Evropa ostaje bez raketa Patriot: Zalihe pri kraju, Ukrajina strepi pred zimu

Ukrajina traži stotine presretača Patriot, ali nova proizvodnja neće moći dovoljno brzo da odgovori na njene potrebe. Dodatni problem predstavlja činjenica da je rat sa Iranom opteretio američke zalihe, dok neki od najvećih evropskih vojnih donatora Ukrajine tvrde da se približavaju granici onoga što mogu da izdvoje.

„Tokom poslednjih nekoliko meseci Rusija za nedelju dana ispali na nas više raketa nego što mi od partnera dobijemo za nekoliko meseci“, rekao je prošle nedelje bivši ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov.

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, protivvazdušna odbrana je tokom jula presrela samo 29 od 195 ruskih balističkih raketa, dok još 40 nije stiglo do svojih ciljeva.

Nemačka upozorava: Dostižemo svoje granice

Nemačka, jedan od najvećih donatora vojne pomoći Ukrajini, već je Kijevu predala sisteme Patriot i rakete za njih. Berlin sada, međutim, mora da pronađe ravnotežu između sve hitnijih potreba Ukrajine i minimalnih zaliha koje su Nemačkoj potrebne za sopstvenu odbranu i ispunjavanje obaveza prema NATO-u.

Sa istom dilemom suočavaju se i druge evropske države koje raspolažu sistemima Patriot.

„Zaista dostižemo svoje granice. Moramo da osiguramo i sopstvenu zaštitu“, upozorio je nemački brigadni general Jirgen Šredl, visoki zvaničnik Ministarstva odbrane.

Berlin i druge severnoevropske prestonice zato pozivaju ostale zemlje da provere koliko još vojne opreme i finansijske pomoći mogu da izdvoje za Ukrajinu.

„Mislim da ovakva situacija dugoročno nije održiva za Evropu. Sve evropske zemlje moraju da učine više“, rekao je norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik za Politico.

Pritisak se tako povećava na države koje još imaju zalihe presretača Patriot, među kojima su Poljska, Španija i Grčka.

Najveći problem predstavljaju rakete PAC-3 i PAC-2, koje su među malobrojnim sredstvima kojima Ukrajina može efikasno da se brani od brzih ruskih balističkih projektila.

Protiv dronova i krstarećih raketa Kijev može da koristi druge, često jeftinije sisteme protivvazdušne odbrane. Ukrajina istovremeno ubrzano razvija sopstveni presretač „Freja“, ali taj sistem zahteva dodatna ulaganja, tehnički razvoj i testiranje pre nego što bude spreman za borbenu upotrebu.

Do tada, Patriot ostaje jedan od prioriteta ukrajinske odbrane.

Ključ je i dalje u Vašingtonu

Velika zavisnost od sistema Patriot znači da odluke američkog predsednika Donalda Trampa imaju ključni značaj za Kijev. Većina presretača PAC-3 proizvodi se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa prodaja raketa i eventualni sporazumi o njihovoj proizvodnji zavise od odluka Bele kuće.

Tokom prošlomesečnog sastanka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Trampa, rakete Patriot bile su jedna od glavnih tema razgovora.

Tramp je na samitu NATO-a u Ankari probudio nadu izjavom da bi Ukrajini moglo da bude omogućeno da po licenci proizvodi američke presretače Patriot. Takav potez bi dugoročno mogao da smanji zavisnost Kijeva od ograničenih američkih isporuka.

Međutim, američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker upozorio je da takav sporazum ne može da reši problem predstojeće zime. Prema njegovim rečima, dugoročni sporazum o proizvodnji neće biti zaključen pre zime, dok bi početak same proizvodnje zahtevao još više vremena.

Tramp je potom ublažio ranije najave, navodeći da dogovor o ustupanju tehnologije još nije postignut.

„Nismo pristali na to. Razgovaramo, ali veoma je teško ustupiti takvu tehnologiju“, rekao je američki predsednik.

Situaciju dodatno komplikuju američke potrebe. Nakon izveštaja da su SAD tokom rata protiv Irana potrošile gotovo sve raspoložive zalihe određenih raketa dugog dometa, Vašington je fokusiran na obnavljanje sopstvenih arsenala.

Na pitanje o zahtevima Zelenskog za dodatne rakete Patriot, Tramp je kratko odgovorio: „I mi želimo rakete.“

Ukrajina je potpisala i sporazum o nabavci presretača PAC-2 koji će biti proizvedeni u Nemačkoj, ali se ne očekuje da oni stignu pre naredne godine.

Suočen sa nedostatkom presretača, Kijev razmatra i agresivniji pristup koji bi podrazumevao napade na ruske lansere pre nego što budu u mogućnosti da ponovo dejstvuju, piše Politiko.

Evropa pretražuje sopstvene arsenale

Dok se čeka povećanje proizvodnje, neposredni teret ponovo pada na evropske saveznike, koji pokušavaju da pronađu rakete u sopstvenim vojnim zalihama i dostave ih Ukrajini pre zime.

Nemačka je iz svojih vojnih rezervi već poslala tri sistema Patriot, a potom obezbedila još dva kroz dogovor prema kojem bi SAD kasnije nadoknadile opremu nemačkom Bundesveru.

Holandija je sastavila komponente za još jedan kompletan sistem, uključujući pet lansera, radar i rakete.

Međutim, evropske zalihe sada su znatno smanjene.

Poljska je u julu potvrdila da je Ukrajini ustupila nekoliko presretača PAC-3 nakon zahteva generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i visokih američkih vojnih zvaničnika. Prema pisanju poljskog portala Defence24, poslato je svega pet raketa.

Čak je i tako mala isporuka izazvala političke kritike u Poljskoj. Opozicioni poslanici optužili su Vladu da slabi odbrambene sposobnosti zemlje u trenutku kada su ruske rakete i dronovi više puta zalutali preko poljske granice.

Evropske zemlje koje se nalaze bliže Rusiji sve su manje spremne da se odreknu postojećih sistema Patriot jer njihove vojske već smatraju da raspoloživa protivvazdušna odbrana nije dovoljna za nacionalne potrebe.

Zbog toga se pažnja sve više okreće ka jugu Evrope, posebno Španiji i Grčkoj.

Španski premijer Pedro Sančez potvrdio je još 2024. da Madrid šalje rakete Ukrajini, ali nije otkrio njihov tip ni količinu.

Grčka, koja tradicionalno smatra Tursku jednom od najvećih potencijalnih bezbednosnih pretnji, do sada nije objavila da je Ukrajini ustupila rakete Patriot. Grčki mediji su u julu izvestili da je Kijev od Atine tražio čak 200 starijih presretača PAC-2.

Trka sa vremenom pred zimu

Ovo nije prvi put da evropski saveznici pokušavaju da sastave paket pomoći Ukrajini uzimajući po nekoliko raketa iz arsenala različitih zemalja.

Fedorov je ranije opisao kako su ukrajinski zvaničnici zajedno sa Markom Ruteom prolazili kroz spisak presretača kojima raspolažu evropske članice NATO-a i od svake pokušavali da dobiju makar nekoliko projektila.

„Dragi ministre odbrane Poljske, možete li da nam date pet?“, opisao je Fedorov jedan od takvih razgovora.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus potom je, prema njegovim rečima, ponudio dodatnih pet raketa ukoliko Ukrajina od ostalih država uspe da prikupi 20.

„To je ono što smo morali da uradimo da bismo dobili više od 20. A to je veoma težak zadatak“, rekao je Fedorov.

Kijev i dalje vodi slične razgovore sa saveznicima, ali vreme ističe.

Potražnja za presretačima PAC-3 raste i na Bliskom istoku, Pentagon pokušava da obnovi sopstvene zalihe, dok evropske zemlje sve više razmišljaju o tome da li imaju dovoljno raketa da se same odbrane u slučaju budućeg sukoba sa Rusijom.

Ukrajina, istovremeno, pokušava da kupi, razmeni ili na bilo koji drugi način obezbedi svaki raspoloživi presretač pre nego što počnu očekivani intenzivni ruski napadi tokom zime.