Hiljade života visi o koncu: Humanitarna drama u Pojasu Gaze, glad je sada najveći problem

Međunarodne humanitarne organizacije spremne su da pruže preko potrebnu pomoć porodicama u Gazi, ali raste zabrinutost da zalihe možda neće biti dovoljne ili da će za mnoge stići prekasno. Nekoliko minuta nakon što je u petak u podne po lokalnom vremenu stupila na snagu prva faza sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji su podržale Sjedinjene Američke Države, Ejad Amavi iz Gaza Relief Committee (GRC) izjavio je za DW da na terenu postoje znakovi da se izraelska vojska postepeno povlači.

U GRC-u, koji koordinira humanitarne organizacije na licu mesta, nadaju se da će se u narednoj fazi obećanapomoćpovećati: više hrane, šatora i mobilnih skloništa, kao i teška mehanizacija za uklanjanje ruševina, raščišćavanje puteva i pripremu zemljišta za nove kampove, kako bi se raseljeni mogli vratiti na svoja ognjišta.

Nedostatak pristupa, a ne zaliha

Filip Lazarini, generalni komesar Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA), izjavio je da ima dovoljno hrane da se cela populacija Gaze prehrani u naredna tri meseca.

Prema rečima šefa humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija, Toma Flečera, radi se o oko 10.000 kamiona sa po 15 do

20 tona hrane, lekova i drugih humanitarnih potrepština: „Trudićemo se da povećamo isporuke pomoći na stotine kamiona dnevno“, rekao je Flečer u četvrtak na brifingu u Njujorku.UNće „proširiti distribuciju hrane širom Pojasa Gaze kako bi obuhvatila 2,1 milion ljudi kojima je potrebna pomoć u hrani i oko 500.000 onih koji potpuno zavise od dostave namirnica i moraju biti prehranjeni. Glad se mora suzbiti u područjima koja je već zahvatila i sprečiti tamo gde nije.“

I Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) spreman je da pojača svoju pomoć ako uslovi na terenu to dozvole, rekla je u petak za DW Sara Dejvis, portparolka ICRC-a za Izrael i okupirane teritorije: „Spremni smo da pružimo pomoć u skladu sa humanitarnim principima i obezbedimo njenu sigurnu i efikasnu distribuciju.“

Portparol Evropske komisije Anuar el Anuni izjavio je za agenciju AP da je i EUspremna da brzo reaguje, pruži pomoć i podrži proces obnove i uspostavljanje bezbednosti u Pojasu Gaze, ukoliko se prekid vatre održi.

Potrebe za pomoći drastično porasle tokom rata

Stanovništvo Pojasa Gaze odavno zavisi od humanitarne pomoći, ali je rat Izraelaprotiv Hamasa u poslednje dve godine drastično povećao potrebe. Povod za to bili su teroristički napadi na Izrael, koje su 7. oktobra 2023. izveli pripadnici vojnog krila Hamasa, pri čemu su ubili više od 1.200 ljudi i oteli oko 250 talaca koje su odveli u Gazu. Od tada je izraelska vojska uništila veći deo teritorije, a prema podacima Ministarstva zdravstva pod upravom Hamasa u Gazi, ubijeno je više od 67.000 Palestinaca, među njima i desetine hiljada dece. Oko 90 odsto stanovništva bilo je – često više puta – prisiljeno na raseljavanje.

Nakon što je Izrael u martu 2025. prekinuo primirje i uveo blokadu Pojasa Gaze, u julu su UN i druge međunarodne organizacije upozorile na akutnu glad.

Kako dopremiti više pomoći u Gazu?

U petak je italijanski ministar odbrane Gido Kroseto izjavio da će italijanska policija 14. oktobra ponovo početi sa patrolama na graničnom prelazu Rafa između Pojasa Gaze i Egipta. Evropska unija je još 2005. godine tamo uspostavila misiju sa ciljem da se obezbedi neutralno i nezavisno prisustvo na tom prelazu. „U skladu sa Trampovim sporazumom, granični prelaz Rafa će se naizmenično otvarati u oba smera“, rekao je Kroseto u saopštenju.

Iako se uglavnom radi o prelazu za ljude, a ne za vozila, ipak su se tokom protekle dve godine na egipatskoj strani granice nagomilali kamioni sa humanitarnom pomoći.

Kroseto je predvideo da će svakog dana oko 600 kamiona sa humanitarnom pomoći ulaziti u Pojas Gaze preko prelaza Rafa, kao i izraelskih prelaza Kerem Šalom i Erez.

To bi bilo u skladu sa zahtevom UNICEF-a da se humanitarna pomoć doprema kroz sva tri granična prelaza. „Situacija je kritična“, rekao je portparol UNICEF-a Rikardo Pires. „Rizikujemo ogroman porast smrtnosti među decom, ne samo među novorođenčadima, već i među malom decom, jer je njihov imuni sistem slabiji nego ikad.“

HRW upozorava na nove smrtne slučajeve

„Sada nije vreme za predah“, izjavio je za DW Omar Šakir, direktor za Izrael i Palestinu pri Hjumen rajts voču (HRW).

„Palestinci u Pojasu Gaze će i dalje patiti i umirati sve dok Izrael održava svoju nezakonitu blokadu Gaze, sprečavajući Ujedinjene nacije i druge humanitarne organizacije da isporuče preko potrebnu pomoć u većem obimu.“ Šakir je takođe rekao kako veruje da su hiljade Palestinaca u Gazi već umrle od neuhranjenosti, dehidracije i zaraza, jer izraelske vlasti uskraćuju stanovništvu pristup hrani, vodi i drugim osnovnim životnim potrepštinama.

Šta je sa Gaza Humanitarian Foundation (GHF)?

Trenutno nije jasno kakvu ulogu ima Gaza Humanitarian Foundation (GHF). Ova organizacija, koju podržavaju Izrael i SAD, u maju je zamenila Ujedinjene nacije i druge međunarodne grupe kao glavnog dobavljača hrane za stanovništvo Gaze, nakon što je Izrael optužio Hamas – koji SAD, Nemačka i mnoge druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom – da pljačka pošiljke pomoći.

Portparol UN-a Stefan Dujarić izjavio je u četvrtak da mu nije poznato da je GHF odigrala neku ulogu tokom primirja. Šef humanitarne pomoći UN-a Tom Flečer pohvalio je činjenicu da plan prekida vatre, koji podržavaju SAD, „ističe važnost centralne uloge Ujedinjenih nacija u dostavi humanitarne pomoći“.

Izrael i GHF bili su žestoko kritikovani nakon što su izraelska vojska, bezbednosne firme i naoružane bande optuženi da su ubili i ranili stotine palestinskih civila tokom distribucije pomoći. GHF je odbacila optužbe, navodeći da je distribucija pomoći u ratnim zonama izuzetno teška.

U nedavno objavljenom postu na društvenoj mreži Iks, izvršni direktor GHF-a Džon Ekri izjavio je da organizacija „ostaje posvećena pružanju pomoći stanovnicima Gaze ulivajući im nadu, dostojanstvo i poverenje“, te da želi da sarađuje sa svim učesnicima te misije. Izrazio je nadu da će „naredni dani i nedelje doneti trajan mir“.