0
Kolin Pauel, koji je danas preminuo usled zaraze koronavirusom, bio je američki general i bivši američki državni sekretar SAD-a u periodu od 2001. do 2005. godine. Bio je prvi Afroamerikanac na ovoj funkciji.
PROČITAJTE JOŠ:
Sin je imigranata sa Jamajke i odrastao je u Njujorku. Išao je u vojsku odmah po diplomiranju, služio je u Vijetnamu u periodu od 1962-63 i od 1968-69 godine. Tokom tog drugog puta kada je boravio u Vijetnamu preživeo je pad helikoptera i spasio je ostale u letelici. Istakao je da mu je njegov drugi boravak u Vijetnamu pokazao kako treba koristi američku vojnu moć, prenosi Politiko.
Studirao je na Univerzitetu Džordž Vašington 1972. godine. Zauzeo je svoju prvu politiku poziciju kao stipendista Bele kuće i ubrzo je postao asistent Franku Karlučiju, tada zameniku direktora Kancelarije za upravljanje i budžet.
U narednih nekoliko godina bio je na raznim funkcijama u Pengatonu i na drugim mestima, a 1983. godine postao je viši vojni pomoćnik ministra odbrane Kaspara Veinbergera. Godine 1987. predsednik Ronald Regan imenovao je Pauela da nasledi Karlučija. Počektom 1989. godine Pauel je preuzeo komandu armijskih snaga.
Godine 1989. Pauel je postao general sa četiri zvezdice, a Džodrž Buš starije ga je predložio za načelnika združenog generalštaba. Kao predsedavajući imao je vodeću ulogu u planiranju invazije na Panamu (1989. godine) i operacije Pustinjski štit i Pustinjska oluja tokom krize i rata u Persijskom zalivu, prenosi Britanika.
Rat u Iraku i mrlja u biografiji
Pauelove godine u javnosti su uveliko bile obeležene ratovima u Iraku. Prvi je bio 1991. bio je oslobođenje Kuvajta od Iraka i prestavlja „značajnu pobedu SAD-a još od Vijetnamskog rata“. Drugi je bio 2003. godine, a to je bio pokušaj Džordža Buša mlađeg da spreči vladu Sadama Huseina da upotrebi nuklearno oružje. Taj rat ostao je mrlja u bografiji Pauela i drugih američkih lidera kada je postalo jasno da se radi o oružju koje zapravo i ne postoji.
Penzionisao se iz vojske 1993. godine, što je izazvalo spekulacije da će ući u politiku. Iako je odlučio da se neće kandidovati za predsednika 1996. godine, pridružio se Republikanskoj partiji i govorio je o nacionalnim pitanjima.
Godine 2001. Džordž Buš mlađi ga je imenovao za američkog državnog sekratara. Pauel je neuspešno tražio širu međunarodnu podršku za rat u Iraku. Kasnije je otkriveno da je njegov kontroverzni govor pred Ujedinjenim nacijama iz februara 2003. godine, bio zasnovan na neispravnim obaveštajnim podacima.
„Uglavnom sam ljut na sebe što nisam nanjušio problem“, napisao je Pauel u knjizi iz 2012. godine.
„Instintki su me izneverili“, dodao je on, prenosi Politiko.
Zbogom Bušu
„General Pauel je američki heroj, američki primer i sjajna američka priča“, rekao je Džordž Buš mlađi 2000. godine, birajući ga da vodi Stejt department.
Smatrajući se političkom umerenošću u administraciji u kojoj dominiraju tvrdoglavi ljudi, Paule je video da je njegov uticaj u Beloj kući oslabio, pa je najavio ostavku 2004. godine, ubrzo nakon Bušovog ponovnog izbora. Nasledila ga je Kondoliza Rajz 2005. godine. Pauel je uticao na predsednika Buša u nekim pitanjima poput borbe sa HIV-om i sidom u celom svetu, ali se i sukobljvao sa Bušom po pitanjima oko Severne Koreje, izraelsko-palestinskog sukoba i drugim globalnim žarištima.
„Bilo je jasno do 2004. godine da ne funkcionišemo kao tim“, rekao je on 2011. godine. „Imali smo različite poglede, i to ne samo stavove, već stavove koji nisu mogli da se usklade“.
Penzionisani general je bio veoma tražen govornik i stručnjak za pitanja nacionalne bezbednosti. Bio je takođe i dobitnik brojnih nagrada.
Godine 2008. je podržao Baraka Obamu uoči izbora iza predsednika.
„Mislim da je on transformaciona ličnost“, rekao je on.
„Ne mogu poreći da će to biti istorijski događaj kada Afroamerikanac postane predsednik. Ako se to desi, svi Amerikanci treba da budu ponosni, ne samo Afroamerikanci“.
BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
