa kopna i sa mora.
Prema procenama stranice World Population Review, Indija je do prošle godine imala 172 nuklearne bojeve glave, dok je Pakistan ostao na 170. Stručnjaci očekuju da će taj broj u narednim godinama rasti, potencijalno dostižući 200 do 250 bojevih glava u obe zemlje
PROČITAJTE JOŠ:
Iako Pakistan trenutno ima nešto veći broj nuklearnih bojevih glava, Indija uživa tehničku i tehnološku superiornost. Ova prednost je naročito izražena u mornarici – Indija poseduje dva nosača aviona, od kojih je jedan domaće proizvodnje, dok Pakistan nema nijedan.
Pakistanska vojna doktrina se oslanja na strategiju ranog odvraćanja, koja podrazumeva pretnju nuklearnim odgovorom u početnoj fazi potencijalnog sukoba, s ciljem da se spreče indijske vojne operacije pre nego što se uopšte dogode. Za razliku od Pakistana, Indija se pridržava politike „No First Use“ – obaveze da nuklearno oružje ne koristi prva, ali je poslednjih godina u nekoliko navrata razmatrala mogućnost izmene te doktrine.
