Dodik platio 840.000 dolara za lobiranje kod Trampa? Šok izveštaj otkriva šta je radio u Izraelu

Zel je angažovan tokom Dodikove posete konferenciji u Izraelu koju je organizovalo Ministarstvo za poslove dijaspore te zemlje.

Glavni cilj angažmana jeste ukidanje sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele Dodiku, poznatom po proruskoj orijentaciji i secesionističkim izjavama.

Prema pisanju izraelskog lista Harec, Zel se registrovao kao strani agent u skladu sa američkim Zakonom o registraciji stranih agenata (FARA), koji obavezuje sve američke državljane i kompanije da prijave aktivnosti u ime stranih entiteta. Njegova firma Zell & Associates International Advocates registrovala se za zastupanje Republike Srpske u januaru ove godine.

Zel, koji živi u izraelskom naselju Kfar Ecion na okupiranoj Zapadnoj obali, naveo je ovu adresu prilikom registracije. Njegova advokatska kancelarija ima filijale u Njujorku, Vašingtonu, Torontu, Moskvi i Amanu. Za svoje lobističke usluge, prema dokumentima dostupnim javnosti, biće mu isplaćeno 840.000 dolara.

Zbližavanje sa Trampovom administracijom

Ugovor koji je, prema tvrdnjama Hareca, potpisao šef kabineta Milorada Dodika, navodi da je primarni cilj lobiranja “uspostavljanje i promocija dijaloga između Republike Srpske i buduće administracije Donalda Trampa, s ciljem unapređenja odnosa između RS i Sjedinjenih Američkih Država”.

Dokument naglašava da bi to zbližavanje trebalo da se odvija “u kontekstu geopolitičkih promena koje utiču na Zapadni Balkan i Istočnu Evropu, posebno u svetlu rata između Rusije i Ukrajine i njegovog mogućeg završetka”.

Zanimljivo je da se Zelova registracija desila 13. januara 2025. – svega nekoliko dana pre Trampovog povratka u Belu kuću, i mnogo pre nego što je nova administracija najavila bilo kakvu strategiju za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Na upit Hareca, Zel je kratko odgovorio: “Informacije koje ste mi dali su nepotpune, netačne i stoga obmanjujuće. Nemam dodatni komentar.”

Dodik pod međunarodnim nalogom za hapšenje

Zel će, između ostalog, raditi i na ukidanju ličnih sankcija koje su SAD uvele ne samo Dodiku, već i Željki Cvijanović, bivšoj predsednici RS, a sadašnjoj članici Predsedništva BiH. U slučaju uspeha, advokatska kancelarija bi mogla dobiti dodatni finansijski bonus.

Haaretz podseća da je Sud Bosne i Hercegovine u februaru ove godine osudio Dodika na jednu godinu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, zbog odbijanja da sprovodi odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. U martu je Sud BiH izdao i međunarodni nalog za njegovo hapšenje.

Dodik je presudu odbacio, nazivajući je nelegitimnom i političkom, a pravosudni sistem BiH "zloupotrebom prava". Istakao je da je Bosna i Hercegovina “propala država”.

Kratak boravak na konferenciji

Dok se suočava s pravosudnim pritiscima, Dodik je u martu posetio Srbiju, gde se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a zatim otputovao u Izrael na konferenciju koju je organizovalo Ministarstvo za poslove dijaspore. Skup je okupio desničarske političare iz Evrope i bivšeg predsednika Paragvaja koji je pod američkim sankcijama zbog navodnih veza sa Hezbolahom.

Međutim, Dodik nije dugo ostao na događaju. Prema izvorima Hareca, “bio je prisutan jedva sat vremena”, i nije učestvovao u glavnim sesijama. Na pitanje da li je sam napustio skup ili je zamoljen da ode, izvor je rekao: “Ljubazno je zamoljen da napusti događaj.”

Izrael i Bosna i Hercegovina su potpisnice Evropske konvencije o izručenju, ali Ministarstvo pravde Izraela odbilo je da komentariše da li je BiH zvanično zatražila Dodikovo izručenje.

Zel, koji sada lobira u ime Dodika, ranije je bio donator republikanskih kandidata, uključujući sadašnjeg državnog sekretara Marka Rubija. Ipak, Rubio se nedavno distancirao od Dodika i kritikovao ga putem društvenih mreža:

“Postupci predsednika Republike Srpske podrivaju institucije Bosne i Hercegovine i ugrožavaju njenu bezbednost i stabilnost,” poručio je, pozivajući američke saveznike da se “usprotive ovom opasnom i destabilizujućem ponašanju.”