0
U ovim odlučujućim danima za Crnu Goru, neophodno je sasvim iskreno, neštedimice i prijateljski, podržati izborne pobednike u izvedbi njihovog dela pregnuća - formiranju Vlade, kako bi procesima dali neupitnu formu diskontiniuteta sa bivšim režimom i reformi. Posle kotrljanja i poslednjih ostataka Berlinskog zida, čiji su obrisi, doduše u ruševinama, veoma ljubomorno čuvani u samom sadržaju i karakteru političke arene samo još u našoj Crnoj Gori, vreme je za prvu, nedvojbeno reformsku Vladu u istoriji.
Piše: Predrag Kalezić, saradnik Društva za istraživanje politike i političke teorije
Vladu Crne Gore treba da čine ljudi od formata. Njihov odabir treba da izmesti u prošlost navike naših svakodnevnih sporenja, političarenja i podela, a njihova vizija, usaglašena i jasna, da nam istinski, makar u konturama, najavljuje spokoj i bude zaloga date reči: da su kadri da dalekovido percipiraju našu budućnost. I ima ih Crna Gora.
Pročitajte još:
Njegova znamenitost, crnogorski građanin napravio je pregnuće za istoriju. Vanvremensku zrelost i dati napon iskazao je spremnošću za podvlačenjem crte, čime je zauvek oslobodio politički prostor, otvorivši ga u pravcu zdrave i prirodne dinamike. Razvoju građanske misli, koji sobom izvesno nosi stvarni civilizacijski demokratski razvitak, analogno vremenu i prostoru, i sami ćemo biti svedoci.
Potrebna nam je Vlada od ugleda i činjenja. Stoga je esencija njenog postojanja sadržana u jednostavnosti kriterijuma za njeno kristalisanje: Važno je da Vladu tvore ljudi od sadržaja, neupitno privrženi Crnoj Gori i spremni na davanje bez zadrške, najkraće – ljudi od formata.
To je jedini smislen zahtev, gotovo imperativ, koji probuđeni crnogorski građanin – osvedočeni inicijator promena – postavlja pred ‘arhitekte’ koji će osmisliti prvu post DPS-ovsku vlast. Prethodna Vlada DPS-a i partnera, u dobroj meri sastavljena od partijskih prvoboraca upitnih potencijala, popunjena samoproklamovanim stručnjacima bez empirije, ‘osnažena’ pobednicima kvotaških takmičenja u koalicionim pretumbacijama, a nadasve poduprta upitno zaslužnim i odanim kadrovima – važnih važnima, svojim je delanjem pokazala šta sve više nikad ne treba biti postulat na kome će biti zamišljeno operativno vođstvo zajednice.
Ona koja doziva iz usta budućnosti odnela je prevagu. Vizija istorodna onoj koja je potekla iz života običnog čoveka i patriote, i od strane istog odobrena, zadobila je poverenje većinske Crne Gore, znatno
upečatljivije i snažnije nego što to i sam rezultat izbora govori.
Nečuveno bahata, a bezidejna vrhuška i njena vizija imaginarne domovine u kojoj sunce sija samo za odabrane, prirodno, morale su se stropoštati u paramparčad. I nikad više.
Važno je da u ozbiljnim procesima autorefleksije i tumačenjima nenašminkane analize, stvari tako poslože i razumni predstavnici nekada vladajuće stranke.
Mnogo vremena bačeno je nepovratno, a osvetom loših đaka izopštena i uludo potrošena čitava jedna generacija. Stoga je sada krucijalno, verbalno i suštinski preseći, pa se u širokom tragu složiti oko polazišta – da ovo sada nije bitka za nas, već za našu zajedničku decu. I ni makac.
Procesi koji nastupaju su veoma složeni, široki, zahtevni. Faktički je nemoguće niti postoji način odmeriti da li će kompleksnije biti osvešćenje DPS-a u desnim, opozicionim klupama Skupštine ili pak suočavanje
tri pobedničke koalicije sa tegobama koje donosi vršenje vlasti u ovim uslovima. No, entuzijazam i neophodnu istrajnost i snagu, konstantno će, adrenalinski, ulivati ljubav prema Crnoj Gori.
Kako je inače bila ogavna, a kako tek sada, bespredmetno i glupavo zvuči optužba DPS-a da nekadašnja opozicija i kritička javnost ne misle dobro Crnoj Gori.
Zamislite koliko tek ovi ljudi, zapravo, vole Crnu Goru kad su rešeni da je povedu u ovom trenutku, ovako ostavljenu, posvađanu i poharanu. Njihova privrženost Crnoj Gori stoga je neupitna i vredna poštovanja.
Treba da im budemo jaka leđa, dobar vetar. Treba strpljivo i sa manje sumnjičavosti da ih podržimo, a opet da budemo široki za njihove međusobne surevnjivosti, katkad pokazanu netaktičnost i često izgovorenu reč više. Višak emocija i nespretnosti je od silne želje da se doprinese promenama, a svaki od nas ipak je samo čovek.
Sada samo strpljivo, ali mudro i odgovorno. Divljenja vredan cilj je osvojen, svaki od nas ponaosob postao je garant promena na bolje.
Crnogorski građanin još dugo neće biti ni na domak saznanja o omeru i fascinantnosti procesa, koje je u očima međunarodne i regionalne javnosti i prijatelja započeo ponovnim pokretanjem demokratskog točka, koji je rđao više od jednog stoljeća.
Beskrajno je dobar ovaj oktobar 2020. godine. Već punih mesec dana dišemo slobodu. Bili smo je dužni svima bliskima koji su otišli i svima bliskima koji će u radosti doći.
Mnogi od nas su ostvarili jedan od svojih najvećih životnih snova, da se izbore za život u slobodnoj zemlji. Mi smo bili prevaga. Čitaće o ovom podvigu generacije koje dolaze. Važno je da smo bili spremni prevazići sebe same. Važno je još puno toga uraditi za našu Crnu Goru. Važno je da to uradimo zajedno.
