Veliki talas deportacija: Nemačka šalje 16.000 migranata nazad u Hrvatsku

Pod budnim okom nemačkih policajaca u Zagreb je tako, samo tim letom, prebačeno 15 ljudi koje su vlasti Savezne Republike vratile u Hrvatsku u skladu s uredbom Dablin III.

Tom Uredbom definiše da je za nekog konkretnog tražioca azila nadležna ona zemlja-članica Evropske unije u kojoj je ta osoba prvi put stupila na tlo EU, odnosno tamo gde je prvi put bila registrovana.

„Krcat“ let ka Zagrebu

Let iz Minhena za Zagreb nije bio tajan. Bavarske vlasti o njemu su obavestile javnost saopštenje u pisanom obliku. Baš kao što su objavile informacije i o drugim „merama povratka“ – na primer u Rumuniju, Gruziju, Albaniju, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Srbiju...

Sredinom juna (13.6.2024.) jedan takav „Dablin-let“ organizovan je i iz Štutgarta. Tada je zvanično potvrđeno da je on bio „krcat" – u Zagreb je njime, između ostalog, prebačena i jedna osoba protiv koje je u Bavarskoj bio pokrenut istražni postupak zbog sumnje u ekstremističko delovanje. Taj strani državljanin je direktno iz istražnog zatvora bio prebačen na aerodrom u Štutgartu, odnosno vraćen u Hrvatsku.

Nemačke vlasti ubuduće žele da povećaju broj takvih letova prema stranim destinacijama, ne samo prema Hrvatskoj. Berlin naime želi da pojača tempo proterivanja osoba koje nemaju pravo na zaštitu. Nemci su u 2023. u skladu s Dablinom III hteli da deportuju 74.622 osobe u druge zemlje Unije.

Najviše zahteva za preuzimanjem tražilaca azila Nemci su u prošloj godini poslali Hrvatskoj (16.704) i Italiji (15.749) – u većini slučajeva još uvek bez uspeha. Iako su doduše druge zemlje EU pristale na preuzimanje oko 55.000 tih „Dablin-slučajeva“, u čitavoj 2023. iz Nemačke je u njih deportovano samo 5.053 ljudi, potvrdio je Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF).

U prvoj polovici 2024. Nemačka je, prema navodima BAMF-a, drugim članicama EU poslala zahteve za prihvatom oko 40.000 migranata. U 25.000 slučajeve one su pristale da prihvate te osobe. U praksi je u prva dva kvartala ove godine deportovano samo oko 3.500 osoba.

Italija ne prihvata migrante

Italija se recimo generalno protivi prihvatu osoba deportovanih iz Nemačke, a Rim očigledno ne želi da menja taj kurs do stupanja na snagu novog Pakta EU o migracijama i azilu 2026. Njegov cilj je bolja zaštita (često) previše propusnih spoljnih granica Unije.

Hrvatske vlasti su po tom pitanju očigledno kooperativnije od italijanskih. O povratku azilanata u Hrvatsku je tako u nekoliko navrata bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (CSU) razgovarao sa svojim hrvatskim kolegom Davorom Božinovićem (HDZ).

Na sastanku u Minhenu 29. avgusta ove godine njih dvojica su se složili da je potreban „zaokret po pitanju ilegalnih migracija“. Izrazili su tada zabrinutost oko migrantskih kretanja na takozvanoj „Balkanskoj ruti“, a Herman je pozdravio „konsekventne hrvatske napore oko obezbeđenja spoljne granice EU“.

U tom konsekventnom obezbeđivanju šengenske granice hrvatska policija je, kako su različiti međunarodni akteri zabeležili u više navrata, praktikovala i ilegalne puš“-bekove“, odnosno nasilno preko granice u smeru BiH terala one migrante koji su na neregularan način (a ne preko zvaničnih graničnih punktova) stupili na tlo Hrvatske.

Jedna od tema na susretu Hermana i Božinovića ovog leta bile su i deportacije na osnovu uredbe Dablin III. Bavarski šef policije najavio je tada „intenziviranje saradnje“, a pod utiskom stravičnog napada u Zolingenu (koji se dogodio samo nekoliko dana ranije) pozvao i saveznu nemačku vladu da optimizuje praksu deportacije odbijenih tražilaca azila – i u druge zemlje EU, ali i zemlje poput Avganistana ili Sirije.

Šta kažu podaci iz Bavarske?

DW je upravo na primeru Bavarske, prve savezne nemačke pokrajine na „udaru“ s tzv. „Balkanske rute“, istražio koliko se odbijenih azilanata i drugih osoba bez prava boravka u toj pokrajini zaista vrati u Hrvatsku. Radi se o relativno malom broju ljudi.

Na naš upit, iz Bavarske službe za azil i povratak migranata potvrđeno nam je da su između 1. januara 2023. i 30. septembra 2024. Bavarci realizovali ukupno pet čarter-letova u smeru Hrvatske (dva leta u 2023, tri u 2024.) – pritom je iz Bavarske u Hrvatsku prebačena ukupno 21 osoba (2023: deset, 2024: jedanaest). Na tim letovima nisu bili samo odbijeni tražioci azila i osobe bez regulisane dozvole boravka s područja Bavarske, već i iz nekih drugih nemačkih pokrajina.

Na području Bavarske se, prema podacima od 31. oktobra ove godine, nalazilo ukupno 25.646 osoba koje su iz raznih razloga već morale da napuste tu pokrajinu. Među njima je i 460 državljana Republike Hrvatske – radi se na primer o osobama koje su pravosnažno  osuđene na zatvorsku kaznu ili članovima kriminalnih organizacija.

S obzirom na relativno mali broj realizovanih deportacija i nepoštovanje Dablina III u praksi, nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) je još krajem prošle godine najavio ofanzivu po pitanju vraćanja azilanata koji su bili registrovani u drugim članicama EU i koji su svejedno na kraju nekako uspeli da dođu u Nemačku. Šolc je tada obećao „deportacije u velikom stilu“.

Nemci žele drugačiju migrantsku politiku

Većina nemačkih građana je, kako su pokazale ankete, tražila radikalan zaokret u politici migracija i azila. A pod pritiskom jačanja desničarskih snaga, pre svega Alternative za Nemačku (AfD), odnosno erozije poverenja građana u saveznu vladu, vladajuća „semafor-koalicija“ tada je najavljivala mnogo veći broj deportacija onih osoba koje ionako nisu imale pravo zaštite u Nemačkoj.

Jedan od tih ljudi je i 26-godišnji Isa Al H. Taj sirijski državljanin trenutno se nalazi u istražnom zatvoru zbog sumnje da je 23. avgusta ove godine nožem ubio troje ljudi u gradu Zolingenu na zapadu Nemačke. U islamistički motivisanom atentatu tada je osam osoba ranjeno.

Isa H. zapravo nije smeo da bude u Njemačkoj. Trebalo je da on još prošle godine bude prebačen u Bugarsku, takođe na osnovu uredbe Dablin III. Sofija je tada izrazila spremnost da ga preuzme, ali je deportacija propala, jer nemačke vlasti nisu uspele da ga pronađu.

Isa H. je u Nemačku stigao krajem 2022, gde je podneo zahtev za dobijanje azila. Njegov zahtev uopšte nije bio obrađen, zato što Nemačka ionako nije bila nadležna za njega – već Bugarska. Nakon toga se mladi Sirijac radikalizovao: odgovornost za atentat u Zolingenu je, naime, preuzela tzv. „Islamska država“ (IS).

Zakonska regulativa u međuvremenu je pooštrena, ali bez mnogo uspeha. U prvih devet meseci ove godine, skoro 62 odsto planiranih deportacija (u članice EU ili treće zemlje poput Avganistana) na kraju nije bilo realizovano. U čitavoj 2023. „propalo“ je 65,6 odsto deportacija. Prema navodima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2023. iz Nemačke je deportovano ukupno 16.430 osoba (u zemlje EU ili treće zemlje).

Zašto deportacije ne uspevaju?

Jedan od najčešćih razloga za nesprovođenje deportacija je situacija u kojoj se pogođene osobe kriju od vlasti, zato što sudovi zabrane povratak u matičnu zemlju ili se let iz nekog razloga ne može realizovati, na primer iz zdravstvenih razloga.

U Nemačkoj prema aktuelnim podacima iz juna 2024. boravi 226.882 osoba sa statusom „ausreisepflichtig“ – to su ljudi koji nemaju regulisanu dozvolu boravka i koji bi trebalo da napuste Nemačku. Najveći deo čine odbijeni tražioci azila – njih je 57 odsto, odnosno ukupno 128.355 osoba.

BONUS VIDEO: Prevrnuo se čamac s migrantima na Drini, izvučeno deset tela