Katarski avion ili "trojanski konj": Luksuzni poklon za Trampa je noćna mora za američke obaveštajce

Pored pravnih i etičkih dilema oko prihvatanja aviona – luksuznog modela sa 89 sedišta i raskošnim enterijerom dizajniranim u Francuskoj – stručnjaci upozoravaju i na ozbiljne bezbednosne rizike. Naime, svaki poklon na račun strane vlade može predstavljati priliku za prisluškivanje, praćenje ili kompromitovanje komunikacija predsednika i svih koji s njim putuju.

„Da smo mi gradili taj avion znajući da ide stranoj vladi, verovatno bismo ga ozvučili“, rekao je Tad Troj, bivši šef stanice CIA-e. Prisetio se perioda Hladnog rata u Moskvi, kada je američka ambasada morala biti rastavljena ciglu po ciglu kako bi se uklonili prislušni uređaji ugrađeni u zidove zgrade.

Trampov interes za luksuzni avion

Tramp je tokom svog prvog mandata naručio dva nova predsednička aviona od kompanije Boeing za 3,9 milijardi dolara. Nezadovoljan kašnjenjem u isporuci, počeo je da traži alternative i, prema izvorima, interesovao se za avion iz Katara još pre nego što mu je formalno ponuđen kao poklon.

Spomenuti avion, proizveden 2012. godine, bio je u vlasništvu Hamada bin Jasima bin Džabera Al Tania, jednog od najbogatijih članova katarske kraljevske porodice i bivšeg premijera Katara. Enterijer je opremljen krem-belim i bež nameštajem, luksuznim tepisima i umetničkim delima, dok gornji sprat sadrži glavnu spavaću sobu, kupatilo, gostinsku sobu i privatni salon.

Potencijalni bezbednosni rizici

Prema rečima Tada Troja, avion bi morao biti preuređen kako bi ispunio standarde koje održava Air Force One. To bi uključivalo ojačavanje spoljašnosti radi zaštite od eksplozija i napada, kao i ugradnju opreme za dopunu goriva u vazduhu, sistema za klasifikovanu komunikaciju i odbrambene sisteme.

Troj upozorava da bi meseci, ako ne i godine, bili potrebni američkim obaveštajnim službama da potpuno rastave avion i pregledaju ga za potencijalne prislušne uređaje ili sisteme za praćenje. „Zato je potrebno toliko vremena da se izgradi Air Force One“, istakao je. „Ima toliko dodatne opreme koja služi zaštiti predsednika“.

"Ovako nešto je mrlja za administraciju"

Tramp, koji je optuživao Boeing za kašnjenje u isporuci, branio je odluku da prihvati poklon. „Neki kažu da ne bi trebalo prihvatati poklone od drugih država“, rekao je za Fox News tokom puta u Saudijsku Arabiju. „Moj stav je – zašto da ne prihvatimo poklon? Mi dajemo svima drugima“.

Međutim, čak su i neki od njegovih najvernijih pristalica kritikovali ovaj potez, nazivajući ga podmićivanjem i pokušajem uticaja od strane Katara. Komentator Ben Šapiro je postavio pitanje kako bi Trampovi glasači reagovali da je demokrata prihvatio ovakav poklon. „Mislim da bi svi poludeli da su u pitanju Hanter i Džo Bajden“, rekao je Šapiro. „Predsednik Tramp je obećao da će isušiti močvaru. Ovo nije način da se to uradi“.

Desničarska aktivistkinja Lora Lumer je na društvenoj mreži X napisala: „Ovo će stvarno biti mrlja za administraciju ako se pokaže da je istina. A to kažem kao neko ko bi se žrtvovao za Trampa“.

Katar – saveznik sa "robusnim obaveštajnim prisustvom"

Katar je dugogodišnji saveznik Sjedinjenih Američkih Država i ključni posrednik u pregovorima između Izraela i Hamasa u Gazi. Takođe je domaćin političkog biroa Hamasa, što, prema stručnjacima, predstavlja rizik da bi osetljive informacije mogle pasti u pogrešne ruke.

„Katar nije Sovjetski Savez, ali ima prilično robusno obaveštajno prisustvo“, rekao je Džejms Der Derijan, direktor Centra za međunarodne bezbednosne studije na Univerzitetu u Sidneju. „Udara iznad svoje kategorije“.

Diplomatski rizici i kulturna simbolika

Ipak, odbijanje poklona takođe nosi rizike. U arapskoj kulturi, poklanjanje je izraz poštovanja i odbijanje se može smatrati uvredom. U trenutku kada Katar igra ključnu ulogu u pregovorima o primirju u Gazi, odbijanje aviona moglo bi izazvati diplomatske tenzije ne samo sa Katarom već i sa drugim arapskim zemljama. „Zato ovaj avion sada ima toliku simboličku vrednost“, objašnjava Der Derijan.

„Odbiti poklon moglo bi uznemiriti mnoge lidere, ne samo u Kataru već i u celom arapskom svetu, gde je gostoprimstvo deo kulture“.