MAPA Ako padne ovaj grad, Rusija može da otcepi ceo istok Ukrajine

“Zadatak je opkoljavanje Marijupolja”, rekao je Pušilin u televizijskom intervjuu i dodao da “nacionalistički elementi u Marijupolju terorišu civilno stanovništvo i koriste ga kao živi štit”, ali za tu tvrdnju nije ponudio nikakve dokaze.Najavljujući opkoljavanje grada, portparol Narodne milicije DNR Eduard Basurin rekao je će biti otvorena dva humanitarna koridora, jedan ka istoku i jedan ka zapadu, za civile koji žele da napuste grad.“Za sve civile koji žele privremeno da odu na bezbednu lokaciju, Oružane snage Ruske Federacije zajedno sa Upravom Narodne milicije DNR organizuju dva humanitarna koridora“, rekao je i dodao da će grad biti moguće napustiti do danas, odnosno do 2. marta.Opravdavajući grad, Basurin tvrdi da je “ukrajinska vojska organizovala prikupljanje hrane za sebe, jer se žale da nemaju šta da jedu” i da će je “shodno tome, oduzeti civilima”. Takođe, tvrdi da Služba bezbednosti Ukrajine i bataljon Azov “pripremaju provokacije protiv ruskih jedinica” koje podrazumevaju “presvlačenje u uniforme ruske vojske i uniforme milicije DNR i ubijanje civila”.Sa druge strane, gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko rekao je na ukrajinskoj televiziji da su stambena naselja u tom gradu granatirana danima unazad teškom artiljerijom i da ima mnogo ranjenih i mrtvih, među kojima i žena i dece.“Najbolji sinovi otadžbine na granicama našeg grada čine sve da ne padne Marijupol. Uništili su važnu infrastrukturu, u gradu nema struje, nema grejanja. Borimo se do poslednjeg metka”, rekao je Bojčenko.

Tri razloga zašto separatisti žele Marijupolj

Zašto proruski separatisti iz Donbasa žele ovu luku? Postoji nekoliko razloga.Prvi razlog je geografski položaj Marijupolja. Administrativno, Marijupolj pripada Donjeckoj oblasti koja uz Lugansku oblast čini Donbas region.Ipak, Marijupolj nije deo Donjecke Narodne Republike (DNR) koju su proruski separatisti proglasili 7. aprila 2014. godine. DNR zauzima tek trećinu teritorije Donjecke oblasti, ali su u njenom sastavu veći gradovi, uključujući i Donjeck koji je od Marijupolja udaljen oko 100 kilometara.

Zauzimanjem ovog grada u kojem, prema procenama, živi više od 400.000 stanovnika, proruski separatisti omogućili bi stvaranje takozvanog kopnenog koridora do Krima.Samoproglašene Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika (LNR) nisu kopneno povezane sa Krimom, poluostrvom koje je nakon refereduma 16. marta 2014. godine proglasilo otcepljenje od Ukrajine i pripojenje Rusiji.Ukrajina, EU i SAD nikada nisu priznale rezultate referenduma, zbog čega Kijev smatra Krim, kao i DNR I LNR, delovima svoje “privremeno okupirane teritorije”. Međutim, Moskva smatra Krim delom Ruske federacije. Preko Krimskog mosta koji prelazi preko Kerčkog moreuza Krim je povezan sa Rusijom, dok su DNR i LNR kopnenom granicom povezane sa Rusijom. Međutim, između Krima, LNR i DNR ne postoji kopnena veza.Osvajanjem Marijupolja, kao jednog od najvećih gradova na azovskoj obali Ukrajine, taj koridor bi bio praktično otvoren.Rusija od 24. februara, prvog dana rata, napada gradove u Hersonskoj oblast i Zaporoškoj oblast koje se nalaze između Krima, DNL i LNR. Na tom potezu Marijupolj je najveći zalogaj, dok su ostale mete Berdjansk i Herson.Drugi razlog je ekonomske prirode. Marijupolj je najprometnija luka na Azovskom moru koje je Kerčkim moreuzom spojeno sa Crnim morem. Zauzimanje ovog grada bio bi i veliki ekonomski udarac za Ukrajinu.Treći razlog krije se u ratu iz 2014. godine. Marijupolj je mesto poraza proruskih separatista koji su i pre osam godina pokušali da zauzmu grad, ali je ukrajinska vojska uspela da ga sačuva. Čak, nakon što je proglašena DNR, Kijev je privremno Marijupolj proglasio za administrativni centar Donjecke oblasti koju smatra svojom teritorijom.

Bitka za Marijupolj 2014. godine

Nakon višemesečnih Evromajdan protesta krajem 2013. i početkom 2014. godine,smene proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 22. februara 2014. godine i uspostavljanja nove prozapadne vlasti u Kijevu, na Krimu je u martu organizovan referendum o otcepljenju od Ukrajine i pripojenju Rusiji.

Zahtevi za organizovanje takvih referenduma dolazili su i iz Donjecke i Luganske oblasti, paralelno sa prvim incidentima na tim teritorijama koji su početkom aprila 2014. godine prerasli u rat u Donbasu.Praktično od prvog dana rata, Marijupolj je bio meta. Prvi veći indicent u toj luci dogodio se tokom noći 16. aprila 2014. godine, kada je oko 300 proruskih i antivladinih demonstranata napalo ukrajinsku vojnu jedinicu bacajući benzinske bombe. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov rekao je da su vojnici bili primorani da otvore vatru, što je rezultiralo ubistvom trojice napadača.Tokom narednih nekoliko meseci nastavljeni su sporadični sukobi u Marijupolju, ali je odlučujuća bitka počela 28. avgusta 2014. godine kada su proruske snage krenule u ofanzivu na luku i obližnji grad Novoazovsk, udaljen oko 45 kilometara.Ukrajinska vojska povukla se iz Novoazovska u Marijupolj, a građani su počeli da beže iz grada, jer su mnogi očekivali da će ruske trupe doći za njima i početi borbu u gradu.Njihova strepnja obistinila se osam dana kasnije. Ruski separatisti ušli su u Marijupulj iz okolnih sela, nakon čega su se sukobili sa ukrajinskim snagama. Tokom prvog dana sukoba uništen je jedan ruski tenk i vojni kamion, a još jedan vojni kamion pronađen je na lokalnom putu napušten.

U naredna dva dana bitke su nastavljene uglavnom na obodima grada, a u sukobima je stradalo i sedam civila. Takođe, ukrajinski desničarski i ekstremistički bataljon Azov počeo je da obučava obične građane Marijupolja da koriste oružje. Tih dana u ovaj grad stiglo je i desetak oklopnih vozila ukrajinske vojske, više desetina vojnika i velika količina oružja, koje je trebalo da pomogne odbrambenim bataljonima u odbrani grada.Od tada počinje, možda i najozbiljniji sukob ruskih i ukrajinskih snaga te godine. Ukrajinske snage granatirale su položaje proruskih snaga u blizini Marijupulja i tvrdile su da su odbile napad. Takođe, ruske trupe tvrdile su da su ušle u Mariupulj, što je Ukrajina negirala.

8. septembar - dan odluke

Završna runda rata u Marijupulju počela je 5. septembra 2014. godine. Tog dana se, navodno, sedam tenkova T-64 ukrajinske vojske sukobilo sa 30 ruskih T-80 tenkova. Ukrajinci su odbili napad, ali su Rusi potpuno uništili četiri njihova tenka pa su ukrajinske trupe bile primorane da se sa preostala tri tenka povuku do vojnog punkta na periferiji Marijupolja.Međutim, dva dana kasnije pripadnici artiljerije DNR otvorili su ponovo vatru u ovom gradu i uništili ukrajinski vojni kamion koji je stajao na kontrolnom punktu na periferiji grada. U granatiranju je ubijen i jedan civil. Nedugo zatim, desničarski bataljon Azov zauzima jedan ruski tenk kod Mariupolja.Poslednjeg dana, 8. septembra, u Marijupolj konačno dolazi veći broj pripadnika ukrajinske vojske. Tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko takođe je došao u Marijupulj.Porošenko je tada izjavio da da su ukrajinske snage obezbedile grad tenkovima, protivtenkovskim topovima i da je sa proruskim vojnicima postignuto primirje, a da će svako ko ga se ne bude pridržavao snositi teške posledice.Ubrzo potom, u septembru 2014. godine potpisan je Minski mirovni sporazum.BONUS VIDEO: Devojčica Vlada - najtužnija priča iz jednog ukrajinskog skloništa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apnajpotresnijapricaizukrajinskogsklonistagp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3152710"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram