0
"Abu Zubaidah nikada neće imati značaj kontakt sa spoljašnjim svetom. Štaviše, on je do kraja života lišen svake komunikacije sa ljudima", prva je rečenica dokumentarca o ozloglašenom zatvoru Gvantanamo i uslovima u kojima borave zatvorenici.
„Večni zatvorenik“ naziv je dokumentarca čiji je autor Aleks Gibni. U njemu se govori o prvom zatvoreniku podvrgnutom onome što CIA naziva poboljšanim tehnikama ispitivanja (EIT) i onome što ostatak sveta zna jednostavnijom, ružnijom reči – mučenje.
Abu Zubaidah nikada nije optužen za zločin, niti mu je dozvoljeno da ospori svoj pritvor, a nalazi se u zatvorskom logoru Gvantanamo.
„On se suočava sa užasom sa kojim se suočavaju neki ljudi u Gvantanamu, što je možda i najegzistencijalniji užas od svih, čak i od zatvorenika koji je osuđen na doživotnu kaznu“, kaže Aleks Gibnej.
„Vaša budućnost je zauvek nedefinisana. Ne znate da li ćete ikada izaći ili da li ćete dobiti objašnjenje zašto ste i dalje tamo, a to je ono o čemu snimamo filmove kada pokušavamo da prikažemo tiranske režime“, objasnio je autor dokumentarca.
Kada je Zubaidah uhapšen u Pakistanu u martu 2002. godine, predstavljen je kao operativac Al Kaide na visokom nivou, a ne kao nezavisni posrednik. Odveden je na tajnu lokaciju na Tajlandu, kako bi ga ispitivali ljudi opsednuti idejom sprečavanja još jednog terorističkog napada.
„Abu Zubaidah je bio nulti pacijent za program mučenja CIA. To je razlog da istražite njegovu priču jer ćete saznati kako je narušena vladavina prava. Kako smo krenuli putem na kom smo više zainteresovani da slušamo ono što želimo da čujemo, što je ono što vam mučenje obično daje, a ne ono što su činjenice zaista bile“, rekao je Gibnej.
Zubaidah je podvrgnut poboljšanim tehnikama ispitivanja u rukama CIA, uključujući 83 mučenja vodom samo u jednom mesecu.
„Nastavili su da sipaju vodu i koncentrišu se na moj nos i usta sve dok nisam zaista osetio da se davim i da će mi grudi upravo eksplodirati od nedostatka kiseonika“, naveo je zatvorenik u izveštaju koji je dao svom advokatu 2008. godine.
Proveo je više od 11 dana u kutiji veličine kovčega i 29 sati u još manjoj kutiji širokoj samo 21 centimetar. Dokumentarac uključuje slike brutalnog postupanja koje je nacrtao sam Zubaidah, kao i zapise iz njegovih ličnih dnevnika pre i posle hapšenja.
„CIA bi želela da se pretvara da je to naučni program pažljivo kalibrisan od strane rigoroznih naučnika. To uopšte nije tačno. Bilo je samo improvizovano. Nečiji um se pretvara u kašu nakon 72 sata nedostatka sna i mogli su da pitaju nekog od svojih stručnjaka kakav efekat to ima na ljude. Pa zašto biste ispitivali nekoga nakon 72 sata lišavanja sna? To je besmisleno“, istakao je Gibnej.
Za autora dokumentarca, ovaj slučaj prikazuje da moraju da postoje pravila protiv torture jer je istovremeno nemoralna i ne daje dokaze zasnovane na činjenicama.
„Tokom snimanja dokumentarnih filmova tokom niza godina, stalno nailazim na ovu frazu ‘korupcija plemenitog cilja’. Jednom kada ljudi pomisle da rade nešto za plemenitu svrhu, dozvoljavaju sebi da počnu da krše pravila, kao što je podmetanje džointa zločincu kog ne možete uhvatiti na drugi način“.
Razlog, koji je naveo operativce CIA da brutalno muče Zubaidaha, je što nije želeo da sarađuje. Ono što je otkriveno u novom intervjuu, zajedno sa njegovim beleškama sa ispitivanja, jeste da je operativcima u roku od sat ili dva nakon ispitivanja dao informacije o zaveri koja je u toku.
POGLEDAJTE JOŠ:
„To je bilo u Izraelu i oni su pomogli da se ta zavera zaustavi. Dakle, iz svega ovoga morate da zaključite da je u potpunosti sarađivao sa operativcima. Ipak, zaključci do kojih je došla CIA su potpuno drugačiji“, smatra novinar Gibnej.
Zubaidah je potom odveden na „crne lokacije“ u Poljskoj, zalivu Gvantanamo, Maroku, Litvaniji, Avganistanu i nazad u zaliv Gvantanamo, gde se nalazi od 2006. godine. Negde na tom putu izgubio je levo oko i sada nosi povez.
Pošto nije mogao direktno da razgovara sa njim, Gibnej je mogao da komunicira samo preko svojih advokata.
„S jedne strane, njegov advokat ga naziva divom i kaže da je on čovek ogromne inteligencije, mračnog smisla za humor, ali i neko ko je bio duboko traumatizovan. Ima jake glavobolje, ima noćne more da se utapa, što nije iznenađujuće“.
Prošle nedelje Zubaidah je podneo zahtev federalnom sudu za puštanje na slobodu, na osnovu toga što su američki ratovi u Avganistanu i sa Al Kaidom završeni. Međutim, on za sada ostaje u legalnoj zoni sumraka, van vidokruga, osim kada filmski stvaraoci poput Gibnija primoraju Ameriku da se ponovo suoči sa mrljom na svom moralnom autoritetu.
BONUS VIDEO Alkatraz – od kazamata do turističkog dragulja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
