EU kažnjava oligarhe, ali to je možda poklon za Rusiju

Neke od odluka Zapada su u skladu sa svim ovim ciljevima dok su druge kontradiktorne. Posebno složeno pitanje je sankcionisanje superbogatih Rusa i zaplena njihove imovine.Ova mera je u velikoj meri vođena javnim mnjenjem. Superbogati Rusi nisu fini ljudi, a prosečan glasač je ljubomoran i zlonameran, prenosi Moskov tajms. Zaplena jahti i vila bila je popularna atrakcija, neki ljudi su zaradili političke poene, dok je većina uživala moralna satisfakciju.Ali sa stanovišta slabljenja ruske ekonomije - a posebno stanovišta slabljenja Putinovog režima - ove mere su kontraproduktivne.Mnogi ruski oligarsi koji su ranije razmišljali o prodaji svog biznisa i emigriranju, za sada su ove misli ostavili po strani i nastavljaju da koriste svoje talente i kapital u korist ruske ekonomije. Za njih bi slom režima sada značilo i lični slom.Svaka nada da će oligarsi koji su izgubili svoje jahte moći da utiču, a još manje da svrgnu Putina je iluzorna. Većina njih je zbog sankcija postala još više zavisna od Putina, a samim tim i lojalnija.

Sudske bitke

Novac za reparacije sutra ne može da bude predat Ukrajini. Na kraju krajeva, Zapad ima funkcionalne institucije uključujući nezavistan pravosudni sistem, a bogati Rusi imaju dobre advokate i ogromno iskustvo u borbi na zapadnim sudovima.Biće tužbe zbog stavljanja na liste sankcionisanih i zbog zamrzavanja imovine. Svaki pokušaj prodaje zaplenjene imovine ili zaplene sredstava od prodaje biće takođe osporavano na sudu. Čak i ako se zamrznuta imovina može rasprodati, to bi se dogodilo najranije za pet godina.

U međuvremenu, vlasti u razvijenim zemljama su sada prinuđene da održavaju mnoge jahte, vile i imovinu koja može izgubiti vrednost bez odgovarajuće brige.Čitav niz poslova povezanih sa superbogatim Rusima, ali koji nisu isključivo u njihovom vlasništvu, suočava se sa gubicima i štetama, a bilo je tužbi investitora iz drugih država.Zapadne elite su svesne ovih problema. Pojavili su se komiteti i radne grupe da razvijaju jedinstvenu strategiju.Možda postoji mehanizam kojim bi superbogati Rusi mogli pojedinačno da pregovaraju o sporazumu o isplati kompenzacije (recimo, fondu za podršku Ukrajini), u zamenu za ukidanje ličnih sankcija i deblokiranju preostalih sredstava.Ali postoje prepreke za uspostavljanje ovog mehanizma. Pre svega, liste sankcionisanih su usvojile različite zemlje, tako da se razlikuju po sastavu i restriktivnim merama. Ako superbogati Rusi reše problem u nekim zemljama, mogli bi da se suoče sa zaplenom imovine od strane drugih.Ovaj problem bi se mogao rešiti stvaranjem jedinstvenog međunarodnog tela koje se bavi predmetima i sklapanjem sporazuma o poravnanju u ime grupe država. Ovo telo bi moglo da se formira međuvladinim sporazumom i ne bi zahtevalo značajne promene na zakonodavnom nivou.

Kompenzacija

Drugi problem je odrediti skalu kompenzacije, koja se svodi na dva glavna pitanja: stepen krivice određenog superbogatog Rusa i praktična politička razmatranja, prenosi Moskov tajms.Počnimo sa krivicom. Ima sledeće dimenzije:

1. Politička pozadina: Neki su bili na javnim funkcijama, pripadali političkoj partiji Jedinstvena Rusija i javno su iznosili šovinističke ideje. Drugi su pokušali da se što više distanciraju od politike. Treći su tajno finansirali opozicione medije, liberalne stranke ili pojedinačne aktiviste, a ponekad su istupali protiv olduka ruskih vlasti.2. Ekonomska saradnja sa režimom: Neki su dobili državne ugovore ili netržišne konkurentske prednosti, ili su bili u partnerstvu sa predstanivicima Putinovog establišmenta. Drugi nikada nisu bili uključeni u nešto slično.3. Poreklo kapitala: Deo bogatstva je proizašao iz privatizacije i drugih praksi koje su nemoguće bez korumpirane interakcije sa vlastima. Ostala bogatsva su nastala od nule, u novim sektorima privrede, gde je značajan broj administrativnih resursa manje značajan.Svi navedeni kriterijumi su izuzetno važni kako u pogledu vernosit zapadnim vrednostima i institucijama tako i u smislu signala koji će ova priča poslati elitama u trećim zemljama. Ail oni moraju biti jasno navedeni, i svaki slučaj mora biti dokazan. Stepen odgovornosti i visinu nakdnade treba odrediti pojedinačno.Tu je pojam kolektivne odgovornosti. Čak i oni oligarsi koji nisu podržali Putina, ali su se otvoreno suprotstavljali režimu ili finansirali opozicju, dele odgovornost za skliznuće Rusije u autoritarizam i posredno za rat u Ukrajini. Ovo je odgovornost za opurtunizam. Drugo je pitanje da li je oportunizam dovoljan osnov da se bilo ko ko je zaradio u Rusiji, primora da plati odštetu.Postavlja se i pitanje kako izručanati nadoknadu. Najviše bi "stradali" superbogati Rusi koji su pokušali da srede sve oko svoje imovine i učine je transparentnijom plaćanjem poreza i kupovinom imovine na Zapadu. Pobednici bi bili oni koji su svoju imovinu sakrili iza složenih vlasničkih šema ili u zemljama koje nisu uvodile sankcije.Bilo bi poštenije odrediti nadokandu od pretpostavljenog iznosa prihoda dobijenog u Rusiji.PolitikaPostavlja se i pitanje političke svrsishodnosti. Superbogati Rusi se dele u tri grupe:1. Timčenko, Sečini, Rotenbergovi i stotine manje slavnih imena. Njihova imovina i zarade su u Rusiji , a njihova budućnost u slučaju Putinovog sloma je nejasna, pa je samim tim njihova lojalnost prema Putinu velika. Iz čisto političkih razloga, jeidna opcija je da im se konfiskuje sva zaplanjena imovina, pogotovu što oni nikada ne bi prihvatili presudu mešunarodnog tela.2. Superbogati Rusi koji su zaradili novac u Rusiji, ali su odavno deo imovine preneli u inostranstvo. Putina nije briga da li trpe velike gubitke, njihovi problemi bi poslužili kao stimulans za druge bogate Ruse koji razmišljaju o preseljenju kapitala iz zemlje. Ova grupa je najviše zainteresovana za mehanizme poravnanja, ali u smislu uticaja na Putinov režim i rusku ekonomiju, njihova sudbina je od minimalnog značaja.3. Superbogati Rusi su zadržali deo svog poslovanja u Rusiji ali su značajan deo svojih sredstava preneli na Zapad. Ovo je najveća grupa i po broju i po obimu imovine. Najpoznatija imena su Fridman, Abramovič, Aven i hiljade drugih Rusa.Kada je izbio rat svi su se suočili sa pitanjem koji deo svog bogatstva da prodaju i gde da ostanu. Ogromna većina njih bi više volela miran život na Zapadu nego u autoritarnoj Rusiji. Da sankcije nisu uvedene, ovi ljudi bi kroz jednu ili drugi šemu preneli stotine milijardi dolara iz Rusije. Strah od sankcija je značaio da neki nisu preselili imovinu kada je rat počeo. U drugim slučajevima, neki vraćaju sredstva nazad u Rusiju kako im imovina ne bi bila zaplenjena u inostrastvu.Bilo kakve sankcije trećoj grupi idu na ruku Putinu, pa bi bilo pametno da im se što lakše i bezbednije omogući izvlačenje novca iz Rusije. U tom cilju, ljudima koji nisu na listi sankcionisan bi trebalo omogućiti da saznaju postoji li rizik da sankcije budu izrečene njima lično, prenosi Moskov tajms.Za superbogate Ruse koji su već pod sankcijama, bilo bi razumno obećati izuzeće od sankcija na onaj deo novca koji bi došao od prodaje njihove ruske imovine.BONUS VIDEO: Putin se uporedio sa Petrom Velikim i uputio jezivu pretnju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News