Nemački potez koji izaziva jezu: Proteruju strance samo zbog toga što podržavaju Palestinu

Suzbijanje političkog neslaganja u Nemačkoj je u punom jeku. Tokom protekle dve godine, institucije i vlasti su otkazivale događaje, izložbe i dodele nagrada zbog izjava o Palestini ili Izraelu.
Nemačka, koja se decenijama pozicionirala kao bastion liberalnih vrednosti u Evropi, danas sprovodi deportaciju četvoro stranih državljana — troje građana EU i jednog američkog studenta — zbog učešća u protestima protiv izraelskog rata u Gazi.

Četvoro ljudi za koje je planirana deportacija – Kuper Longbotom, Kasija Vlaščik, Šejn O’Brajen i Roberta Mari – su državljani, redom, Sjedinjenih Američkih Država, Poljske i, u poslednja dva slučaja, Irske.

Nijedna od optuženih osoba nema krivičnu presudu, a većina optužbi svodi se na izražavanje političkog stava.

Njihovi „prekršaji“ uključuju učešće u mirnim demonstracijama, uzvikivanje parola poput „Slobodna Gaza“ i „Od reke do mora, Palestina će biti slobodna“, kao i navodno ometanje policije prilikom hapšenja demonstranata. Dvoje su navodno nazvali policajca „fašistom“. Svi su optuženi — bez ijednog dokaza — za podršku Hamasu.

„Ono što ovde vidimo je najekstremnija moguća mera — deportacija — na osnovu neodređenih i često neutemeljenih optužbi,“ rekao je advokat Aleksandar Gorski. „Ovo nije pravna odluka, ovo je politička odluka.“

Deportacija bez presude

Nemački zakon o migracijama dozvoljava deportaciju i bez pravosnažne krivične presude, ali razlozi moraju biti proporcionalni. U ovom slučaju, međutim, izostaje bilo kakvo dokazano kršenje zakona. Sve četiri osobe označene su kao pretnja „javnom redu“ — osnov koji se sve češće koristi za suzbijanje političkog izražavanja.

Posebnu kontroverzu izazvalo je pozivanje na tzv. Statsrason, nemački politički princip koji definiše bezbednost Izraela kao državni interes. Tri od četiri naloga za deportaciju eksplicitno koriste ovaj princip kao pravno opravdanje za ograničavanje prava na slobodu govora i okupljanja.

„Statsrason nije pravna kategorija već politički slogan,“ upozorio je Tomas Oberhauzer iz Nemačke advokatske komore.

„Njegova upotreba u postupcima deportacije je pravno neosnovana i ustavno problematična.“

Ove deportacije deo su šire strategije gušenja propalestinskih glasova u Nemačkoj. U protekle dve godine, više istaknutih umetnika, pisaca i intelektualaca bilo je predmet institucionalne cenzure zbog stavova o Izraelu i Palestini: Adania Šibli, palestinska autorka, ostala je bez ceremonije dodele nagrade na Sajmu knjiga u Frankfurtu; Maša Gesen, jevrejska spisateljica, izgubila je nagradu Hannah Arendt koju dodeljuje fondacija Hajnrih Bel; Nansi Frejzer, poznata filozofkinja, ostala je bez profesure na Univerzitetu u Kelnu; Omri Boem, izraelski filozof, izbačen je s liste govornika na komemoraciji logora Buhenvald.

Iako su mete često Jevreji, optužbe za antisemitizam se rutinski koriste kao oružje protiv svakog izražavanja solidarnosti s Palestincima.

„Nemačka koristi ove optužbe kao alat represije,“ rekla je Kasija Vlaščik, jedna od četvoro suočenih sa deportacijom.„To je pokušaj da se ućutka svako ko javno osporava politiku Izraela.“

Između centra i desnice

I dok ekstremna desnica poput AfD-a otvoreno koristi retoriku protiv migranata i Palestinaca, zabrinjava činjenica da liberalni i centristički političari sve češće prihvataju njihove narative. Novi kancelar, Fridrih Merc (CDU), već je izjavio da Nemačka neće primati izbeglice iz Gaze jer „već ima dovoljno antisemitskih mladih muškaraca u zemlji“.

U Bundestagu se diskutovalo o zabrani nošenja kefija marama, dok se istovremeno tolerisalo nošenje simbolike povezane s nacističkom prošlošću od strane poslanika AfD-a. Ta dvostruka merila dodatno potpiruju sumnju da je obračun sa propalestinskim stavovima duboko ideološki motivisan.

Deportacija kao politička poruka

Najveći problem nije samo sudbina četvoro mladih ljudi koji će možda morati da napuste zemlju do 21. aprila, već presedan koji se time postavlja. Nemačka, zemlja koja se ponosi slobodom izražavanja i demokratijom, sada šalje poruku: Ako ste stranac i izrazite političko neslaganje — mogli biste biti proterani.
„Oni nas koriste kao zamorce,“ rekao je advokat Gorski.

„Ovo nije samo o njima. Ovo je test kako daleko država može ići u gušenju političkog izraza kroz imigracioni sistem.“

Dok se sve više organizacija za ljudska prava slaže da Izrael u Gazi sprovodi sistematske zločine, Nemačka se nalazi na raskrsnici: da li će stati u odbranu vrednosti za koje tvrdi da se zalaže, ili će dalje kliziti ka političkom autoritarizmu, pod plaštom borbe protiv antisemitizma? Za sada, pravac je zabrinjavajuće jasan.