0
Lideri Francuske i Poljske, Emanuel Makron i Donald Tusk, sastali su se danas u Varšavi kako bi razgovarali o mogućem slanju evropskih vojnih snaga u Ukrajinu.
Glavni cilj je obezbeđivanje bezbednosnih garancija u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije, prenosi Rojters.
Kako se Evropa priprema za ulazak Donalda Trampa u Belu kuću, ključne evropske zemlje žele da pokažu novoizabranom američkom predsedniku, koji će biti inaugurisan 20. januara, da su spremne da preuzmu svoj deo odgovornosti za okončanje skoro trogodišnjeg rata u Ukrajini.
PROČITAJTE JOŠ:
Tramp je više puta naglasio da će se zalagati za trenutni prekid vatre i pregovore za okončanje sukoba. Takođe, oštro je kritikovao evropske saveznike što ne ispunjavaju obavezu ulaganja 2% BDP-a u odbranu, što je standard NATO-a.
Poljski premijer Donald Tusk, čija zemlja snažno podržava susednu Ukrajinu, ugostio je francuskog predsednika Emanuela Makrona na razgovorima u Varšavi.
Jedno od ključnih pitanja na sastanku bilo je potencijalno slanje evropskih vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju da se postigne prekid vatre i mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije, navela su dva diplomatska izvora.
Prema tim izvorima, evropske trupe bi mogle da posluže kao svojevrsna bezbednosna garancija, s obzirom na to da je članstvo Ukrajine u NATO-u u bliskoj budućnosti malo verovatno. Takva inicijativa bi takođe pokazala Trampu da je Evropa spremna da se direktno uključi u osiguravanje mira u regionu.
Francuska i Velika Britanija su prošlog meseca već razgovarale o mogućnosti slanja evropskih trupa u Ukrajinu, a slični razgovori vođeni su i između Ukrajine, baltičkih i skandinavskih zemalja, otkrilo je pet evropskih diplomata.
„Ne postoji opšti konsenzus među evropskim državama. Ideja je da se formira koalicija od 5 do 8 evropskih zemalja koje neće zavisiti od NATO-a, već će delovati na osnovu bilateralnih sporazuma sa Ukrajinom“, rekao je izvor upoznat s ovom inicijativom.
Za sada nema konkretnih predloga, a izvori navode da Poljska, uprkos podršci Ukrajini, trenutno nije među državama koje su spremne da pošalju svoje vojnike.
Makron je prvi put izneo ovu ideju u februaru, ali je Nemačka tada odbacila predlog. Tada su se razmatrale opcije slanja neborbenih jedinica za obuku, operacije razminiranja ili kontrolu granica, ali nijedna od ovih ideja nije realizovana.
Kao kratkoročno rešenje, neki diplomati predlažu oživljavanje prethodnih planova. „Da li imamo drugi izbor? Ne postoji verovatna opcija u kojoj evropske snage ne učestvuju u obezbeđivanju garancija za bezbednost Ukrajine i stabilnost Evrope u celini“, izjavio je jedan visoki evropski zvaničnik.
Zvaničnik je istakao da će, čak i nakon okončanja rata, Evropa morati da se suoči sa pretnjom Rusije. „Moraćemo da preuzmemo deo vojnog tereta kako bismo obezbedili stabilnost Ukrajine“, dodao je.
Osim vojne podrške, razgovori u Poljskoj i Berlinu fokusirali su se na finansijsku podršku Ukrajini, kao i na načine za jačanje evropske odbrambene politike kroz zajedničko finansiranje.
Poljska se prethodno zalagala za povećanje zajedničkog finansiranja odbrane od strane evropskih saveznika, ali je naišla na otpor. Prema izvoru iz poljske vlade, situacija se promenila nakon izbora Donalda Trampa. „Od Trampove pobede, naši evropski saveznici su shvatili da smo bili u pravu. Trampov dolazak ih je primorao da pojačaju podršku“, rekao je izvor.
