Da li ste znali da se i u ovim zemljama proslavlja pravoslavni Vaskrs: Rusi i Grci imaju specijalne običaje za praznik

Pravoslavni hrišćani u Evropi, Africi i na Bliskom istoku slave Vaskrs kasnije od većine zemalja u zapadnom svetu. To je zato što koriste drugačiji kalendar da odrede na koji dan bi trebalo da padne Vaskrs.

I pravoslavni Vaskrs i Vaskršnja nedelja su hrišćanski praznici tokom kojih vernici slave vaskrsenje Isusovo – to je najvažniji praznik u hrišćanskom kalendaru.

U istočnom pravoslavnom hrišćanstvu pripreme počinju Velikim postom, 40 dana razmišljanja i posta, koji počinje na Čisti ponedeljak i završava se u Lazarevu subotu.

Čisti ponedeljak se odnosi na vernike koji su očišćeni od svojih grehova tokom posta. Lazareva subota pada osam dana pre Vaskršnje nedelje i označava kraj Velikog posta, iako se post nastavlja u Strasnu nedelju.

Sledi Cvetna nedelja, nedelju dana pre Uskrsa, u znak sećanja na ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, nakon čega sledi Strasna nedelja, koja se završava na Uskrs.

Gde god da živite u svetu, Vaskrs je uvek pokretni praznik. Za razliku od Božića, on se ne održava na isti dan svake godine.

Pravoslavne crkve u nekim zemljama, uključujući Srbiju, Grčku, Kipar i Rumuniju, zasnivaju datum Vaskrsa po julijanskom kalendaru.

Julijanski kalendar je dizajnirao rimski car Julije Cezar 45. godine pre nove ere - bazirajući godinu na vremenu potrebnom Suncu da obiđe Zemlju.

Gregorijanski kalendar je kreirao papa Grgur 1582. godine, kako bi popravio neke od grešaka u julijanskom kalendaru kako je astronomija postajala preciznija.

Velika Britanija je prešla na gregorijanski kalendar 1752. godine.

Takođe, u istočnoj pravoslavnoj crkvi, Vaskrs se mora dogoditi nakon jevrejskog praznika Pashe - kao u priči o Vaskrsu, Isus slavi Pashu pre svoje smrti.

Odlazak u crkvu je veoma važan deo proslave Vaskrsa za pravoslavce i važne službe počinju od Velikog petka.

Najvažnije molitve su u ranim jutarnjim časovima Vaskršnje nedelje kada počinju proslave, zvone crkvena zvona, negde i vatromet i poklici u znak obeležavanja Hristovog vaskrsenja.

Nakon posta, tradicija se često vrti oko hrane.

U Grčkoj, pravoslavni hrišćani tradicionalno jedu pečenu jagnjetinu na ražnju i cureki, slatki uskršnji hleb.

Oni takođe prekidaju post tradicionalnom supom zvanom Magirica, koja se pravi od jagnjetine, pirinča i kopra pre nego što u nedelju počne glavna gozba.

Srpske pravoslavne porodice tradicionalno uživaju u predjelima od dimljenog mesa i sireva, kuvanih jaja i crnog vina. Uskršnji obrok se sastoji od domaće supe ili supe od povrća, nakon čega obično sledi pečenje, uglavnom jagnjeće, ali i praseće.

U Rusiji pravoslavni hrišćani prekidaju post tradicionalnim uskršnjim kolačem.

Kao i u zapadnoj Crkvi, jaja su simbol Vaskrsa i novog života. Na Veliki petak i Veliku subotu, jaja se farbaju u crveno da predstavljaju Isusovu krv koja je prolivena na krstu za iskupljenje svih ljudi.

Dok mnoge hrišćanske crkve održavaju službe izlaska sunca na Vaskršnju nedelju, mnoge pravoslavne crkve umesto toga obeležavaju vaskrsenje ponoćnom službom, tokom koje se pale sveće i slavljenici pevaju „Hristos Anesti“, što znači „Hristos vaskrse“.

Pravoslavne i grčke pravoslavne gozbe mogu se održavati odmah posle ponoćne mise, mada neki to čuvaju za večeru u nedelju. Ovi obroci obično uključuju crveno obojena tvrdo kuvana jaja (koja simbolizuju krv Hristovu) i jagnjetinu, od kojih se ovo poslednje smatra simbolom Hrista u Bibliji, kao i žrtve koje se vezuju za Pashu. Grčke uskršnje večere će takođe često uključivati Cureki, tradicionalni slatki uskršnji hleb sličan italijanskoj varijanti, koji se obično servira sa crvenim tvrdo kuvanim jajetom.