Dva projekta Rio Tinta koje je Gardijan nazvao "problematična prošlost"

U Gardijanovom tekstu o Jadru pominje se i rudnik Marando u Zapadnoj Australiji i rudnik bakra i zlata u Novoj Gvineji kao primeri projkata koji se mogu nazvati "problematičnom prošlošću" Rio Tinta. U pitanju su rudnik Marando u Zapadnoj Australiji i rudnik bakra i zlata u Novoj Gvineji..Šta se desilo u Australiji?U ovoj državi ruda prošle godine Rio Tinto dobio je ministarsku saglasnost da uništi ili ošteti 46.000 godina staru pećinu u klisuri Jukan koja je jedna od najstarijih pećina i postoji još od ledenog doba, pisao je Gardijan.Ovo odobrenje kompanija je dobila na osnovu zastarelog zakona o aboridžinskom nasleđu Australije, koji su sačinjeni 1972. godine, tačnije u trenutku bujanja kapitalizma kao nove ideologije i favorizovali su interese onih koji su iskopavali rude.https://twitter.com/Lipwetemom/status/1431190131755606016Međutim, godinu dana kasnije, otkriveno je da je mesto dvostruko starije nego što se ranije mislilo i da je bogato artefaktima, uključujući sakralne predmete. Među njima je i nekoliko primeraka ljudske kose stare 4.000 godina.Zbog toga je postojala želja da se obustavi projekat Rio Tinta i nastave arheološka istraživanja, ali zastareli Zakon o aboridžinskom nasleđu ne dozvoljava da se ponovo pregovara o saglasnosti na osnovu novih informacija.Iz tog razloga su neke organizacije podnele zahtev za reviziju i promenu postojećih zakona, ali čini se da Rio Tinto ne želi da pristane na to. Naime, kompanija je rekla kako u velikoj meri podržava predloženu reformu, ali da nalozi o saglasnosti izdati u skladu sa sadašnjim sistemom treba da se prenesu i da prava na žalbu treba da budu fiksna, a ne široka ili podložna proširenjima, kako ne bi to „produžuje procese odobrenja ili žalbe u kritičnoj tački projekta“.Jasno je da Rio Tinto ne mari ni za istoriju, ni za baštinu zemalja u kojima posluje, i da iznad svega stavlja profit, što je potvrdio i slučaj u Novoj Gvineji.https://twitter.com/MargaretHollin1/status/1408361777117630469Građanski rat u Novoj GvinejiRudnik u Pangunu u Novoj Gvineji bio je indirektan povod za građanski rat koji se odirao na ostrvu pre nešto više od dve decenije.Godine 1989. usled rastućeg besa zajednice zbog štete po životnu sredinu i neravnopravne podele dobiti rudnika, zemljoposednici su prisilili rudnik na zatvaranje, manirajući dalekovode i saboritajući operacije Rio Tinta. Vlada Papue Nove Gvineje poslala je vojsku na sopstvene građane u pokušaju da ponovo pokrenu proces proizvodnje u rudniku u stranom vlasništvu, što je izazvalo deceniju dug građanski rat u kojem je stradalo čak 20.000 ljudi.Dogovor o mirovnom sporazumu je postignut 2001. godine, međutim rat je ostavio duuboke podele, što je rezultiralo proglašenjem nezavisnosti pokrajine u kojoj se rudnik nalazi 2019. godine.Rio Tinto se nikada nije vratio u Pangunu, tvrdeći da njihovi zaposleni nisu bezbedni, a 2016. godine lišeni su rudnika.https://twitter.com/minamaya13/status/1311177926075977735Ali, tu se priča ne završava. Prošlog septembra, 156 stanovnika lokalnih zajednica koji žive nizvodno od rudnika podnelo je žalbu zbog više od milijardu tona rudničkog otpada bačeno u reku koja ih snabdeva pijaćom vodom.Kako su naveli u tužbi, Rio Tinto je u vreme kada su upravljali rudnikom pre 32 godine bacio rudnički otpad u deltu reke Kaverong-Jaba, što i danas ima katastrofalan uticaj na životnu sredinu i izlaže riziku njihove živote i sredstva za život.Više od tri decenije kasnije Rio Tinto obećao je se da će platiti nezavisnu procenu štete koju je prouzrokovao njegov rudnik. Ipak, kompanija se nije obavezala i da će finansirati čišćenje rudnika.Poslanica na ostrvu Bugenvil Teonila Metbob, čiji je otac ubijen u građanskom ratu, rekla je da je potrebna hitna istraga ekoloških problema uzrokovanih rudnikom kako bi čišćenje moglo da počne.„Ovo je početak. Ovo je važan dan za zajednice u Bugenvilu. Naši ljudi već dugi niz godina žive sa katastrofalnim uticajima Pangune i situacija se pogoršava. Rudnik i dalje truje naše reke bakrom“, rekla je komentarišući najavljenu procenu štete.Dodala je da se „deca razboljevanju od zagađenja“ i da su zajednice nizvodno od rudnika „poplavljene rudarskim otpadom“.BONUS VIDEO: Rio Tinto iseljava dolinu Jadra

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=riotintoiseljavadolinujadra-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2714720"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram