Dnevnik iz Hersona: Pet dana pakla u najvećem gradu koji je pao u ruske ruke

Tekst preuzet sa Gardijana.

Ponedeljak 28. februar

Ogromni redovi za hleb. Brašno i kvasac su nestali iz prodavnica. Pečem četiri vekne, mešajući brašno u kući, kukuruzno i ražano, jer pšeničkog nema dovoljno. Onda nosim hleb u volonterski centar.U volonterskom centru je gužva. Ljudi donose hranu, odeću, hleb, vodu, lekove i sve to neprekidno pakuju. Atmosfera je veoma neprijateljska i ujedinjujuća. Koordinator, član gradskog veća pije sedative i slomljenim glasom izdaje naređenja.Vidimo mnogo poznatih stanovnika - studenti prave tenkove zamke, neko pravi molotovljeve koktele. Svi raspravljaju o kolonama neprijateljskih vozila koja se kreću ka Hersonu. Nekoliko dana voditele su se žestoke borbe na Antonovskom mostu, koji povezuje grad sa Oleškim. Ali niko ne veruje da Herson može da budu okupiran. Udara nas adrenalin, hoću da zahrlim sve. To i radimo. Ovih dana se ljudi često grle.

Krećemo se ka Potemkinovom trgu. Tamo se i pored sirena šetaju odrasli i deca. Patriote su zakačile žuto-plavu zastavu na spomenik Potemkinu. Prianja uz lik osnivača "Hersona" kao plašt. Sedimo na klipi, jedemo domaći hleb i pijemo vino za našu pobedu. Čuje se sirena, tutnjava van grada. Neki odlaze u skloništa, mi ostajemo napolju da uživamo u sunčanom danu.U blizini apoteka su redovi. Za lek treba da stojite i po nekoliko sati. U samousluzi ima dosta ljudi. Ruksake punimo kolačićima, čokoladom, puterom i kobasicama. Ali ne grabimo svet - jer ne znamo koliko će brzo nestati zalihe.Prodavnica zanatskog piva se zatvara. Poslednji proizvodi se daju ljudima na ulici besplatno. Dobili smo po dve litre piva - poslednji pozdrav iz mirnog života. Uveče se sastajemo sa prijateljima. Još imamo svetlo, grejanje i internet, a ujutru ruski vojnici ulaze u grad.

Utorak 1. mart

Prvi dan proleća. Pada sneg. Spavamo u našoj odeći sa rančevima. Noću je ponovo došlo do bombardovanja u predgrađu. Spavam samo četiri sata. Ujutru pijemo čaj i uključujemo kompjutere za vesti.Kroz prozor čujem grubi uzvik "Pozdrav! U red". Kroz dvorište maršira trideset vojnika sa mitraljezima. Ruski vojnici su ušli u moj Herson. Skoro svi ostaju kod kuće. U četovima na Telegramu čujemo kako su Rusi udarili u višespratnicu. Ima mrtvih i ranjenih civila. Nekoliko onih koji su izašli na ulice je ubijeno. Pucnjava se odvija u mnogim gradskim četvrtima. Gradonačelnik Hersona se obraća građanima, pozivajući ih da ostanu kod kuće. On ih uverava da Herson ostaje ukrajinski grad.

Naši frižideri su još puni hrane, ali vojnici strane zemlje šetaju našim ulicama. Na mreži se pojavio snimak Rusa koji pljačkaju supermarket. Sa brendiranim paketima marširaju do svojih oklopnih transportera. Rugamo se pljačkašima, snimamo video-snimke, objavljujemo ih u četove, pratimo njihove kretanje po gradu.Uveče se na Fejsbuku objavljuju novi snimci - tela u Purpurnom parku. U blizini se nalaze molotovljevi kokteli. Neiskorišćeni. Ovo su momci iz teritorijalne odbrane. Ovim molotovljevim koktelima su hteli da zaustave napad na grad. Svi su umrli.

Sreda 2. mart

Potpuna tišina. Svi su kod kuće i čitaju vesti. Noću je granatirana zgrada gradskog veća. Pojedine oblasti su bez vode i struje. Ubijeno je 19 civila. Bomba je pogidila gradski tržni centar. Hranu i alkohol su iznosili ruski vojnici. Gradonačelnik Hersona Igor Kolihajev zahteva "zeleni koridor" za evakuaciju ranjenih, žena i dece. Ljudi pokušavaju da ne paniče.

Četvrtak 3. mart

Sahranjujemo naše mrtve. Na ulicama ih je sakupljala pogrebna služba. Poginulog sveštenika u Purpurnom parku sahranjuje sveštanik Ukrajinske pravoslavne crkve. Gledamo video i plačemo.Sate provodimo u redu za hranu i lekove, delimo ih kompijama koji su bolesni i preslabi da bi stajali u redovima. Rusi su potputno zauzeli zgradu Hersonske oblasne državne administracije. Njihova oprema je poređana na Trgu slobode.Velika kolona je ušla u grad. Uglavnom autobusi i automobili. Ovo je humanitarni konvoj sa Krima da izazove meštane da prime ovu pomoć i budu zahvalni Rusiji na tome. Oni dovede bivše zatvorenike da glume meštane koji pozdravljaju ruske vojnike cvećem.

Petak 4. mart

Zaplenili su TV centar i postavili kablove okolo. Sada imamo emitovanje ruskih programa - dok je emitovanje ukrajinskih programa dostupno samo na kablovskoj televiziji.

Pozivaju se svi na koncert i dodelu proizvoda ruskog humanitarnog konvoja. Stanovnici su to masovno ignorisali. Morali su da iskoriste svoje bivše zatvornike sa Krima da naprave predstavu.Ljudi sa ukrajinskim zastavama dolaze na trg i objašnjavaju ljudima da im niko neće uzimati proizvode. Humanitarnom konvoju je rečeno "idi, j*bi se". Za sutradan je napravljen miting na Trgu slobode. Mnogi ljudi kažu da će doći.

Subota 5. mart

Ujutru ljudi kreću na Trg slobode. Ruski mitraljezi stoje na parimetru. Tada ljudi vide vojnike kako vuku zatočenog čoveka po zemlji. Demonstranti preskaču barijeru i vraćaju uhapšenog.Ljudi sa oružjem ispred zgrade državne uprave ispalili su hitac upozorenja. Ali ljudi se ne plaše, ima gomile demonstranata svih uzrasta. Došli su sa plakatima na kojima piše "Herson je Ukrajina", viču "Putine pe*eru", "Ruski brodu, idi j*bi se".Među gomilom lutaju muškarci u tamnom odeći sa kapuljačama, skrivaju lica, snimaju one koji su na mitingu. Čovek sikće: "Nacističke svinje".Naš prijatelj, doktor, noći provodi na poslu. Žene iz Hersona se porađaju čak i u skloništima: sinoć su rođene dve bebe.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram