Krim je nekada bio Putinovo najveće uporište, danas postaje njegova najveća slabost

Ukrajinske snage poslednjih meseci intenzivirale su napade bespilotnim letelicama i projektilima na vojne objekte, energetska postrojenja i logističke pravce na okupiranom poluostrvu, nastojeći da oslabe ruske snage na jugu i izoluju Krim od ostatka Rusije.

Život na Krimu postaje sve teži

Oleksandra, Ukrajinka koja je napustila Krim nakon ruske aneksije 2014. godine i danas živi u Kijevu, kaže da je još pre nekoliko nedelja upozorila roditelje da naprave zalihe hrane, vode i lekova, piše Politiko.

Njena majka, međutim, nije verovala da bi rat mogao ozbiljno da pogodi Krim.

„Bila je uverena da ni Rusija ni Ukrajina nikada neće učiniti ništa što bi ugrozilo Krim. Čak i dok su rakete sa Krima gađale Kijev, govorila je da je Krim poseban“, priča Oleksandra, koja iz bezbednosnih razloga nije želela da otkrije prezime.

Danas je situacija potpuno drugačija. Stanovnici Krima suočavaju se sa čestim nestancima struje i vode, prekidima mobilne telefonije, nestašicom goriva i obustavom isporuke robe. Javnim prevozom gotovo da više nije moguće putovati, dok je prodaja goriva privatnim licima ograničena. Cene osnovnih životnih namirnica naglo su porasle, a turistička sezona, od koje je veliki broj stanovnika živeo, praktično je propala.

Vlasti su još krajem juna proglasile vanredno stanje.

Krim više nije sigurna zona za Rusiju

Od početka ruske invazije 2022. godine Krim je služio kao glavna logistička baza za snabdevanje ruskih snaga na jugu Ukrajine. Sa tog poluostrva ruska vojska pokretala je vojne operacije širom Crnog mora, dok su njegovi stanovnici uglavnom bili pošteđeni direktnih posledica rata.

Međutim, ovog leta situacija se drastično promenila.

Ukrajina je zahvaljujući razvoju bespilotnih letelica srednjeg dometa uspela da uspostavi znatno veći pritisak na ruske vojne kapacitete. Cilj Kijeva nije samo uništavanje vojnih objekata, već i prekidanje logističkih lanaca koji omogućavaju funkcionisanje ruske vojske.

Prema procenama ukrajinskih vojnih analitičara, to bi moglo da primora Moskvu da prebaci deo svojih snaga sa drugih delova fronta, čime bi se smanjio pritisak na ukrajinsku vojsku.

„Želimo da uništimo rusko vojno prisustvo na Krimu i verujem da ćemo u tome uspeti“, izjavio je bivši ukrajinski ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk.

Gubitak Krima bio bi težak udarac za Putina

Krim za Vladimira Putina ima mnogo veći značaj od vojnog.

Njegova aneksija 2014. godine izazvala je veliki rast Putinove popularnosti u Rusiji i postala simbol obnove ruske moći. Upravo zbog toga eventualni gubitak kontrole nad poluostrvom predstavljao bi ozbiljan politički udarac Kremlju.

„Krim je zlatni ključ ruskih imperijalnih ambicija“, ocenjuje Ilja Pavlenko, bivši zamenik šefa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.

Iako su pojedini zapadni političari ranije nagoveštavali da bi Krim mogao ostati pod ruskom kontrolom kao deo budućeg mirovnog sporazuma, ukrajinski zvaničnici smatraju da se situacija na terenu menja.

„Sada sami stvaramo svoje pregovaračke adute“, poručuje Pavlenko.

Sve teži život za civile

Ukrajinski napadi usmereni su na rusku vojnu infrastrukturu, ali posledice osećaju i civili.

Na Krimu danas živi oko dva i po miliona ljudi, među kojima su i brojni Ukrajinci, kao i autohtoni krimski Tatari, koji su, prema međunarodnim organizacijama za ljudska prava, godinama izloženi represiji ruskih vlasti.

Predsednik Medžlisa krimskih Tatara Refat Čubarov savetovao je stanovnicima da naprave zalihe hrane i lekova, izbegavaju ruske vojne objekte i unapred pripreme skloništa.

„Ne znamo kako će se ovo završiti“, upozorio je.

Može li Ukrajina da vrati Krim?

Pitanje povratka Krima pod kontrolu Ukrajine i dalje ostaje jedno od najvažnijih u ratu.

Poslednji put se činilo da je takav scenario moguć tokom ukrajinske kontraofanzive 2023. godine, ali tada nije došlo do značajnijeg pomeranja linije fronta.

Ipak, ukrajinski zvaničnici smatraju da sada postoji nova prilika.

„Krim ne može biti vraćen isključivo vojnom silom. Vojni pritisak treba da omogući diplomatama da za pregovaračkim stolom jasno poruče da Krim nije predmet odricanja“, kaže Pavlenko.

Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk procenjuje da Ukrajina ima ograničen vremenski period tokom kojeg može da iskoristi tehnološku prednost u bespilotnim sistemima.

„Rusija će nas pre ili kasnije sustići u razvoju ove tehnologije. Nemamo vremena za gubljenje“, upozorava on.

Dodaje da veruje kako je oslobađanje Krima moguće, ali ne i u skorijoj budućnosti.

„Verujem da će Krim jednog dana biti oslobođen, ali to se neće dogoditi odmah“, zaključuje Zagorodnjuk.