Piše Ivan Milićević: Radikalni veleizdajnici

Održavanje istih sada bi trebalo da bude nesporno, jer se i najnovija vlada nalazi na korak do konačnog, bespovratnog i strmoglavog pada u ambis sopstvene korupcije, organizovanog kriminala i nacionalne veleizdaje. Istina, taj jedan, finalni korak do provalije, sad zavisi isključivo od nadležene pravosudne institucije zvane – Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i pitanja da li će u narednim danima nastaviti da procesuira i saslušava sve one koji su u ovu aferu morali da budu uključeni.

I to: ministar kultrure Nikola Selaković, bivši premijer Miloš Vučević, ministar odbrane Bratislav Gašić, načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović zajedno sa drugim visokim funkcionerima Vojske Srbije, a koji su iz sebi znanih razloga, ostali nemi na nameru da se prekoputa zgrade Vlade Srbije i Ministartsva spoljnih poslova, te tik uz zdanje u kom su smeštene vitalne vojne institucije, smesti američki hotelski kompleks. Na spisku onih koji bi morali da se ispitaju je i ministar finansija Siniša Mali, bivši ministar za građevinu i potpisnik memoranduma sa of-šor firmama porodice američkog predsednika Goran Vesić… pa svi redom do „usmrđene glave ribe“ i glavnog proliferatora svog zla i veleizdaje, koji su nam razorili državu i društvo.

I tu će ovoj trinaestogodišnjoj nacionalnoj tragediji konačno doći zasluženi kraj.

Jer, da se ne lažemo, sve u vezi sa slučajem Generalštaba, svaki aspekt posmatranja i svaki čin koji se odnosi na njegovo rušenje treba posmatrati isključivo kao veleizdaju. Zloupotreba položaja i falsifikovanje službene isprave, za koju se tereti Vasić, krivična su dela koja zvuče uvredljivo, ako se ima u vidu težina onog što je učinio.

Osoba koja svoj sopstveni narod i državu svesno lišava ono malo kulturnih dobara koje smo uspeli da sačuvamo, nije počinila ništa drugo do - nacionalnu veleizdaju, te bi za to trebalo i da odgovara. Dodatno je poražavajuće to što stručnjaci mesecima upozoravaju da ukoliko dozvolimo da ostanemo bez Generalštaba, nemamo ama baš ničemu da se nadamo kada je u pitanju opstanak naših srednjovekovnih manastira na Kosovu i Metohiji. Onih istih u koje se veleizdajnici redom kunu i zaklinju, dok sede obmotani srpskim trobojkama. Zato u celoj priči i jeste najporaznije to što je potpisnik otuđenja Generalštaba profesor istorije, rođen, odrastao i odškolovan u Prištini.

Je l’ možda još nekom nije jasno zašto smo izgubili sve ratove?

Činjenica da uhapšeni Vasić sigurno samoinicijativno nije skidao status spomenika kulture Generalštabu, tužilaštvu ne bi trebalo da predstavlja bilo kakav problem da dođe i do nalogodavaca. Stoga, javnost s pravom očekuje da na saslušanje bude pozvan najpre ministar kulture Nikola Selaković, pa nek pred tužiocem, ako može, sa svojom ručicom na leđima i palcem pod miškom, oplete užičko kolce kao na pobedničkoj proslavi SNS i otpeva gde je bio i šta je radio dok se od naroda koji predstavlja otuđivalo kulturno dobro. Usput, neka povede i svog državnog sekretara - Lava Grigorija Pajkića, a izvesno i prethodnicu Maju Gojković.

Takođe, bivša direktorka Zavoda nek dođe kao svedok i ispriča ko ju je sve i kako ucenjivao da potpiše ne jedan, nego zbirku falsifikata, kako za Generalštab, tako i za kalemegdansku gondolu. Onu fenomenalnu ideju bivšeg ministra građevine i zamenika gradonačelnika Beograda iz Kraljeva, kom bi doživotno trebalo uskratiti pravo boravka u glavnom gradu i zauvek ostaviti u prapostojbini predaka, pa nek tamo, do mile volje, slaže kocke, piše sastave o Beogradu i potpisuje memorandume o ustupanju svoje lične dedovine.

Naravno, pod uslovom da kao građani još jednom pljunemo sebi u lice i dozvolimo da pred zakonom ne odgovara za pogibiju 16 duša na novosadskoj železničkoj stanici. Pa ma koliko drugih optužnica podigao Nenad Stefanović u Beogradu, ne bi li mu obezbedio lakši položaj i odbranu uoči predstojećeg suđenja.

I na kraju, topla preporuka za sve one koji i dalje ne spoznaju svu dragocenost i vrednost kompleksa zdanja iz Ulice Miloša Velikog, kojе i dalje ponosno i prkosno stoji uprkos NATO bombama koje su ga gotovo razorile. Baš u sredu uveče, dok je u prostorijama JTOK trajalo saslušanje Gorana Vasića, kukavni Javni servis je emitovao dokumentarac o verovatno najvećem arhitekti i urbanisti u nas, prof. dr Nikoli Dobroviću, а koji je u amanet Beograđanima stigao da ostavi samo jedan kompleks zgrada neprocenjive kulturne vrednosti – taj isti Generalštab.

Očekivano kad je kukavni RTS u pitanju, film jeste emitovan u udarnom terminu, ali na trećem programu, na kom su se, u tom ključnom trenutku, mogli zateći samo reprizni zaljubljenici u Mariju Vicković i Olgu Odanović. Iako nas je nesporno mnogo, oni koji su propustili ovaj dokumentarni biser, nek premotaju treći program i podsete se zašto je namera da se sruši Generalštab svojevrstan zločin protiv čovečnosti.