0
Jedan od ukrajinskih gradova koji su najviše patili zbog ruske invazije je Marijupolj. Krvava bitka za kontrolu nad biserom Donjecke oblasti bila je iscrpna, a na kraju se svela na samo jednu građevinu u Marijupolju. Čeličana Azovstal postala je poslednje uporište Ukrajinaca, a civili i pripadnici bataljona Azov koji su branili ovaj grad u podrumima čeličane proveli su 82 dana - bez vode, vazduha i hrane.
Bitka za Marijupolj počela je već 24. februara 2022. godine, a okončana je 17. maja. Marijupolj je luka na Crnom moru, koja predstavlja centar trgovine Ukrajine sa Evropom i svetom. Njenim blokiranjem zadat je udarac ukrajinskoj ekonomiji, ali i drugim zemljama jer je izvoz žitarica onemogućen.
Drugi razlog za osvajanje Marijupolja, ruskim vlastima i najbitniji – ovaj grad branio je bataljon Azov, od strane Rusije označen kao neonacistički, što se Ukrajine tiče patriotski. Od početka rata, Marijupolj je pretrpeo najveću štetu, a po oceni mnogih i humanitarnu katastrofu.
Ruske snage su nakon mesec dana uspele da opkole grad, čime je dostava humanitarne pomoći postala praktično nemoguća. Oni koji su uspeli da pobegnu, ispričali su kako stanovnici Marijupolja nemaju hrane, vode, ni osnovnih životnih potrepština.
Poziv na predaju
Situacija se preokrenula 19. aprila, kada je ukrajinska vojska objavila da su sve snage skoncetrisane u čeličani Azovstal, u kojoj su smešteni i civili koji se do tada nisu evakuisali iz Marijupolja. U jednom trenutku oko 2.000 ljudi skrivalo se u podrumu Azovstala.
Rusija je pozvala ukrajinske borce i strane plaćenike da napuste čeličanu Azovstal u opkoljenom Marijupolju do 12 časova po moskovskom vremenu.
„Svima koji polože oružje garantujemo život“, saopštilo je tada rusko ministarstvo odbrane. Ukrajinske vlasti odbile su ovu ponudu Rusije i poručile da će ukrajinski vojnici do oslobođenja braniti Azovstal.
Od tada, trajali su snažni napadi na Azovstal iz vazduha, dok su vojnici i civili bili u skrovištu čeličane. U nekoliko navrata organizovana je evakuacija civila, koji su kasnije uspeli da napuste opkoljeni Marijupolj.
Ruske snage uspele su da uđu na teritoriju čeličane, kada je došlo do sukoba sa ukrajinskim vojnicima. Vladimir Zelenski tada je upozorio da počinju pregovori o evakuaciji ranjenika, koji su potom i okončani.
Nakon 82 dana žestokih borbi, većina vojnika iz čeličane Azovstal u Marijupolju evakuisana je autobusima koji su se uputili u Novoazovsk, grad u Donjecku koji je pod kontrolom ruskih snaga. Ovim su krvave borbe za čeličanu – poslednje uporište ukrajinske vojske u Marijupolju okončane, a broj dosadašnjih žrtava je nemoguće proceniti.
Zarobljeni Ukrajinci proveli su mesece u ruskih zatvorima, da bi jedan deo njih bio vraćen u Ukrajinu u razmeni zarobljenika. Među onima koji su se vratili je i komandant bataljona Azov Denis Prokopenko.
Ipak, neki od vojnika koji su branili Marijupolj nisu dočekali razmenu zarobljenika. Oni su poginuli u velikoj eksploziji i požaru u zatvoru Olenivku. Porodica boraca iz Azovstala optužile su Rusiju da je namerno zapalila zatvor i ubila vojnike, ali je Moskva uvek negirala te tvrdnje.
Unutar tvrđave Azovstal
U Azovstalu, jednoj od najvećih čeličana u Evropi, tuneli se spuštaju do šest spratova ispod zemlje, kao što je prikazano na mapi koja prikazuje jedan od objekata u čeličani. Na površini nalazi se čitav niz objekata poput brojnih skladišta, zgrada i dimnjaka koji pružaju sklonište ukrajinskim vojnicima.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
1
2
Unutar bunkera i tunela, koji su napravljeni kao sklonište od nuklearnih napada, može da boravi čak 40.000 ljudi. Procene su da se u tim tunelima trenutno krilo oko 3.000 ljudi – oko 2.000 ukrajinskih boraca (kako tvrdi Rusija) i oko 1.000 civila (kako tvrdi Ukrajina).
Ulazak u tunele značio bi borbu pod zemljom koja bi trajala danima obzirom da je 3.000 ljudi skriveno u različitim delovima kompleksa. Procenjuje se i da bi broj žrtava bio ogroman, a da bi taktika opsade imala suprotan efekat, jer bi vojska i civili iz tunela morali da se predaju u nekom trenutku usled nedostatka hrane, vode i municije. Takođe, blokada bi bila jednostavnija operacija za rusku vojsku, obzirom da Azovstal od centra Marijupolja deli reka Kal’mius.
BONUS VIDEO Katakombe Azovstala