Kina pred naftnom neizvesnošću: Tramp joj zadao težak udarac

Zbog straha da bi kineske zalihe iranske nafte mogle biti ugrožene, cene su nakratko porasle, dok su stručnjaci upozorili da bi američke zaplene tankera povezanih s Venecuelom mogle dodatno ograničiti dotok sirove nafte, piše Dojče vele.

Ograničenja domaće proizvodnje

Peking ima malo prostora da eventualne manjkove nadomesti sopstvenom proizvodnjom. Veći deo kineskog uvoza nafte prolazi kroz uski i prometni Malajski moreuz, koji Kina već dugo smatra strateškom slabošću. Taj pravac, kojim patrolira američka mornarica, bio je potencijalna tačka sukoba još tokom Trampovog prvog mandata, kada su se tenzije između Vašingtona i Pekinga pojačale.

Predsednik Si Đinping je još 2019. naložio jačanje domaćih istraživanja i prerade nafte, pokrenuvši sedmogodišnji akcioni plan i podstakavši milijarde dolara ulaganja državnih energetskih giganata CNPC-a, Sinopeca i CNOOC-a. Ipak, rezultati su ostali skromni.

Domaća proizvodnja porasla je sa 3,8 miliona barela dnevno 2018. godine na oko 4,32 miliona barela dnevno prošle godine. Međutim, ni nova bušenja, uključujući eksploataciju nafte iz škriljaca, nisu mogla da nadoknade pad proizvodnje na starim, velikim nalazištima poput Dakinga u severoistočnoj provinciji Hejlongđang i Šenglija u delti Žute reke.

Teškoće u pronalaženju novih rezervi

Džun Go, viša analitičarka tržišta nafte u kompaniji Sparta Commodities, ocenila je da je kumulativni rast proizvodnje od 8,9 odsto od 2021. godine „značajan“ i da prevazilazi cilj Pekinga od četiri miliona barela dnevno. „Nedavni rizici u snabdevanju potvrđuju da Kina ide u dobrom pravcu“, rekla je ona.

Ipak, upozorila je da dalji rast proizvodnje verovatno neće biti ubrzan, jer se kineske energetske kompanije suočavaju sa sve većim problemima u otkrivanju novih rezervi. Drugi stručnjaci su još direktniji.

Lauri Milivirta, vodeći analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, ističe da je, uprkos „ogromnim ulaganjima tokom poslednjih 15 i više godina“, proizvodnja nafte u Kini uglavnom stagnirala. „Uprkos milijardama uloženim u nova bušenja i ofšor projekte, domaća proizvodnja se suštinski nije pomerila“, rekao je on.

Strateške rezerve kao ključna zaštita

Kako domaća proizvodnja pruža malo prostora za rast, Kina se sve više oslanja na strateške rezerve nafte. Od kraja 2023. godine Peking je značajno ubrzao njihovo proširenje i punjenje. Taj potez podstaknut je rastućim geopolitičkim tenzijama nakon ruske invazije na Ukrajinu, kao i skokom globalnih cena energenata.

Kina je delimično bila zaštićena zahvaljujući povoljnim ugovorima sa Iranom i Rusijom, od kojih je nabavljala naftu po cenama ispod tržišnih. Iako je Rusija postala najveći snabdevač Kine, isporuke su prošle godine smanjene zbog američkih sankcija ruskim kompanijama i tankerima. Iran je u međuvremenu popunio veliki deo tog prostora – gotovo sav njegov izvoz, koji je u jednom trenutku prošle godine dostizao i do dva miliona barela dnevno, isporučivan je Kini putem tzv. „flota u senci“, pretovara s broda na brod i promene oznaka porekla.

Tokom 2025. godine zalihe su dodatno povećane, a očekuje se da će 11 novih skladišnih lokacija postati operativno do početka ove godine. Prema rečima Džun Go, upravo gomilanje zaliha, a ne rast proizvodnje, predstavlja glavni oslonac kineske energetske bezbednosti u uslovima mogućeg pada isporuka iz Irana, Venecuele i Rusije.

„Kina trenutno ima rezerve dovoljne za oko 110 dana potrošnje, što je iznad cilja OECD-a od 90 dana“, navela je ona. „Cilj je 180 dana, pa će se, s obzirom na geopolitičke rizike, tempo punjenja zaliha dodatno ubrzati.“

Obnovljivi izvori kao dugoročno rešenje

Iako rezerve pružaju kratkoročnu sigurnost, dugoročna otpornost Kine leži u ubrzanoj elektrifikaciji i masovnoj izgradnji kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. U poslednjih pet godina Peking agresivno preusmerava sektore koji troše velike količine nafte – poput saobraćaja i teške industrije – ka električnoj energiji.

Potrošnja nafte u saobraćaju dostigla je vrhunac 2023. godine, saopštio je CNPC. Električna vozila sada čine više od polovine prodaje novih automobila, dok su vozni parkovi gradskih autobusa u Šenženu, Guangdžouu i desetinama drugih gradova već u potpunosti električni.

Brza izgradnja više od milion punionica širom zemlje pomogla je da se obuzda rast potražnje za benzinom. Samo tokom 2024. i 2025. godine Kina je instalirala više solarnih kapaciteta nego ostatak sveta zajedno, uz rekordnu izgradnju vetroelektrana.

Pogled ka novom petogodišnjem planu

„Rast kineskih kapaciteta vetra i sunca premašio je 300 gigavata godišnje u poslednje tri godine, a prošle godine verovatno je dostigao i 400 gigavata“, naveo je Milivirta. Iako ti napori ne mogu u potpunosti da eliminišu zavisnost od uvozne nafte, oni značajno ublažavaju posledice mogućih poremećaja u snabdevanju.

Kako se kinesko rukovodstvo priprema da u martu predstavi novi petogodišnji plan, koji će usmeravati ekonomske i energetske prioritete zemlje do ranih 2030-ih, očekuje se da će dodatna ulaganja u domaću proizvodnju fosilnih goriva, elektrifikaciju i obnovljive izvore imati važno mesto.

„Kina ima širok spektar mogućih ciljeva za naredni petogodišnji plan“, rekao je Milivirta. „U kombinaciji sa većim zalihama nafte, održavanje ovog tempa rasta obnovljivih izvora može zameniti značajan deo gasa i uglja u proizvodnji električne energije, dok elektrifikacija može potisnuti fosilna goriva iz industrije, saobraćaja i zgrada.“