Crna Gora već vidi sebe u EU 2028, ali jedna velika prepreka može da joj sruši plan

Iako zemlje Zapadnog Balkana već godinama čekaju na članstvo, ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine dala je novi zamah procesu proširenja EU. U Podgorici sada veruju da bi upravo Crna Gora mogla prva da iskoristi novonastale okolnosti.

Kako navodi The Economist, sa svega oko 630.000 stanovnika, Crna Gora bi Evropsku uniju relativno malo koštala kada je reč o finansijskoj pomoći. Njen izvoz poljoprivrednih proizvoda suviše je mali da bi predstavljao problem evropskim poljoprivrednicima, dok se ne očekuje ni značajniji talas radne migracije iz te zemlje.

Cilj Podgorice – članstvo 2028. godine

Na samitu održanom u Crnoj Gori u junu, lideri EU nisu štedeli pohvale na račun napretka zemlje. Crnogorska vlada namerava da do kraja ove godine završi usklađivanje sa standardima Unije i postane njena članica 2028. godine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je takav rok „dostižan“.

Ipak, odluka građana Islanda, koji su se 29. avgusta izjasnili protiv ponovnog pokretanja pregovora o pristupanju EU, donekle je umanjila optimizam. Pojedini zagovornici proširenja nadali su se da bi kandidatura jedne bogate zemlje sa severa Evrope mogla da pruži novi zamah čitavom procesu.

Sada će zemlje kandidati morati da uvere Evropljane da je prijem siromašnijih država jugoistočne Evrope i u njihovom interesu.

Crna Gora prednjači među kandidatima sa Zapadnog Balkana

Među zemljama Zapadnog Balkana, Crna Gora trenutno prednjači u procesu evropskih integracija. Iza nje je Albanija, dok Kosovo i Bosna i Hercegovina ostvaruju mali napredak. Severna Makedonija suočava se sa blokadom susedne Bugarske.

Srbija, najveća među šest zemalja Zapadnog Balkana koje teže članstvu, u julu je dobila „crveno svetlo“ od osam članica EU, pre svega zbog primedbi na stanje demokratije i način upravljanja zemljom.

Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je 27. avgusta da dve susedne zemlje pokušavaju da uspore pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Iako ih nije imenovao, bilo je jasno da misli na Srbiju i Albaniju, a kao mogući razlog naveo je ljubomoru.

Nakon raspada Jugoslavije, političkom scenom Crne Gore decenijama je dominirala jedna partija, koja je zemlju dovela do nezavisnosti i članstva u NATO-u. Vlast je 2020. godine preuzela koalicija u kojoj su se našle i prosrpske političke snage.

Zagovornici evropskih integracija tada su strahovali da bi Srbija mogla da stekne presudan uticaj na spoljnu politiku Crne Gore. To se, međutim, nije dogodilo, a odnosi dve zemlje danas su loši.

Istovremeno, perspektiva članstva u EU podstakla je crnogorske političke partije da sarađuju na sprovođenju reformi.

Kritičari sumnjaju u suštinske rezultate reformi

Kritičari, međutim, smatraju da su neke od sprovedenih promena pre svega formalne i da nisu dovele do dovoljno dubokih reformi. Oni ukazuju i na to da evropski lideri više ne govore toliko otvoreno o problemu moćnih kriminalnih klanova u Crnoj Gori povezanih sa krijumčarenjem droge.

S druge strane, zagovornici proširenja EU smatraju da bi neuspeh Crne Gore da postane članica mogao da dovede u pitanje kredibilitet čitavog procesa proširenja. Ako ni mala Crna Gora, koja je među kandidatima najviše odmakla na evropskom putu, ne uspe da uđe u Uniju, postavlja se pitanje kakve izglede imaju Ukrajina i druge zemlje kandidati.

Francuska bi mogla da bude najveća prepreka

Jedna od najvećih prepreka mogla bi da bude Francuska.

Francuski predsednik Emanuel Makron podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Međutim, francuski zakon predviđa da prijem nove članice EU mora biti odobren na referendumu ili tropetinskom većinom u oba doma parlamenta.

Prema podacima Eurobarometra, svega 35 odsto Francuza podržava dalje proširenje Evropske unije. Dodatnu neizvesnost predstavlja činjenica da Makron sledeće godine napušta predsedničku funkciju.

Njega bi mogla da nasledi Marin Le Pen iz desničarskog populističkog Nacionalnog okupljanja, koja se odlučno protivi daljem proširenju EU.

Tokom posete Crnoj Gori u junu, Makron je potpisao niz političkih i poslovnih sporazuma, uključujući i jedan čiji je cilj stvaranje povoljnije slike o Crnoj Gori u francuskoj javnosti.

Ipak, Jovana Marović, bivša crnogorska ministarka evropskih poslova, nije optimistična. Prema njenim rečima, u francuskom parlamentu „jednostavno ne postoji“ većina koja bi podržala ratifikaciju pristupanja bilo koje buduće članice EU.

„Ovo je izuzetno nepopularno reći. Atmosfera u Crnoj Gori gotovo je euforična, kao da je članstvo u EU već gotova stvar“, ocenila je Marović.

Ona, ipak, smatra da Crna Gora još ima vremena da među članicama Evropske unije izgradi veću podršku za svoje pristupanje.

Za sada, međutim, mnoge članice EU sa oprezom gledaju na prijem novih zemalja, zaključuje The Economist.