Buduća belgijska kraljica na udaru Trampove zabrane za strane studente na Harvardu

Princeza Elizabeta, koja će jednog dana postati kraljica Belgije, trenutno pohađa dvogodišnje master studije iz javne politike na Harvardu, jednom od najuglednijih univerziteta na svetu.

Međutim, Trampova administracija je u četvrtak ukinula Harvardu pravo da upisuje strane studente, optužujući univerzitet za širenje nasilja i antisemitizma, kao i za odbijanje da preda informacije o stranim studentima koje bi mogle biti iskorišćene za njihovu deportaciju. Ova odluka utiče na više od 7.000 trenutno upisanih stranih studenata, što čini oko četvrtinu ukupnog broja studenata, navodi se u tužbi kojom Harvard pokušava da ospori ovu meru. Univerzitet upozorava da bi odluka mogla imati „razorne posledice kako za Harvard, tako i za više od 7.000 nosilaca viza“.

Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem navela je u svom pismu da strani studenti moraju da se ispišu sa Harvarda i pređu na druge ustanove kako bi zadržali svoje vize.

Dvadesttrogodišnja princeza, najstarije dete kralja Filipa i kraljice Matilde, već je završila prvu godinu postdiplomskih studija, ali joj je ostala još jedna godina do kraja. Pre toga je diplomirala na Oksfordu u Velikoj Britaniji.

Elizabeta je prva u liniji nasledstva trona, nakon što je belgijski ustav 1991. godine promenjen i ukinuo pravilo muškog prvenstva u nasleđivanju.

„U ovom trenutku nije jasno kakav bi uticaj, ako ga uopšte bude, ova odluka američke administracije mogla imati,“ izjavio je portparol belgijske monarhije za Politico. „Trenutno proučavamo situaciju. Biće jasnije u narednim danima ili nedeljama“.

Direktor komunikacija belgijske kraljevske palate rekao je za Rojters da „analiziraju situaciju“ i da će „pustiti da se stvari slegnu“ pre nego što donesu odluke.

Ova zabrana stranih studenata deo je šireg pritiska Trampove administracije na Harvard i druge visokoškolske ustanove, koje optužuje za širenje antisemitizma i levičarskih ideologija. Mere uključuju ukidanje studentskih viza, kao i drastično smanjenje federalnog finansiranja — u vrednosti od više milijardi dolara.