"Ne znam budućnost... Nisam došao da vam kažem kako će se ovo završiti, došao sa da vam kažem kako će početi". U završnom monologu Matriksa iz 1999. godine, herojski lik Kijanu Rivsa, Neo, saopštava oštro upozorenje mašinama koje kontrolišu svet, nakon što je otkrio da je čovečanstvo zarobljeno u simuliranoj stvarnosti. Kako četvrti deo stiže u bioskope 18 godina nakon što se originalna trilogija približava kraju - gledamo na trajno i često proročanstvo nasleđe sage. Evo koje ideje iz Matriksa su postale stvarnost.
PROČITAJTE JOŠ:
1. Crvena pilula
Jedna od najpoznatijih scena u Matriksu pokazuje kako Morfeus nudi Neu izbor između plave i crvene pilule, prenosi BBC.
Uzmite plavu pilulu i vratite se u život ili progutajte crvenu pilulu i postanite prosvetljeni u stvarnost i tiraniju mašina.
Za profesora Smita, marksistički narativ filma evocira Platonovu alegoriju okovanih zatvorenika u pećini „koji pogrešno shvataju senke na zidu kao stvarnost“. Kao što Morfeus kaže: „Matriks je svet koji vam je prevučen preko očiju da vas zaslepi od istine. Scena pilule „podstiče ljudska biča da se oslobode sveta pojave“, kaže profesor Smit.
Ali vremenom je kultura istaknutog filma dovela do toga da je metafora crvene pilule rebrendirana na mreži zbog razloga koji su daleko od njegovog prvobitnog značenja.
Ovo uključuje njegovo usvajanje od strane mizoginističkih onalajn grupa, posebno pokreta „incel“ – mladići koji sebe opisuju kao „nehotično u celibatu“ – deo „manosfere“ blisko poveze sa mržnjom prema ženama.
Redit forum Crvena pilula pokrenut je 2012. godine sa ciljem da muškarcima pruži „seksulanu strategiju“ da poraze ono što je opisao kao manipulativnu „feminističku kulturu“, koja isključivo osnažuje žene.
U nekim slučajevima filozovija se pomerila van mreže sa smrtonosnim posledicama. Naoružani napadač iz Plimuta Džejk Dejvison govorio je o „konzumaciji predoziranja crnim pilulama“ u video snimcima na Jutjubu pre svog pohoda ubijanja.
2. Oslobodite svoj um
Etos „oslobodite svoj um“ koji je eksploatisana teorijom crvenih pilula takođe je ušao u politiku – sinim za moderno dobra krajnje desničarskog populizma koji se pozicionira kao antiestablišment.
Kao proizvod alt-desnice, čiji su članovi uglavnom otvoreni u svojim napadima na multikulturalizam, globalizaciju i imigraciju, crvena pilula postaje „glalog“, napisao je emiter Deni Li.
To je otvorilo „oči novih regruta za njihove omražene tlačitelje – feministkinje, obojene ljude i napredne osobe“, rekao je on. „Morfeus je postao lice mimova koji su se pitali: ‘Šta ako ti kažem da je Hitler socijalista'“.
Podstaknuta nepoverenjem u vladu, medije i status kvo, desnicu su najočiglednije uveli u mejnstrim medije bivši predsednik SAD-a Donald Tramp i njegove pristalice.
Njegova ćerka Ivanka, tada viši savetnik Bele kuće, ponosno je citirala milijardera Ilona Maska, kada je rekla da je „uzela“ crvenu pilulu.
Taj tvit je predstavljao potpuni zaokret Morfeusove stvarnosti crvene pilule, kaže autor Džejms Bol.
„U filmu uzimanje crvene pilule znači prihvatanje vanzemaljske i užasavajuće istine umesto da ostanete u udobnoj zabludi“, rekao je on.
„Uzimanje crvene pilule kao omiljeno postupanje kod ekstremno desničarskih i specijalizovanih onlajn grupa, jeste da prihvatite podlo, ali udobno grupno mišljenje, da odgovarate sopstvenim predubeđenjima i vidite svet u okvirima koji vama odgovaraju“.
3. Post-istina?
Činjenica da je sada tako lako učvrstiti se u onlajn eho komori – prostoru lišenom uravnoteženog mišljenja – dovela je do tvrdnji da živimo u eri „post-istine“.
Termin je čak proglašen rečju godine od strane oksfordskog rečina nakon Bregzita i predsedničke kampanje u SAD-u 2016. godine.
Aplikacije za razmenu poruka i društveni mediji pomogli su da ova klima procveta promocijom lažnih vesti i korišćenjem algoritama koji grade verziju stvarnosti po meri našeg ukusa.
Ovogodišnji izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta otkrio je da, iako publika sve više ceni istinu, samo 44 odsto veruje vestima koje čita.
Platforme kao što su Instagram i TikTok nastavile su da privlače sve više mladih ljudi, ali često nude sadržaj zasnovan na ličnosti i mišljenju bez provere činjenica, dodaje se u studiji.
Ovo zajedno može da pruži plodno tlo za spiralu u zavoj dezinformacija i teorija zavere. To znači da se debata o crveno-plavim pilulama zamagljuje i da danas preti da se transformiše u jednoobraznu ljubičastu pilulu pristrasnosti i nepoverenja.
Kijaran O’Konor sa Instituta za strateški dijalog, kaže da je ovo potkrepljeno pristrasnošću potvrde, našom tendencijom da damo prioritet ili zamamtimo nove informacije koje podržavaju naša već postojeća mišljenja.
On ukazuje na evoluciju zavere Kjuanona kao na jedan od najboljih primera ovoga na delu. Njegov zamah je na kraju prerastao u januarske nemire na Kapitolu SAD-a, delimično podstaknute lažnim tvrdnjama bivšeg predsednika Trampa o široko rasprostranjenom mešanju u izbore.
Uprkos intenzivnim naporima da se zabrani Kjuanon sadržaj na Jutjubu, Fejsbuku i drugde, nekada niša onlajn zavera je već „otišla globalno“, kaže gospodin O’Konor. Ironija je u tome što iako sledbenici teorija zavere veruju da oponašaju Nea prateći belog zeca i „isključujući se“ u potrazi za istinom, u stvari se dešava suprotno – oni su ometeni unutar samo sistema za koji misle da ga razotkrivaju.
Deljenje digitalnih informacija nije samo pojačalo neistinu i zaštitilo establišment.
Društvene mreže su podjednako pokazale da mogu delovati kao oslobađajuća, ujedinjujuća snaga, osnažujući demokratske udare i inicijative za socijanu pravdu.
4. Živeti u Matriksu?
Osim promenjih percipcija istine, naše sve više međusobno povezano prisustvo na mreži, poznato kao digitalni otisak, realizuje elemente originalnog Matriks filma na načine koji su se osećali kao čista naučna fantastika u vreme objavljivanja.
Naša spremnost da prećutno ili na drugi način, da delimo lične podatke i pristanemo na praćenje putem tehnologije od aplikacija za mobilne telefone do alata za mašinsko učenje kao što su pametni zvučnici, omogućila je stvaranje veoma detaljne slike našeg ličnog života i navika.
For years, fans of THE MATRIX have discussed the film through a trans lens. If you’ve heard the theory before or just learned about it, here’s a thread breaking down the trans allegory of the film, from trans writers and critics.
Welcome to the desert of the real. (thread) pic.twitter.com/XlgY8hAcNI
— NetflixFilm (@NetflixFilm) August 6, 2020
Skandal sa podacima Kembridž analitike, pokazao je kako se ove informacije mogu koristiti za ciljanje, uticaj i potencijalno zamahivanje birača u političkim sistemima. Na drugim mestima, preklapanje između naših ditigalnih i stvarnih profila je povećano proširenom realnošću i virtuelnom stvarnošću, koje odražavaju način na koji se pobunjenici u originalnom filmu uključuju i izvlače iz simulacije.
Fejsbuk je nedavno najavio dugorične planove za stvaranje virtuelnog matauniverzuma – omogućavajući da se veći deo života proživljava na mreži.
Pa gde sve ovo ostavlja Matriks dok gledamo u budućnost?
Neki veruju u puni krug. Godine 2016. grupa fizičara je sugerisala da je verovatno da naš univerzum nije stvaran i da je umesto toga džinoska simulacija koju vodi viša sila. Tehnolozi u Silicijumskoj dolini uključujući šefa Tesle, Ilona Maska, podržavali su ideju.
Koliko god neverovatno zvučalo, uklapa se u nasleđe Matriksa.
BONUS VIDEO: Omikron – Novi soj pred vratima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar