"Rumunski Tramp": Ko je favorit na predsedničkim izborima u Rumuniji i zašto od njega strepe susedne zemlje

Iako je popularnost Donalda Trampa trenutno na veoma niskom nivou, ekstremno desničarski kandidat za predsednika Rumunije veruje da povezivanje s američkim predsednikom i dalje predstavlja dobitnu kombinaciju pred izbore zakazane za nedelju.

Đorđe Simion, koji s ponosom nosi kačket sa Trampovim sloganom, nedavno je boravio u Vašingtonu, gde je dao intervjue bivšem Trampovom savetniku Stivu Benonu i krajnje desničarskom aktivisti Džeku Posobiku.

„Mi smo prirodni saveznici Republikanske stranke i gotovo savršeno ideološki usklađeni sa MAGA pokretom“, rekao je Simion, govoreći o svojoj partiji – Alijansi za ujedinjenje Rumuna (AUR). Za Trampov tabor, posebno za senatora Džej Di Vensa i Ilona Maska, rumunski izbori su postali simbol borbe nakon što su spektakularno poništeni u decembru prošle godine.

Rumunske vlasti su tada navele da su izbori otkazani zbog navodnog stranog mešanja i „agresivnih hibridnih napada“ iz Rusije. Međutim, ekstremna desnica tvrdi da je demokratija srušena jer vlast nije mogla da prihvati pobedu Kalina Đorđeskua, nacionaliste poznatog po simpatijama prema Kremlju.

Prvi krug ponovljenih izbora biće održan 4. maja, a drugi krug 18. maja. Ukoliko pobedi, 38-godišnji Simion je obećao da će Đorđesku poveriti visoku državnu funkciju, iako je njemu samom zabranjeno da obnovi svoju predsedničku kandidaturu.

„Vodimo kampanju za vraćanje demokratije, narodne volje, vladavine prava i ustavnog poretka“, izjavio je Simion.

AUR je konzervativna, nacionalistička stranka sa iredentističkim pogledima, koja se zalaže za „veliku Rumuniju“, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih teritorijalnih sporova sa Ukrajinom, Moldavijom i Bugarskom. Iako poriče da je proruski nastrojen, Simion se zalaže za obustavu vojne pomoći Ukrajini.

Osnovana 2019. godine, AUR već ima drugi najveći broj poslaničkih mesta u rumunskom parlamentu, odmah iza levičarskog PSD-a. Simion je prošle godine završio na četvrtom mestu, ali sada izgleda da je preuzeo podršku birača Đorđeskua.

Međunarodna zajednica pažljivo prati da li će Simionova „trampovska“ poruka dobiti širu podršku, jer bi njegova pobeda mogla destabilizovati Rumuniju – članicu NATO-a i EU sa 19 miliona stanovnika.

Prema anketi koju je sproveo Politiko, Simion vodi u prvom krugu sa oko 29% glasova. Ako pobedi 4. maja, sve će zavisiti od toga da li će se glasači ujediniti oko drugoplasiranog kandidata – najverovatnije bivšeg lidera Nacionalne liberalne partije (PNL), Krina Antoneskua (22%) ili gradonačelnika Bukurešta, Nikusora Dana (20%).

Drugi krug će se održati između dva kandidata koji dobiju najviše glasova u prvom.

Funkcija za Đorđeskua

U Rumuniji, Simion je pod istragom zbog pokušaja angažovanja lobističke firme u SAD za 1,5 miliona dolara, kako bi obezbedio sastanke sa američkim političarima i gostovanja u američkim medijima. Postavlja se pitanje da li je AUR za tu svrhu koristio sredstva koja država dodeljuje političkim partijama.

Simion tvrdi da nije u pitanju ugovor, već samo pismo o namerama. Ipak, Stalna izborna komisija Rumunije je 24. aprila najavila da će istražiti finansiranje stranke.

Krin Antonesku optužio je Simiona da „ulaže u sopstveni kult ličnosti i u ozloglašene teoretičare zavere iz inostranstva. Umesto da se bori za Rumuniju ovde, on plaća nekoga tamo da nas sve ponizi“.

Simion takođe pokušava da iskoristi podršku koju je Đorđesku stekao prošle godine, najavljujući da će mu ponuditi funkciju – čak i premijersku.

„Mislim da je prirodno da on zauzme funkciju koju želi. On je Rumun koji je osvojio najviše glasova, trebalo je da bude u predsedničkoj palati, i to je način da se vratimo normalnosti i ispravimo štetu jer su demokratija i poverenje građana teško narušeni“, rekao je Simion.

Simion je ranije rekao da bi oni koji su odbacili Đorđeskuovu kandidaturu „trebalo da budu odrani“, što je gradonačelnik Bukurešta Nikusor Dan nazvao „pozivom na nasilje“ i ocenio Simiona kao „nasilnika koji šteti društvu“.

Simion ne bi imao potpunu slobodu u izboru premijera – iako predsednik predlaže kandidata, mora imati podršku parlamentarne većine.

Trenutno je AUR u opoziciji, dok PSD i PNL čine vladajuću većinu i podržavaju zajedničkog kandidata Antoneskua. Ipak, Simion smatra da, ukoliko Antonesku loše prođe, vladajuće stranke neće imati izbora osim da prihvate novog premijera i smene trenutnog, Marsela Čolakua.

Anti-sistemski zamah

Ekstremna desnica koristi dugogodišnje nezadovoljstvo građana zbog korupcije i neefikasnosti političke elite – pre svega PSD-a i PNL-a – koje optužuju da su orkestrirali poništavanje izbora. Prošlogodišnji predsednički izbori bili su prvi u postkomunističkoj istoriji Rumunije u kojima nijedan kandidat iz establišmenta nije prošao u drugi krug.

Za Simiona, poništavanje izbora je još jedan dokaz da je Rumuniju preuzela ista elita koja je došla na vlast 1989. godine, nakon pada komunizma i smrti diktatora Nikolaea Čaušeskua.

„Vlada je organizovala kampanju i izbore – i izgubila ih“, rekao je Simion.

Međutim, i sam Simion se suočava sa optužbama da je kršio izborna pravila.

Više građana koji su dobili pisma od Simiona podneli su žalbe zbog moguće zloupotrebe ličnih podataka, što bi moglo predstavljati kršenje pravila o zaštiti privatnosti (GDPR). Jedna regionalna izborna komisija čak je prosledila slučaj tužilaštvu. Simion tvrdi da je njegova stranka imala pristup izbornom registru, u kojem se, kako kaže, nalaze i imena preminulih.

Neželjena osoba u susedstvu

Simionu je zabranjen ulazak u Ukrajinu i Moldaviju zbog ranijih kampanja za vraćanje teritorija koje sada pripadaju tim državama. Ipak, izražava nadu da će Tramp „uspeti da donese mir Ukrajini“.

Rat u Ukrajini predstavlja izazov za Simiona – dok je nacionalista koji podržava MAGA pristup „pustimo Ukrajinu da se sama brani“, javno distanciranje od Rusije mu je važno. Sebe predstavlja kao kandidata koji će osigurati ostanak američkih trupa u Rumuniji.

„Kao zemlja koja je u istoriji trpela i od nemačkog i od ruskog imperijalizma, želimo da nova bezbednosna arhitektura garantuje da Rusija više nikada ne može da ponovi ono što je učinila, kršeći sve međunarodne ugovore“, izjavio je Simion.

Iako su ga protivnici optuživali da želi da izvede Rumuniju iz EU, Simion tvrdi da želi da zemlja ostane članica, ali da se Unija fokusira isključivo na ekonomiju, bez mešanja u kulturu i odbranu.

Naglasio je i da želi da Rumunija ostane deo NATO-a, predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama.

„Ne verujem da bi odbrambeni savez pod vođstvom Francuske i Velike Britanije mogao da zameni rešenje koje je funkcionisalo od Drugog svetskog rata – Pax Americana“, rekao je Simion, govoreći o novoj bezbednosnoj arhitekturi za Evropu, uključujući i posleratnu Ukrajinu.

Zaključuje da NATO saveznici treba da slede Trampov zahtev i povećaju ulaganja u sopstvenu bezbednost.

„Sve zemlje treba da povećaju vojne izdatke; smatram da je pošteno da svaka zemlja plati za sopstvenu sigurnost“, zaključio je Simion.