0
Evropa se sprema za dugu i tešku zimu. Drugi talas koronavirusa stigao je na stari kontinent, a leto opuštenih mera i ograničenja je iza nas i vraćamo se mračnim danima "lokdauna" (zaključavanja-karantina).
Čak i zemlje koje su hvaljene zbog toga što su uspele da svoje slučajeve koronavirusa, ali i smrtne slučajeve, drže na relativno niskom nivou, svedoče o istorijskim skokovima broja zaraženih, a kao rezultat nameću nova ograničenja.
Pročitajte još:
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), danas nijedna od 31 zemlje EU, EEA i UK, u kojima izveštava o podacima nije prijavila manje od 20 slučajeva na 100.000 ljudi tokom proteklih 14 dana, što je znak za mnoge stručnjake da prepoznaju uzbunu, prenosi CNN.
Tri najteže pogođene države su Češka, koja je prijavila 346,1 slučaj na 100.000, Španija koja ima 305 slučajeva na 100.000 i Holandija, koja beleži 270.2 na 100.000.
Još u junu, Češka i Holandija su redovno prijavljivale manje od 100 infekcija dnevno, u poređenju sa hiljadama dnevnih slučajeva. Češka je pod vanrednim stanjem u kojem će vlasti moći privremeno da primene zakone usmerene na suzbijanje epidemije.
A Holandija, koja je uspela da izbegne bilo kakvu veću nacionalnu blokadu, ograničila je društvena okupljanja ispred domova na najviše četiri osobe i zatvara lokale u 22 sata.
Irska, još jedna zemlja kojoj je aplaudirano zbog slučajeva koji su se spustili na nulu, dok su infekcije naglo porasle, od danas registruje 112,8 slučajeva na 100.000. Ovaj skok je nagli, jer su zabeleženi slučajevi porasli sa oko 100 dnevno na preko 400 za manje od mesec dana.
Čak je i Island – za koji se tokom leta činilo da je gotovo eliminisao virus – uveo nove mere zbog kojih će se zatvoriti teretane, pabovi, restorani i noćni klubovi. Skorašnji porast broja slučajeva Islanda povećao se sa 100.000 na 185,4.
Kako se dogodilo da zemlje koje su se tako dobro nosile sa prvom fazom Covida sada dočeka ovakav surovi talas zaraze?
„Kada postavite ove mere, vi samo suzbijate virus, ne uklanjate ga“, kaže Simon Klark, vanredni profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji.
„Kada počnete da ukidate ova ograničenja, zapravo nije važno šta ste ranije radili. U stvari moguće je da bi prethodni uspeh neke zemlje drugi put mogao dovesti do problema sa usaglašenošću“ objašnjava Hans Kluge, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
On je upozorio da je u utorak na „umor“ od mera koji dovodi do apatije među Evropljanima u pokušaju suzbijanja virusa.
„Na osnovu zbirnih podataka istraživanja iz zemalja regiona, vidimo da se umor od mera i promene načina života među ispitanicima povećava.“
Gabriel Skali, predsednik epidemiologije i javnog zdravlja u Kraljevskom medicinskom društvu, veruje da su evropske zemlje koje su u početku imale uspeha u borbi protiv virusa to izvele jer su „rano uvele stroge mere zaključavanja“.
Međutim, Skali kaže da kada su ukinuta ograničenja, stvari poput karantina i traženja kontakata „nisu bile primenjene na odgovarajući način“, za razliku od mesta kao što su Novi Zeland i Tajvan.
Putovanja preko kontinenta kao njavećeg uzroka širenja zaraze su poznata. Stope zaraze počele su da rastu kada su se završile najekstremnije blokade. Činjenica da se ovo događa kako se Evropa približava zimi je posebno zabrinjavajuća.
„Znamo da hladno vreme povećava viruse respiratornog trakta. Hladno vreme ljude takođe gura u zatvorene prostore, gde je manje ventilacije i manje je prostora za socijalno distanciranje“, rekao je Klark.
„Sastavite ih imaćete više ljudi sa respiratornim infekcijama koji se sastaju u uslovima koji odgovaraju virusu.“
Kako su naučnici saznali više o virusu – posebno o činjenici da je prenosiv kroz vazdušne čestice – ovaj strah se osećao akutno.
„Biće vrlo teško zaustaviti širenje virusa ako se mnogo ljudi okuplja u zatvorenom i deli isti vazduh“, rekao je Robert Buš, viši predavač molekularne imunologije na Univerzitetu Rempton.
Naravno, nijedna vlada ne želi da zaključa svoj narod. Međutim, s obzirom na to da na vidiku nema vakcine ili terapijskog leka, a infekcije eksponencijalno rastu, teško da će biti vlada koje će ovo uspeti da izbegnu, ako stvari ne postanu bolje.
„To je depresivna misao, ali pošteno je reći da je zatvaranje najefikasniji način za suzbijanje virusa“, rekao je Klark.
Dodaje da nije optimista da će vakcina uskoro stići. „U najboljem slučaju, proći će najmanje dve godine pre nego što saznamo da imamo potpuno efikasan lek. Ako ste sada proizveli vakcinu i počeli da je injektirate ljudima, ne biste mogli biti sigurni da neće biti potrebno ponovno pojačavanje za nekoliko meseci“.
Buš kaže da ovo stavlja sve svetske vlade u težak položaj.
„Naravno, svi žele da dođu do tačke u kojoj je prenos dovoljno nizak da našim životima više ne upravlja mikro biće. Ipak, jedini načini da to učinimo su dobrovoljno smanjivanje vlastitih kontakata kako bismo ograničili širenje virusa ili snažnim vladinim sprovođenjem mere i vrlo temeljno ispitivanje, traganje i izolovanje“.
Neki stručnjaci za javno zdravlje veruju da su se neke evropske zemlje previše opustile tokom leta i da sada trpe posledice koje nisu viđene nigde u svetu.
„Da je više evropskih zemalja sledilo primer Novog Zelanda ili Tajvana, možda ne bismo patili od tako dugotrajne borbe sa bolešću“, rekao je Skali. Ističe da su obe ove zemlje stavile snažan naglasak na izolaciju slučajeva i kontrolu granice.
„Novi Zeland je uvek imao snažnu biološku sigurnost kako bi sprečio uvezene bolesti, posebno po pitanju uvoza hrane, a mnoge azijske zemlje naučile su lekciju posle SARS-a. Bilo je očigledno koje su zemlje to imale pod boljom kontrolom vrlo rano.“
„Argument je donekle akademski. Virus je ovde i jedini način da budemo sigurni da smo ga suzbili je smanjenje socijalnih kontakata među odraslima“, prema Klarku. Ispitivanje, praćenje i izolacija mogu donekle pomoći u kontroli širenja, ali se oslanjaju na rad sistema. I kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo pokazalo samo ove nedelje, stvari mogu poći po zlu, jer je vlada bila primorana da prizna da je taj zloćudni program testiranja nedavno propustio da prijavi više od 15.000 pozitivnih slučajeva koronavirusa.
Što nas vraća na početak i na težak položaj u kojem se vlade sveta nalaze: jedini način da se zagarantuje smanjenje stope zaraze je zaključavanje ljudi, ali svako zaključavanje nosi rizik od depresije, apatije kod ljudi, što je takođe opasno, ali i do ekonomslih problema.
„Nadamo se da će vlade to moći da ublaže, tako da će stvari koje moramo učiniti biti manje zahtevne i manje restriktivne, ali ovo čudo očigledno ne nestaje. Kratkoročno, najbolje čemu se možemo nadati, čak sa zaista dobrom vakcinom, je da ćemo živeti sa ograničenjima kojima se može upravljati“ zaključuje Klark.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
