0
NATO nastavlja da podržava Ukrajinu i jača svoje odbrambene kapacitete, a u 2023. potrošnja za odbranu evropskih saveznika i Kanade porasla je za 11 odsto, što je povećanje bez presedana.
Očekuje se da će 2024. dve trećine saveznika dostići ili premašiti prag od 2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se troši na odbranu, navodi se u godišnjem izveštaju Alijanse koji je danas u Briselu predstavio generalni sekretar Jens Stoltenberg.
„BDP Sjedinjenih Američkih Država iznosio je 53 odsto BDP-a svih saveznika, a potrošnja na odbranu iznosila je 67 odsto svih saveznika. Procenjuje se da će 2023. godine ukupna potrošnja zemalja NATO-a za odbranu iznositi oko 1,1 bilion dolara“, stoji u izveštaju NATO-a.
Povratak rata na evropski kontinent stavio je pitanje ulaganja u odbranu u središte debate, a saveznici ne mogu priuštiti da spuste gard. Na samitu u Viljnusu, šefovi država i vlada smatrali su važnim da saveznici nastave da ulažu u odbranu i poštuju preuzete obaveze. Od usvajanja prve obaveze u pogledu investicija u odbranu 2014. godine, ove zemlje su uložile dodatni napor od više od 600 milijardi dolara, dodaje se u dokumentu.
Podseća se da su na samitu u Viljnusu, zemlje NATO-a odobrile akcioni plan za odbrambenu proizvodnju, koji treba da pomogne u ubrzavanju proivodnje i popunjavanju zaliha oružja i municije. Pored jačanja kolektivne odbrane, Alijansa je nastavila da podržava Ukrajinu. Konkretno, 2023. godine isporučena je oprema u ukupnoj vrednosti od 117 miliona evra, a već su potpisani novi ugovori u ekvivalentnom iznosu.
„Apsolutno je ključno da Ukrajina pobedi i ostane nezavisna i suverena država. Pobeda predsednika Putina poslala bi opasan signal da bi drugi autoritarni lideri mogli zaključiti da su nasilje i rat dobra sredstva za postizanje svojih ciljeva“, ističe se u izveštaju o pregledu aktivnosti i dostignuća NATO-a u protekloj godini.
Tokom godine, Rusija je nastavila svoj brutalni rat protiv Ukrajine, donoseći nasilje i smrt u srce Evrope, i nastojala da podeli NATO. Time je potcenjena i odlučnost ukrajinskog naroda i jedinstvo saveznika. Ukrajina je nepokolebljivo branila svoje stanovništvo i oslobodila više od polovine teritorije koju su ruske snage zauzele na početku rata. Što se tiče saveznika, oni su pokazali nepokolebljivu solidarnost sa Ukrajinom. Kao i većina zemalja članica UN, one su ostale u potpunosti mobilisane za suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet zemlje unutar njenih međunarodno priznatih granica.
U Kijevu u aprilu i septembru, generalni sekretar se složio o važnosti pravednog i trajnog mira i ponovo potvrdio da NATO stoji uz Ukrajinu u kratkom i dugoročnom periodu. Saveznici su nastavili da podržavaju Ukrajinu u ostvarivanju njenog prava na samoodbranu i pomogli su joj da se približi NATO-u kroz bliže političke veze i jačanje praktične podrške.
Kako se navodi u Strateškom konceptu koji je NATO usvojio 2022. godine, Ruska Federacija predstavlja najznačajniju i najdirektniju pretnju bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlantskom prostoru. Očigledna spremnost Rusije da upotrebi silu za postizanje političkih ciljeva potkopavaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, ocenjeno je u izveštaju.
Napominje se da Rusija modernizuje svoje nuklearne snage i proširuje svoje nove vektore dvostruke sposobnosti, sa razornim efektima, istovremeno mašući nuklearnom pretnjom. „Nastoji da destabilizuje zemlje koje se nalaze istočno ili južno od teritorije Alijanse. Na krajnjem severu, njen kapacitet da ometa jačanje saveznika sa severa Atlantika, a sloboda plovidbe u ovoj oblasti, predstavlja strateški izazov za Alijansu. Jačanje njenog vojnog prisustva, posebno u regionima Baltičkog mora, Crnog mora i Mediterana, kao i vojna integracija sa Belorusijom podriva bezbednost i interese saveznika“, naglašava se u dokumentu.
Dodaje se da s obzirom na neprijateljsku politiku i akcije Rusije, NATO ne može smatrati Rusiju partnerom. Da bi se njeni odnosi sa ovom zemljom razvijali, ona će morati da napusti svoj agresivni stav i da se u potpunosti pridržava međunarodnog prava. „NATO ostaje voljan da drži otvorene komunikacione kanale sa Moskvom kako bi upravljao i smanjio rizike, sprečio eskalaciju i povećao transparentnost. On ne traži konfrontaciju i ne predstavlja pretnju Rusiji“, ističe se u izveštaju.
Zemlje saveznice osim rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, suočavaju sa sve većom konkurencijom autoritarnih država, uključujući Kinu, i nastavljaju da se suočavaju sa drugim bezbednosnim pretnjama, kao što su terorizam, sajber napadi i klimatske promene.
„Kina nas pažljivo posmatra. Ne deli naše vrednosti, podriva naše interese i sve se više svrstava u Moskvu. Nastavićemo da održavamo kontakte i da trgujemo sa tim, ali moramo kontrolisati rizike i pripremiti se za dugoročnu konkurenciju“, ističe se u dokumentu.
Pročitajte još...
Međutim, u svetu koji je postao opasniji, NATO je jači ističe se u izveštaju i napominje da je tokom protekle godine, Alijansa porasla u veličini i efikasnosti, prijemom Finske i nedavno i Švedske, kao i jačanjem odbrambenog sistema.
„Na samitu u Viljnusu NATO je usvojio nove planove koji bi trebalo da mu omoguće da efikasno brani svaki kvadratni centimetar svoje teritorije. Ovi planovi zasnivaju na nekoliko stotina hiljada vojnika, koji mogu biti mobilisani u kratkom roku i podržani vazdušnim i pomorskim sredstvima visokih performansi, kao i osam taktičkih grupa raspoređenih na istočnom krilu, od Baltika do Mediterana, veličine koji se može dovesti do nivoa brigade“, naglašava se u izveštaju generalnog sekretara.
Zahvaljujući odlukama donetim na samitu u Viljnusu, Ukrajina je sada bliža NATO-u nego ikada, a Savet NATO-Ukrajina, stvoren ovom prilikom, pruža prostor zemljama saveznicima i Ukrajini da donose odluke o zajedničkim bezbednosnim pitanjima. Povodom 75. godišnjice postojanja koja se obeležava ove godine, NATO će na samitu u Vašingtonu u julu, potvrditi opredeljenost za očuvanje trajnog mira u Evropi, zasnovanog na zajedničkim vrednostima: demokratiji, individualnim slobodama, ljudskim pravima i vladavini prava, zaključuje se u izveštaju.
