Trampista, nacionalista i čovek sa srpskim državljanstvom: Ovo su favoriti za predsednika Rumunije

Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji u novembru prošle godine dobio je Kalin Đorđesku, krajnje desni, antievropski i proruskih stavova nezavisni kandidat, koji je neočekivano skočio sa manje od 5% podrške na 23% i završio daleko ispred oba favorita pre glasanja.

Deklasifikovani obaveštajni dokumenti otkrili su potencijalne tragove ruske operacije uticaja, uključujući više od 85.000 sajber-napada na izborni računar i 25.000 prethodno neaktivnih TikTok naloga koji su masovno širili poruke u korist Đorđeskua.

Dokumenta ukazuju na to da su influenseri na društvenim mrežama bili plaćeni putem posrednika da dele video-snimke koji promovišu Đorđeskua, iako je on prijavio nula troškova za kampanju. Takođe, neki od njegovih saradnika iz kampanje navodno su povezani sa organizovanim kriminalom i neofašističkim grupama.

Izbori su poništeni dve nedelje kasnije, a u februaru je bivši naučnik za zemljište stavljen pod istragu po šest tačaka, uključujući lažno prijavljivanje finansija kampanje, nelegalnu upotrebu digitalne tehnologije i promovisanje fašističkih grupa. On negira bilo kakvu krivicu.

U martu je najviši sud u Rumuniji potvrdio odluku o zabrani Đorđeskuovog učešća na ponovljenim izborima u maju, ostavivši krajnjoj desnici, koja drži više od trećine mesta u parlamentu, samo nekoliko dana da pronađe novog predsedničkog kandidata.

Za funkciju predsednika, koja uključuje nadzor nad spoljnom politikom i vojnim budžetom, kandidovalo se 11 osoba, ali se šanse daju petorki.

Ovo su glavni kandidati

Đorđe Simion (George Simion)

Vođa radikalno desne Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), star 38 godina, vodi u anketama. Protivi se vojnoj pomoći Ukrajini. Kritikuje rukovodstvo Evropske unije.
Podržava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Simion se zalaže za povratak granica Rumunije iz 1940. godine, što uključuje teritorije koje danas pripadaju Bugarskoj, Moldaviji i Ukrajini. Zbog toga mu je zabranjen ulazak u Moldaviju i Ukrajinu.

Kao konzervativni hrišćanin, podržao je neuspešan referendum iz 2018. o zabrani istopolnih brakova u ustavu.

Izborna komisija istražuje finansiranje njegove kampanje jer je prijavio nultu potrošnju na onlajn promociju, iako je primećeno plaćeno oglašavanje na društvenim mrežama. Takođe je pod istragom zbog mogućeg kršenja privatnosti, nakon što su penzioneri dobili pismo u njegovo ime.

Krin Antonesku (Crin Antonescu)

Bivši lider vladajuće Liberalne partije, ima 65 godina i političku karijeru od 1992. godine, pre nego što se povukao iz politike pre deset godina.

Podržan od strane levičarskih Socijaldemokrata (PSD), Liberala i mađarske manjinske stranke, sve članice prozapadne koalicije.

Godine 2012. pokušao, zajedno sa tadašnjim premijerom Viktorom Pontom, da svrgne predsednika Trajana Baseskua, što je izazvalo zabrinutost u Briselu.

Kratko je bio vršilac dužnosti predsednika, ali je referendum o opozivu propao.

Nakon povlačenja, živeo je u Briselu sa suprugom Adinom Valean, evropskom komesarkom za saobraćaj.

Podržava povećanje vojnog budžeta i pomoć Ukrajini, kao i uvođenje civilnih zajednica za istopolne parove.

Nikušor Dan (Nicuşor Dan)

Gradonačelnik Bukurešta u dva mandata, 55 godina, kandidat centra koji se zalaže za poštenu Rumuniju.

Obrazovan u Francuskoj, bivši matematičar i aktivista za zaštitu kulturne baštine.

Fokusiran na borbu protiv korupcije, administrativnu reformu i smanjenje birokratije.

Kritikuju ga zbog veza sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je ranije javnost hvalio Putina i imao poslovne veze u Belorusiji i Rusiji.

Podržava povećanje vojne potrošnje do 3,5% BDP-a do 2030. i pomoć Ukrajini.

Viktor Ponta (Victor Ponta)

Bivši levičarski premijer, 52 godine, danas sa ultranacionalističkim stavovima.

Povukao se sa mesta premijera 2015. posle požara u noćnom klubu i nakon što je Laura Koveši pokrenula istragu protiv njega. Njegova prva predsednička kandidatura 2014. propala je zbog administrativnih prepreka za glasanje dijaspore.

Zalaže se za ono što naziva „radikalnom promenom“ po uzoru na SAD.

Podržava povećanje vojne potrošnje na preko 3% BDP-a do 2026. Protivi se uvođenju civilnih zajednica za istopolne parove.

Inače, Ponta je nedavno tvrdio je da je u svojstvu šefa izvršne vlasti 2014. sprečio poplavu Beograda tako što je otvorio branu Đerdapska klisura kako bi se umesto glavnog grada Srbije poplavilo nekoliko rumunskih sela.

Za to mu je Srbija dodelila državljanstvo, tvrdio je Ponta u podkastu koji je 9. aprila emitovao dnevni list Evenimentul Zilei.

Elena Laskoni (Elena Lasconi)

Gradonačelnica grada Kampulung, ima 52 godine. Bila je druga na izborima u decembru koji su poništeni zbog sumnji u rusko mešanje u korist ekstremne desnice.

Nakon toga, usledio je pad podrške u anketama. Njena partija, Savez za spas Rumunije (USR), povukla je podršku i preusmerila je ka Nikušoru Danu.

Zalaže se za pomoć Ukrajini i povećanje vojnog budžeta. Naziva poništenje izbora „državnim udarom“. Podržava civilne zajednice za istopolne parove, ali ne i brakove.

Zašto su biti ovi izbori

Prema podacima rumunske izborne komisije, imena dva kandidata koja će se naći na glasačkom listiću u drugom krugu izbora, zakazanom za 18. maj, moraju biti objavljena najkasnije do 9. maja — iako će verovatno biti poznata i ranije.

Teoretski, ukoliko neki kandidat osvoji više od 50 odsto glasova, drugi krug neće biti potreban. Ipak, da neko ostvari apsolutnu pobedu već ovog vikenda bilo bi iznenađenje.

Na ovim izborima se mnogo toga odlučuje — ne samo za Rumuniju, već i za Evropsku uniju, NATO, pa čak i za rat u Ukrajini.

Rumunija, zemlja sa oko 19 miliona stanovnika koja se graniči sa Ukrajinom, već dugo je pouzdana članica EU i NATO-a. Međutim, ukoliko pobedi Simion — koji je stil svoje stranke opisao kao „trampistički“ — obećao je da će se suprotstaviti Briselu. U izjavi za POLITICO u novembru prošle godine rekao je da će kršiti zakone EU ako to bude smatrao potrebnim, a takođe je najavio da želi da povuče vojnu podršku Kijevu.

Bivši premijer Ponta takođe vodi kampanju u MAGA stilu (Make America Great Again), obećavajući da će zaustaviti izvoz ukrajinskog žita preko rumunskih luka. Kandidati koje EU vidi kao stabilnije i „mainstream“ opcije su Antonesku, predstavnik establišmenta, i Dan, gradonačelnik Bukurešta. Ipak, ostaje neizvesno kako bi se oni nosili sa Simionom u eventualnom drugom krugu.

Ako Rumunija napravi oštar zaokret udesno, pridružiće se rastućem bloku desničarskih vlada u Evropi, od Mađarske i Slovačke, do Italije, Finske i Holandije.