Laž koja je pokrenula verski rat usred Evrope

Nastavnik istorije i geografije, Pati je 6. oktobra prošle godine održao predavanje na temu "dilema". Postavio je pitanje "biti ili ne biti Šarli", aludirajući na satirični list Šarli Ebdo u koji su teroristi upali u januaru 2015. i ubili 12 ljudi. Taj napad je uzbunio javnost i na društvenim mrežama se pojavio hešteg #JeSuisCharlie u znak podrške listu.Pati je tada đacima koji su muslimani i za koje je mislio da će možda biti šokirani onim što će pokazati, predložio da na kratko zatvore oči ili izađu na trenutak iz učionice dok on pokazuje karikaturu proroka Muhameda.Laž i užasne poslediceDevojčica, poznata samo pod inicijalom Z., koja je zbog bežanja sa časova bila suspendovana i koja nije ni bila na spornom času, ispričala je ocu drugačiju priču. Ona je optužila Patija da je učenicima pokazivao fotografije golog Muhameda. Devojčica je ispričala i da je, navodno, zbog toga što se usprotivila nastavniku dva dana bila suspendovana.Kada je čuo njenu priču, zgranuti otac poreklom iz Maroka, Brahim Čnina je na Fejsbuku podelio video optužujući Patija za diskriminaciju i zahtevajući da ga otpuste. Čnina se žalio i policiji i školi optužujući Patija da širi islamofobiju po školi i deci pokazuje "pornografiju".Lavina je pokrenuta. Društvene mreže su se dale u akciju i vest o tome stigla je do 18-godišnjeg Abdulaha Anzorova, radikalizovanog čečenskog migranta koji je živeo u Normandiji. Anzorov je 16. oktobra stigao do škole, platio dvojici tinejdžera-učenika škole da pronađu Patija i odseku mu glavu.https://twitter.com/InfosFrancaises/status/1317141421808340992Laž je dovela do smrti oca petogodišnjeg dečaka.Devojčica jedno vreme nije priznavala laž sve dok policija nije utvrdila da nije ni bila prisutna na času. Ispostavilo se da je Z. patila od "kompleksa inferiornosti" i da obožava oca, navela je policija. Protiv ubica, Čnine, devojčice Z. i njenog oca - koji je kasnije rekao da se poneo kao "idiot" i da nije verovao da će njegovu poruku na Fejsbuku videti teroristi - podignute su optužbe.Protesti i reakcijaBrutalno ubistvo dovelo je do žestoke reakcije javnosti. Francuski gradovi su danima bili preplavljeni demonstrantima koji su zahtevali odlučniju reakciju vlasti u borbi protiv islamskog terorizma. Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je odlučniju borbu protiv radikalnog islamizma, naročito posle džihadističkih napada u kojima je od 2015. ubijeno više od 250 ljudi.“Zlo ima ime – to je politički islamizam koji metodički radi na dekonstrukciji Republike”, rekao je tada Makron i poručio da je Pati ubijen "jer islamisti žele da nam oduzmu budućnost”.Borbi protiv terora priključio se i Evropski parlament koji je odao poštu ubijenom nastavniku i pozdravio odluku Francuske da se odlučnije bori protiv terorizma u svim oblicima.https://twitter.com/EmmanuelMacron/status/1317217769209909249Zakon protiv islamskog ekstremizmaFrancuska, koja ima veliku muslimansku manjinu, prošlog meseca je usvojila Zakon o borbi protiv islamskog ekstremizma.Poslanici Donjeg doma francuskog parlamenta velikom većinom usvojili su zakon kojim će biti ojačan nadzor nad džamijama, školama i sportskim centrima radi očuvanja Francuske od radikalnih islamista i osiguranja vrednosti te države.Tekst Zakona će značajno proširiti vladina ovlašćenja na zatvaranje verskih organizacija, ako se utvrdi da emituju „teorije ili ideje“ koje „izazivaju mržnju ili nasilje prema nekoj osobi ili narodu“."Ne" feredžama i burkamaBorba protiv islamskog terorizma - koji nije ograničen samo na Francusku, krajem novembra više osoba je stradalo u terorističkim napadima u Beču - prelila se i na Švajcarsku gde je na referendumu zabranjeno pokrivanje lica u javnosti, a to podrazumeva i zabranu burke ili nikaba koje nose muslimanke.https://twitter.com/duryodan_/status/1368612971056861184Švajcarska vlada je kritikovala zabranu, navodeći da nije na državi da uređuje šta će žene nositi. Švajcarci odlučuju o pitanjima državnog uređenja kroz sistem direktne demokratije - glasanjem na redovnim državnim ili regionalnim referendumima o različitim pitanjima.Francuska je zabranila potpuno prekrivanje lica u javnosti 2011. godine, dok su Holandija, Danska, Austrija i Bugarska usvojile delimične ili potpune zabrane.https://youtu.be/7msc-i56C9Y***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram