Dr Entoni Fauči, vodeći američki ekspert za infektivne bolesti, zadobio je poštovanje prvenstveno u Sjedinjenim Državama zbog svoje sposobnosti da ljudima jednostavno objasni naučne činjenice bez ikakve snishodljivosti i Amerikanci u njega imaju – ili bi makar trebalo – poverenja. Fauči, međutim, ima još jednu veštinu, sada jednako važnu, zbog koje je osvojio naklonost ljudi; uspeva da ukaže na sve Trampove izmišljotine, a da nijednog trenutka ne kaže da ovaj nema pojma o čemu priča.
Miran, staložen, stručan, jednostavno čovek od poverenja, koji ume da ispravi političare, a da im se ne suprotstavi direktno – po svim ovim osobinama, američki stručnjak, složili su se neki, dosta podseća na našeg cenjenog epidemiologa dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba Srbije za borbu protiv koronavirusa.
Predsednik je tako izašao i samouvereno saopštio da će vakcina protiv koronavirusa biti spremna “uskoro”. Fauči odmah iza njega, bilo da je na brifingu za medije ili okruglom stolu u Beloj kući, mirno iznosi preciznije procene da vakcina neće biti spremna još najmanje godinu dana.
Tramp je rekao da ćemo moći da “izlečimo” koronavirus. Fauči je objasnio da je u toku istraživanje mogućnosti antivirusnih lekova da ublaže simptome bolesti. Tramp je rekao da će virus nestati s prolećem. Fauči je rekao da možda hoće, ali da, pošto je virus nov, možda baš i neće.
Trampov bezobrazluk je eskalirao na jednom od poslednjih brifinga kada je novinar CNN-a pitao Faučija šta nauka kaže o hlorokinu čiju upotrebu toliko zdušno predsednik zagovara, a taman kada je Fauči zaustio da, kao i inače, objasni da hlorokin nije to što predsednik tvrdi da jeste, Tramp ga je prekinuo i konferencija za medije je bila ubrzo gotova pošto se predsedniku nije dopalo pitanje.
Upravo su eskperti poput Faučija ti koji bi trebalo da se obraćaju javnosti u trenutku krize u kakvoj se sada nalaze koliko Amerika, toliko – a možda i više – ostatak sveta. Kada nastupi kriza javnog zdravlja, piše Njujork tajms, kredibilitet imaju naučnici, ne političari.
I Fauči se ne libi da komunicira s javnošću. Neko ga je čak jednom u šali pitao ima li dvojnika, pošto se čini da je svuda, a Njujork tajms dodaje da je Fauči postao glavni “objašnjavač” delom i zato što su drugi naučnici ostavili vakuum u medijskom prostoru pošto ne žele da se eksponiraju ili ih je Trampova administracija optužila da preuveličavaju kada govore o opasnosti koju novi koronavirus predstavlja.
Istina je da ni Faučiju nije lako; treba stajati pored narcisoidnog lidera kakav je Tramp, predsednika koji prosipa dezinformacije i širi lažne vesti na Tviteru kao poslednji trol, treba odbraniti nauku pred neznalicama i šarlatanima koje je Tramp oko sebe okupio.
Fauči je prilično vešt u tome da diskretno ispravi Trampa, a da ga ne uvredi, jer ako se Tramp uvredi, to nikome ne bi išlo u korist. Svestan je da Tramp podriva kredibilitet naučnih činjenica, stručnu javnost i proverene informacije koje su građanima potrebne, ali je isto tako svestan toga da Trampu valja ići niz dlaku kada je to neophodno jer će u suprotnom uskratiti struci da na adekvatan način informiše javnost.
“Ne želite da uđete u rat sa predsednikom”, rekao je Fauči za Politiko.
Kasnije je, na pitanje kako reaguje na “neistine koje predsednik izgovara tokom konferencija za novinare”, odgovorio : “Ne mogu da skočim ispred mikrofona i oborim ga dole. Pokušavamo da ispravimo neke stvari da bi informisanje bilo bolje svaki sledeći put”.
Fauči je direktor Nacionalnog instituta za alergijske i infektivne bolesti od 1984. godine i savetovao je šestoricu američkih predsednika. Štaviše, nije ovo njegova prva epidemija. Učestvovao je u borbi protiv HIV-a, SARS-a i pandemije svinjskog gripa 2009, MERS-a i ebole. Zato je valjda na neki način znao da će nova pandemija uslediti i pre nego što su Sjedinjene države postale novo žarište.
Kada su u januaru počeli da stižu izveštaji o neobjašnjivoj respiratornoj infekciji koja se širi kineskim Vuhanom, Faučiju se upalila lampica.
“Odmah sam rekao da definitivno deluje kao neka vrsta koronavirusa nalik SARS-u”, rekao je Fauči. “Čim je utvrđeno o čemu je reč, sazvao sam sastanak ljudi na vrhu i rekao: ‘Hajde da odmah počemo da radimo na vakcini.’”
Fauči je državni službenik, i to jedan od najplaćenijih, a pod njegovom nadležnošću je budžet težak 5,89 milijarde dolara za ovu fiskalnu godinu. Tramp je, doduše, predložio rezanje tog budžeta za 769 miliona dolara, ali je Kongres odbio predlog.
Fauči, takođe, ume i s Kogresom. Njegove kolege kažu da ume da ponekad pretera kada govori o potencijalnim dostignućima i planovima naučne zajednice – poput vakcine protiv HIV-a i univerzalne vakcine protiv gripa koju ne bi bilo neophodno primati svake godine – ali da je taj entuzijazam zapravo igra koju Fauči pleše da bi od Kapitol hila dobio neophodan novac za istraživanja; on igra ulogu večno optimističnog naučnika koji je siguran da je lek za sve odmah iza ugla i zasad je makar u milosti Kongresa.
Kažu i da je dobar kolega – zapravo neobično kolegijalan po uzusima vašingtonske birokratije – što mu je donelo naklonost struke.
Kada su aktivisti za borbu protiv AIDS-a organizovali demonstracije ispred njegovog instituta 1988. godine sa zahtevom da se testiraju eksperimentalni lekovi, Fauči je iznenadio i same lidere pokreta kada ih je pozvao u svoj kabinet da porazgovaraju. Protest se završio dogovorom o saradnji na široj dostupnosti lekova bez kompromitovanja kliničkih ispitivanja koja su bila neophodna da bi se utvrdilo koji lekovi zapravo daju rezultate – taj pristup je kasnije primenjivan i u drugim bolestima.
“Ima mnogo naučnika svetske klase, ali Toni poseduje poseban sklop veština”, rekla je za Njujork tajms doktorka koja je i njegova koleginica. “Sposobnost da komunicira, integritet i razumevanje političkih okolnosti – dobro zna kako da se kloni politike kako bi zaštitio naučnike.”
Fauči sada i sam pripada najranjivijoj grupi; novi koronavirus najopasniji je – i neretko smrtonosan – za ljude njegovih godina. Ali doktor Entoni Fauči se ne da. Ne brine ga ni što se našao na meti ekstremne desnice koja ga na društvenim mrežama pod heštegom #FauciFraud „raskrinkava“ da je njegov jedini posao, u stvari, da podriva Trampovu administraciju i predsednikov autoritet.
“Nisam zabrinut za sebe”, rekao je. “Brine me posao koji moram da obavim.”