Grad budućnosti Foto: Shutterstcok

U doba metaverzuma, robota koji sve više zamenjuju ljudski rad, nebodera koji se uzdižu do oblaka, niko ne može da predvidi u kom smeru će se svet nadalje razvijati. Različite spekulacije o izgledu budućnosti šire se poput teorija zavere, a ovo su najupečatljivije vizije izrečene u godini za nama.

Milijarder Mark Lor, bivši izvrni direktor Valmarta, je ove godine izneo svoju viziju o gradu Telosu koji predstavlja „novi grad u Americi“ u kome će živeti čak pet miliona ljudi. Metropola će se prostirati na 600 kilometara, biće izgrađen u pustinji, obećava ekološki prihvatljivu arhitekturu, održivu proizvodnju energije i sistem vode otporan na sušu.

Pročitajte još:

Takozvani „15-minutni dizajn grada“ će omogućavati stanovnicima da dođu do svojih radnih mesta, škola i prijatelja u roku od 15 minuta vožnje od svojih domova.

Sada, bivšem direktoru Valmarta nedostaje samo 400 milijardi dolara i mesto za izgradnju. Planeri tek treba da objave tačnu lokaciju, ali moguće je da će to biti Nevada, Juta, Ajdaha, Arizona i Teksas.

Roboti čuvari šuma

Usred tekuće pretnje od krčenja šuma širom sveta, izraelski student industrijskog dizajna Segev Kaspi predvideo je tri autonomna šumara po imenu Riko, Čunk i Dikon koji su poznati kao šumski rendžeri druidi.

Oni bi bili dizajnirani kao roboti čija bi svrha bila rade na pošumljavanju i održivom upravljanju šuma.

Tri robota obavljaju različite funkcije: Čunk bi proređivao i kosio vegetaciju, Dikson sadio sadnice i reznice, a Riko bi prikupljao informacije i pružao usluge mapiranja i praćenja.

“Iako je sve za sada samo koncept, projekat nudi rešenje urgentnog problema“, napisao je Kaspi na svojoj veb stranici.

BMW koji može ceo da se reciklira

Sa velikom vizijom da postane „najodrživiji proizvođač na svetu“ BMW je ove godine predstavio dizajn konceptnog automobila sa četiri sedišta koji je u potpunosti napravljen od recikliranih i reciklažnih materijala. Biće sastavljen od prenamenjenog aluminijuma, čelika i plastike, zajedno sa sertifikovanim materijalima.

Proizvodni proces koristitće 3D štampanje kako bi se smanjio otpad.

U skladu sa principima kružnog dizajna koji razmišljaju o budućnosti, nemački proizvođač automobila je takođe uzeo u obzir životni vek vozila, za koji tvrdi da će biti produžen zahvaljujući odvojivim komponentama koje se lako mogu zameniti novim.

Foto:Frederick Unfath/BMW

Mogao bi da bude lansiran 2040. godine.

Novi način okupljanja

Ifemeral Stejšn nudi visokotehnološki način da se ljudi bezbedno okupljaju u nepovoljnim okruženjima. Ima više mogućih načina upotrebe, od hostovanja pustinjskih kampova i događaja kao što su muzički festivali, do toga da posluži kao privremeni smeštaj u ekstremnim uslovima.

Pored pružanja zaštite od sunca onima koji se okupljaju ispod, struktura nalik oblaku bi generisala energiju preko fotonaponskih ćelija, dok bi tunel ispod površine sakupljao podzemnu vodu za piće ili unutrašnje hlađenje. Efemerna stanica je takođe dizajnirana da se kreće i transformiše, šireći se i skupljajući na promenljivim temperaturama, dajući joj izgled živog organizma koji diše.

Plutajuće mobilne kućice

Kao deo projekta zamišljanja života 2050. godine, Sonijeva interna dizajnerska grupa, Krativ Center, osmislila je seriju mobilnih kućica koje plutaju u Tokijskom zalivu. Može da izdrži pretnju porasta nivoa mora, a dizajneri su zamislili da buduće domove opreme sistemima za struju i vodu.

Samohodni vodenim mlaznicama, svaki dom bi putovao sa filterima koji čiste vodu za piće dok se rezidencija kreće kroz zaliv. Strukture dolaze sa solarnim panelima na krovovima, dok bi autonomni rezervoari energije plutali u blizini, pričvršćujući se za domove kojima je potrebna dodatna energija.

Sa odvojenim spoljašnjim i unutrašnjim omotačima za smanjenje uticaja talasa kuće bi mogle da se povezuju jedna sa drugom kako bi formirale veću, stabilniju strukturu tokom oluja. To nije prva plutajuća zajednica koja je predložena – Bjarke Ingels Grup je otkrila ambiciozni dizajn stacioniran u Ujedinjenim nacijama za „Okeanik Siti“ 2019. godine, koji bi mogao da primi 10.000 stanovnika.

Najveća drvena zgrada na svetu

Zgrade, pa čak i neboderi, napravljeni od projektovanog drveta sve su češći prizor u gradovima širom Evrope i Severne Amerike. Ali za Anders Berenson Arhitekt, švedsku firmu koja stoji iza plana „naučne fantastike“ za izgradnju najveće zgrade u potpunosti od drveta na svetu, predloženi projekat je manje o mogućnostima arhitekture. Svake godine, prema istraživačkom institutu Skogforsk, industrija proizvodi 970.000 tona emisije ugljenika.

Pošto drveće apsorbuje ugljen-dioksid tokom svog životnog veka, „banka“ takođe skladišti te emisije zarobljene u drvetu.

Arhitekte kažu da bi njihov predlog obezbedio lokalnim farmerima pouzdan prihod dok bi sprečio spaljivanje trupaca, pretvaranje u biogorivo ili ostavljanje da se razgrađuje, a sve to bi vratilo ugljenik u atmosferu.

Tesla bot

Tesla bota, predstavio ga je Ilon Mask na Teslinom danu veštačke inteligencije u avgustu, Tesla Bot je deo nastojanja proizvođača automobila da primeni svoja istraživanja veštačke inteligencije izvan vozila, piše CNN.

Precizna upotreba Tesla Botova i vremenski okvir za završetak ostaju obavijeni velom misterije, ali je dizajniran za obavljanje zadataka koji su „nebezbedni, ponavljajući se ili dosadni“, a Mask sugeriše da bi tehnologija na kraju mogla da reši budući nedostatak radne snage.

Skloništa za spas od kataklizme

Projekat Radikal Graviti predložio je futurističko rešenje za ljude raseljene zbog prirodnih katastrofa, sukoba ili klimatskih promena: skloništa za hitne slučajeve.

Predviđa da avion ispušta do 500 jedinica, poznatih kao Gravitoni, kji formiraju padobrane u vazduhu. Nakon bezbednog sletanja, oni bi se, teoretski, automatski naduvali u mreže useljivih mahuna dizajniranih da sakupljaju kišnicu i generišu energiju.

Neboderi koji sakupljaju kišu

U sumornoj budućnosti koju predviđa južnoafrička firma BPA koja predviđa da se Sahara desetostruko proširi, a okeani pokrivaju preko 80 odsto površine Zemlje. U stvari, u ovom distopijskom scenariju, površina Zemlje je toliko topla da bi svaka padavina isparila stotinama metara pre nego što stigne do zemlje.

Neboder za prikupljanje vode koji doseže 1.000 metara u visinu i sakuplja vlagu pre nego što ispari. Voda se zatim transportuje niz dužinu nebodera do podzemnih skladišta, nakon čega je pumpe na solarni pogon transportuju do poljoprivrednih područja ili domova ljudi za piće i sanitarije.

Predloženi dizajn ima za cilj da pomogne u revitalizaciji prirodnih ekosistema desetkovanih dezertifikacijom.

BONUS VIDEO: Bezos predstavio „Blue Reef“, budućnost svemirskog turizma

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar