0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u sredu da je odobrio Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) sprovođenje tajnih operacija u Venecueli, čime je Vašington znatno pojačao pritisak na predsednika Nikolasa Madura. Ova odluka dolazi usred serije oružanih udara na brodove za koje američke vlasti tvrde da su uključeni u trgovinu drogom u karipskim vodama u blizini venecuelanske obale.
Na konferenciji za medije u Beloj kući, Tramp nije želeo da precizira da li je CIA-u ovlastio da svrgne Madura, iako su neki od njegovih najviših bezbednosnih savetnika to ranije predlagali. „Mislim da Venecuela oseća pritisak“, rekao je Tramp, izbegavajući direktan odgovor.
PROČITAJTE JOŠ:
Predsednik je odgovarao na pitanja novinara o izveštajima da je potpisao strogo poverljiv dokument poznat kao „nalaz“ (finding), koji CIA-i omogućava sprovođenje tajnih aktivnosti u inostranstvu — od obaveštajnih i propagandnih operacija, preko obuke gerilskih grupa, do potencijalno smrtonosnih udara. O postojanju ovog nalaza ranije je izvestio Njujork Tajms, ali detalji o tačnim ovlašćenjima koja su sada data CIA-i i dalje nisu poznati.
Prema izvorima bliskim administraciji, CIA je poslednjih nedelja pojačala prisustvo u Karipskom basenu i Centralnoj Americi, u sklopu šire Trampove ofanzive protiv narko-kartela na zapadnoj hemisferi. Ti izvori navode da se agenti trenutno bave prikupljanjem obaveštajnih podataka, a ne izvođenjem oružanih operacija. Prema istim navodima, špijunski dronovi CIA-e nadleću delove Meksika u potrazi za laboratorijama koje proizvode fentanil.
Trampovi najbliži bezbednosni savetnici već mesecima vode žestoke sporove o politici prema Venecueli i pitanju da li treba otvoreno podržati svrgavanje Madura, kojeg Vašington optužuje za izbornu krađu i korupciju. Taj pristup, prema izvorima, podržavaju državni sekretar Marko Rubio i direktor CIA Džon Ratklif. U avgustu je tadašnja ministarka pravde Pam Bondi udvostručila nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura — sa 25 na 50 miliona dolara — nazvavši ga „pretnjom po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država“.
Jedan od Trampovih saradnika potvrdio je da predsednik još nije doneo konačnu odluku o mogućoj upotrebi vojne sile za svrgavanje Madura, ali je Tramp sam priznao da razmatra mogućnost udara na kopnene ciljeve u Venecueli.
„Zasada imamo kontrolu nad morem, pa sada gledamo i ka kopnu“, rekao je Tramp.
Bela kuća i CIA odbile su da komentarišu predsednikove izjave i eventualna nova ovlašćenja agencije. Trampovo javno potvrđivanje uloge CIA-e u bilo kakvoj tajnoj operaciji smatra se izuzetno neuobičajenim, jer američki predsednici retko priznaju takve poteze.
Tramp je obrazložio svoju odluku tvrdnjom da su „venecuelanske vlasti ispraznile svoje zatvore i poslale kriminalce u SAD“, kao i da „velike količine droge dolaze iz Venecuele“.
Uprkos zaoštravanju odnosa, Karakas i dalje prihvata čarter letove kojima SAD deportuju venecuelanske državljane, dva puta nedeljno. Ipak, stručnjaci ukazuju da Venecuela nije glavni izvor fentanila ni drugih sintetičkih opijata koji uzrokuju većinu predoziranja u SAD, a većina kokaina koji prolazi kroz Karibe ne završava na severnoameričkom tržištu.
Prema tvrdnjama sadašnjih i bivših američkih zvaničnika, CIA ne učestvuje direktno u smrtonosnim udarima na brodove koje Bela kuća označava kao narko-transporte. Pet poznatih napada, u kojima je, prema navodima administracije, poginulo 27 ljudi, izvode specijalne jedinice Ministarstva odbrane SAD, uz korišćenje taktičkih obaveštajnih podataka. CIA, kažu izvori, učestvuje u praćenju narko-brodova, ali ne odlučuje o konkretnim metama, niti učestvuje u oružanim akcijama. Unutar agencije postoji zabrinutost da bi preveliko učešće u tim operacijama moglo da izazove optužbe za kršenje američkog i međunarodnog prava.
Direktor Ratklif formirao je novo odeljenje u okviru CIA-e — Centar za borbu protiv narkotika, koji objedinjuje rad na pitanjima zapadne hemisfere i suzbijanja trgovine drogom. Centar vodi iskusni obaveštajac poznat po agresivnijem pristupu.
U Karibima CIA tradicionalno koristi takozvani „hub-and-spoke“ model — jedna centrala pokriva više ostrva. Ti timovi su, prema dostupnim informacijama, sada pojačani dodatnim osobljem. Programi CIA-e u regionu već decenijama se oslanjaju na saradnju s vladama koje su otvorene za partnerstvo, poput Meksika, Kolumbije i Perua, gde američki agenti obučavaju i opremaju lokalne antinarkotičke jedinice.
Ipak, neki bivši agenti upozoravaju da bi unilateralno delovanje SAD protiv krijumčara u ili oko Venecuele moglo da ugrozi poverenje partnerskih zemalja i ograniči razmenu obaveštajnih informacija u drugim sferama.
Nova ovlašćenja CIA-e predstavljaju još jedan korak u nizu sve oštrijih poteza Trampove administracije protiv Madurovog režima, uključujući intenzivnije prisustvo američkih pomorskih i vazdušnih snaga u Karipskom moru.
Vašington već godinama tvrdi da je Maduro ostao na vlasti nezakonito, nakon „ukradene“ predsedničke izbore. Iako je Tramp više puta isticao da njegov cilj nije direktna „promena režima“, mnogi analitičari ocenjuju da su poslednji potezi na ivici objave neprijateljstava prema venecuelanskoj vladi.
Maduro se od 2020. godine nalazi pod američkom optužnicom za narko-terorizam i zavereničko delovanje sa ciljem „snabdevanja“ SAD kokainom. Vašington tvrdi da Maduro predvodi takozvani „Kartel sunca“, koji je Trampova administracija proglasila stranom terorističkom organizacijom.
Prema izvorima iz Bele kuće, Tramp je nedavno zaustavio pokušaje svog izaslanika Ričarda Grenela da postigne dogovor kojim bi Maduro ponudio SAD pristup venecuelanskim rudnim i naftnim resursima u zamenu za ublažavanje sankcija i ograničavanje saradnje sa Kinom, Rusijom i Iranom.
Bivši diplomata Eliot Abrams, koji je u Trampovoj prvoj administraciji bio zadužen za politiku prema Venecueli, izjavio je da Trampovo odobrenje „tajne operacije“ ne mora nužno značiti vojni napad. „To što je operacija tajna ne znači da mora uključivati oružje,“ rekao je Abrams, sugerišući da bi moglo biti reči o psihološkim i propagandnim akcijama, ili pokušajima da se unese razdor u Madurovu vojsku.
Prema jednom drugom izvoru, nedostatak pouzdanih obaveštajnih podataka o situaciji u Venecueli tokom Trampovog prvog mandata doprineo je neuspehu ranijih pokušaja da se izazove vojni prevrat ili Madurova ostavka.
Tramp je do sada označio osam narko-kartela kao strane terorističke organizacije, čime je proširio nadležnosti američkih bezbednosnih službi. Čak su i institucije poput Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, osnovanog nakon napada 11. septembra 2001, preusmerile deo svojih resursa na borbu protiv trgovine drogom.
Demokratski lideri u Kongresu nedavno su zajednički poručili da je Tramp „propustio da jasno definiše vojni cilj“ za napade na navodne narko-brodove i da nije objasnio „kako bi takva upotreba vojske mogla da ima kraj“.
Dok neki kongresmeni strahuju da Tramp priprema smenu režima u Karakasu, drugi smatraju da je u pitanju pre svega psihološka operacija — pokušaj da se u Venecueli izazovu strah i konfuzija.
