Najveće Trampovo kockanje: Velika analiza Rojtersa posle napada Amerike na Iran

Dramatičan američki udar, uključujući ciljanje najutvrđenijeg iranskog nuklearnog postrojenja duboko pod zemljom, predstavlja najveći spoljnopolitički rizik tokom dva predsednička mandata Donalda Trampa i potez je prepun rizika i nepoznanica, piše agencija Rojters.

Tramp, koji je juče insistirao da Iran mora odmah pristati na mir ili će se suočiti sa daljim napadima, mogao bi navesti Teheran na odmazdu zatvaranjem Hormuškog moreuza – najvažnije naftne arterije na svetu, napadima na američke vojne baze i saveznike na Bliskom istoku, pojačanim raketnim napadima na Izrael, kao i aktiviranjem grupa pod iranskom kontrolom protiv američkih i izraelskih interesa širom sveta, rekli su analitičari, prenosi N1.ba.

"Ovo se neće brzo završiti"

Takvi potezi mogli bi dovesti do šireg i dugotrajnijeg sukoba nego što je Tramp zamislio, vraćajući u sećanje „beskrajne ratove“ koje je Amerika vodila u Iraku i Avganistanu, a koje je Tramp ismevao kao „glupe“ i obećavao da se nikada više neće uvući u njih.

„Iranci su ozbiljno oslabljeni u svojim vojnim sposobnostima“, rekao je Aron Dejvid Miler, bivši američki pregovarač za Bliski istok. „Ali imaju različite asimetrične metode kojima mogu odgovoriti. Ovo neće brzo završiti“, dodao je.

Uoči bombardovanja koje je najavio kasno sinoć, Tramp je oklevao između vojnih pretnji i poziva na obnovu pregovora, pokušavajući da ubedi Iran da postigne novi nuklearni sporazum. Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da se Tramp odlučio za napade nakon što se uverio da Teheran nema volje za sporazum.

"Dugoročno, vojna akcija će ubediti Iran da mu je potrebno nuklearno oružje"
Tramp je dao zeleno svetlo nakon što mu je predstavljena „visoka verovatnoća uspeha“, rekao je zvaničnik. Odluka je usledila nakon više od nedelju dana izraelskih vazdušnih udara na iranske vojne i nuklearne ciljeve, što je otvorilo put za potencijalno odlučujući američki udar.

Tramp je nakon napada tvrdio da je u pitanju „veliki uspeh“ i otkrio da su korišćene „bombe za uništavanje bunkera“ protiv glavne lokacije u Fordou. Međutim, neki stručnjaci smatraju da, iako je moguće da je iranski nuklearni program usporen na više godina, pretnja nije u potpunosti uklonjena.

Iran negira da razvija nuklearno oružje i tvrdi da mu je program isključivo mirnodopski. „Dugoročno, vojna akcija će verovatno ubediti Iran da mu je nuklearno oružje neophodno kao sredstvo odvraćanja i da Vašington nije zainteresovan za diplomatiju“, saopštilo je Udruženje za kontrolu naoružanja, nezavisna američka organizacija.

Iran ne pokazuje interes za ustupke

„Sami vojni udari ne mogu uništiti sveobuhvatno znanje koje Iran ima o nuklearnim tehnologijama. Napadi će unazaditi program, ali po cenu jačanja iranske odlučnosti da ga obnove“, navodi ta organizacija.

Erik Lob, profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Florida Internešenel, kaže da je sledeći potez Irana neizvestan, ali da bi mogli da napadnu „meke mete“ SAD-a i Izraela unutar i izvan regiona.

Takođe je rekao da postoji mogućnost da se Iran vrati pregovorima, „iako u oslabljenoj poziciji“, ili da pokuša diplomatski izlaz. Neposredno nakon američkih udara, Iran je pokazao vrlo malo interesa za ustupke.

"Ovo će verovatnije otvoriti novo poglavlje rata nego ga zaključiti"
Iranska organizacija za atomsku energiju izjavila je da neće dozvoliti zaustavljanje razvoja svoje „nacionalne industrije“, dok je komentator državne televizije rekao da će svaki američki državljanin ili vojnik u regionu biti legitimna meta.

Karim Sadžadpur, analitičar Karnegi fondacije za međunarodni mir, izjavio je na mreži X da Tramp poručuje da je sada vreme za mir. „Nejasno je – i malo verovatno – da će Iranci to videti isto. Ovo će verovatnije otvoriti novo poglavlje 46-godišnjeg sukoba između SAD-a i Irana nego ga zatvoriti“, dodao je.

Neki analitičari smatraju da bi Tramp, čija je administracija ranije negirala da joj je cilj promena režima u Iranu, mogao biti uvučen u taj scenario ako Teheran odgovori snažno ili ubrza nuklearni program. To bi donelo dodatne rizike.

Zatvaranje Hormuškog moreuza naškodilo bi i Kini, iranskom savezniku

„Oprezno sa širenjem misije na kampanju promene režima i demokratizacije“, rekla je Laura Blumenfeld, analitičarka sa Džons Hopkins univerziteta. „Mnoge neuspele američke 'moralne' misije zakopane su u pesku Bliskog istoka“, dodala je.

Džonatan Panikof, bivši američki obaveštajac za Bliski istok, upozorio je da bi Iran mogao brzo da odgovori „neproporcionalnim napadima“ ako proceni da mu je opstanak ugrožen. Ali će i Teheran morati da razmisli o posledicama, rekao je.

Zatvaranje Hormuškog moreuza bi, osim štete za SAD (zbog porasta cena nafte i inflacije), moglo naneti štetu i Kini – jednom od retkih moćnih saveznika Irana.

"Nisam siguran da je iko u Moskvi, Teheranu ili Pekingu verovao da je Tramp mirotvorac"
U isto vreme, Tramp se suočava sa snažnim otporom demokrata u Kongresu, kao i sa protivljenjem protivnika intervencionizma u sopstvenoj republikanskoj bazi. Tramp, koji tokom prvog mandata nije imao veću međunarodnu krizu, sada se suočava sa jednom svega šest meseci nakon početka drugog mandata.

Čak i ako se nada da će američko vojno učešće biti vremenski i obimno ograničeno, istorija sličnih sukoba često donosi nepredviđene posledice za predsednike. Njegov slogan „mir kroz snagu“ sada će biti testiran kao nikada pre – posebno nakon što nije ispunio obećanja o brzom okončanju ratova u Ukrajini i Gazi.

„Tramp se vratio u ratni posao“, rekao je Ričard Govan, direktor Međunarodne krizne grupe pri UN-u. „Nisam siguran da je iko u Moskvi, Teheranu ili Pekingu ikada poverovao u njegov narativ da je mirotvorac. To je uvek više ličilo na predizbornu frazu nego na strategiju“, zaključio je.