0
Francuski predsednik Emanuel Makron i liderka desničarske partije "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen, kandidati koji su prošli u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, suočili su se u TV debati uživo koja bi mogla da bude ključna pred novo glasanje. Kako pokazuju ankete, Makron je osvojio većinu gledalaca posle sinoćne debate, iako je, kako se ističe, delovao arogantno, dok je Le Pen bila dosta smirenija. Četiri dana pre izbora, oko 59 odsto gledalaca kaže da je Makron bio ubedljiviji u debati, pokazuju rezultati brze ankete za BFM TV.
Izbor je biračama sada daleko jasniji nego pre pet godina, kada je pobedio Emanuel Makron, koji je tada imao jako malo iskustva kao političar. Stroge mere uvedene tokom pandemije korone otuđila je mnoge birače od Makrona, koji je optužen da se ponaša kao „predsednik za bogate“. On je popularniji u velikim gradovima, ali je obezbedio podršku drugih levih i desnih partija za svoje liberalne i globane poglede na EU.
Marin Le Pen je ublažila svoju nacionalističku anti-EU retoriku tokom kampanje, ali kako je jasno rekla u debati, njen cilj ostaje da revidira odnos Francuske sa Evropskom unijom, prenosi BBC.
Anketa posle debate pokazala je povećanje Makronove prednosti u odnosu na Le Pen na čak 56 odsto sa 44 odsto u odnosu na prvi krug 10. aprila, a analitičari kažu da je malo verovatno da će debata promeniti namere birača u korist Le Penove.
Kratka anketa Elabea o karakteristikama oba kandidata pokazala je da 50 odsto Francuza misli da je Makron tokom debate bio arogantan, a samo 16 odsto to misli za Le Pen.
Le Pen je također bila neznatno usklađenija s običnim građanima, pa je 37 odsto gledatelja reklo da bolje razume zabrinutosti običnih građana, dok samo 34 odsto to misli za Makrona.
Zamoljena da otvori debatu uz navođenje kakva bi predsednica bila u slučaju da pobedi, Marin Le Pen je rekla da bi „bila predsednica svakodnevnog života, vrednosti rada… Predsednica nacionalog bratstva, koja ujedinjuje ljude oko kolektivnog projekta“.
Makron je istakao da je prošao kroz teško vreme zemljom, vreme kada su „postojali strahovi i zabrinutost“. Naveo je da ima za cilj da to i dalje čini jer „veruje da zemlju mogu učiniti nezavisnijom i jačom“, prenosi Gardijan.
Le Pen je istakla da je sedam od deset ljudi oseća da im je kupovna moć opala u poslednjih pet godina. Kaže da će smanjiti poreze, nagraditi naporan rad i pomoći onima koji su ugroženi.
„Vratiću Francuzima njihov novac“, rekla je ona.
Makron je na to istakao da je kupovna moć porasla pod njegovim predsedništvom, ali da priznaje „da život postaje skuplji“. Naveo je da je efikasnije ograničiti cene nego smanjiti poreze i napomije da je Le Penova glasala protiv ograničavanja cena u parlamentu. Napomenuo je da su mere njegove vlade zadržale inflaciju u Francuskoj znatno nižom nego u susednim zemljama EU.
Le Penova je čestitala Makronu na koracima koje je preduzeo da pomogne narodu Ukrajine „u ime Francuske“, ali dovodi u pitanje sankcije EU Rusiji, za koje kaže da će „naneti ogromnu štetu francuskom narodu“.
Predsednik Francuske se osvrnuo na podršku koju je Le Penova dala ruskoj aneksiji Krima i na činjenicu da je njena stranka uzela kredite od ruskih banaka.
„Vi zavisite od ruske moći i gospodina Vladimira Putina“, rekao je Makron. Le Pen žestoko insistira na tome da pozajmice ne znače da je pod uticajem Moskve i da je ona „savršeno slobodna žena“.
Podsetila da je Makron primio Putina u Versaju.
Što se tiče pitanja EU, Makron joj je poručio: „I dalje želite da napustite EU, samo to više ne govorite“.
Optužio ju je da prikriva prave namere i dodao da je veliki deo njenog programa u suprotnosti sa zakonima i principima EU.
Le Pen je to porekla i istakla da želi da „Evropska komisija poštuje suverene nacije“, a da „ona želi da promeni EU, a ne da je napusti“.
„Ne možete da menjate pravila kluba od 27 članova samo zašto što ste Marin Le Pen. Vaš projekat je projekat koji bi smanjio Francusku“, odgovorio joj je Makron.
Što se tiče kontroverzne teme penzija, Makron predlaže progresivno produženje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina do 2031. godine, sa izuzecima za posebno teške fizičke poslove.
Le Pen je to nazvala „nepodnošljivom nepravdom“. Navela je da će starosnu granicu za odlazak u penziju postaviti između 60 i 62, sa 42 godine doprinosa potrebnih za punu državnu penziju. Makron smatra da njen plan nije izvodljiv.
Le Pen napada Makronov „užasan ekonomski rekord“, nazivajući ga „Mocartom finansija“. Takođe je i skeptična prema Makronovoj tvrdnji da je smanjio nezaposlednost sa 9,6 odsto na 7,4 odsto.
Makron je prilično ponosan na na vanredne ekonomske mere svoje vlade za podršku poslovanju i preduzećima tokom pandemija i zahteva da zna šta bi Marin Le Pen umesto toga uradila.
Le Pen kaže da je glavni uzrok klimatske krize globalno slobodno tržište. Dodaje da je „ceo njen plan“ izgrađen oko „lokalizama“. Makron navodi da Le Pen nije logična, jer fosilna goriva u velikom meri doprinose globalno zagrevanju, a ona se zalaže za smanjenje PDV-a na benzin i dizel.
Francuski predsednik optužuje svoju protivnicu da je klimatski skeptik, primećujući: „Ne postoji nijedan ekološki predlog u vašem programu“. Makron kritikuje njen predlog da se demontiraju vetroparkovi koji su već izgrađeni i da se zabrani izgradnja budućih.
Le Pen navodi da je evropski Gugl trabalo da bude pokrenut pre mnogo godina. Makron smatra da je Francuska zemlja koja „proizvodi najviše start-apova u Evropi“, ali dodaje da su Gugl, Amazon i Epl rođeni u SAD „zbog veličine američkog tržišta“.
„Francusko tržište mora biti čitava Evropa, a svako ko ne voli Evropu ne može razviti ni digitalne šampione“, ističe Makron.
Le Pen kaže da su kriminal i bezbednost „apsolutno suštinsko pitanje“.
„Situacija u zemlji je veoma loša, suočeni smo sa pravim varvarstvom“, rekla je.
Dodala je da je to jedan od razloga zašto će održati referendum o migraciji, jer je „nekontrolisana migracija jedan od glavnih uzroka kriminala u zemlji“. Zahteva veću čvrstinu kod sudija prilikom izricanja kazni i još 25.000 ćeija u zatvorima u zemlji.
Makron navodi da je njegova vlada održala obećanja i otvorila 10.000 radnih mesta u policiji i povećala budžet za pravosuđe za 30 odsto u poslednje dve godine.
Upitana za obećanje da će zabraniti nošenje hidžaba u javnosti, Le Pen insistira da nije antiislamski nastrojena, već da je „protiv islamske ideologije“. Navodi da Makronova politika protiv islamizma nije efikasna.
„Hidžab je uniforma koju su nametnuli islamisti i treba da bude zabranjena u javnosti“, rekla je.
Makron je dodao da nikada ne bi zabranio znake verskih uverenja u javnosti, jer bi to bilo u suprotnosti sa francuskim ustavom.
„Podstaćićete građanski rat ako zabranite veo. Nema smisla. To zbunjuje sve, meša se islam sa islamizmom“, kaže on.
Ističe da je Francuska „dom provestiteljstva“ i da je bila prva zemlja na svetu koja je zabranila verske znake u javnom prostoru.
Le Pen kaže da će revidirati francuski ustav putem referenduma koji će uvesti nacionalni prioritet za poslove i beneficije, kao i ukidanje automatskih prava na državljanstvo za decu ljudi koji nisu rođeni u Francuskoj. Istakla je da će menjati proces azila i pravila o naturalizaciji. Makron je dodao da nita od ovoga ne bi moglo da se postigne bez saradnje sa trećim zemljama.
Francuski presednik navodi da referendumi mogu biti dobra ideja, ali insistira da referendum o državljanstvu i imigraciji „nije ustavan“. Le Pen dodaje da je njen plan ustavni: „Samo su ljudi suvereni“.
„Predlažete da se promeni ustav, bez prolaska kroz parlament“, rekao je Makron.
PROČITAJTE JOŠ:
Makron kaže da je debata bila iskrena i da su kandidati imali nesuglasice ali sa poštovanjem. On kaže da su izbori 24. aprila bili „referendum za ili protiv EU, za ili protiv životne sredine, za ono što Francuzi jesu“.
Le Pen se obratila francuskom narodu, pa je pohvalila svoj izborni program kao izvodljiv i vitalan.
Televizijski sukobi dva najbolja kandidata su vrhunac francuskih predsedsedničkih izbora već skoro pet decenija i pokazali su se odlučujućim kada su izbori blizu.
Godine 1974. konzervativac Valeri Žiskar d’Esten je pobedio socijalistu Fransoa Miterana nakon što se dobro pokazao u debati. Miteran je bolje prošao u revanšu 1981. godine i odneo je pobedu u drugom krugu glasanja.
Ovo je bio prvi put da su isti kandidati borili na dva uzastopna izbora.
Debata 2017. godine bila je katastrofa za Le Pen koja je dovela do velikog izbornog poraza. Ovog puta je trka mnogo bliža i njen snažan učinak mogao bi da joj pomogne da pridobije neodlučne birače.
Istraživanja javnog mnjenja sada sugerišu da će Makron dobiti između 53 i 57 odsto glasova u drugom krugu.
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
