Branko Azeski, Skoplje: Pandemija i ekonomija

Recesija, blokade koridora, otkazane narudžbe, nemogućnost uvoza sirovina, potpuno zaustavljanje transporta i saobraćaja – to je bila slika prvih meseci Covid-19 krize. Kompanije su se suočile sa mnogim dilemama, mnogim pitanjima na koja treba odgovoriti. Sve je to bilo novo za kompanije, ali i za Komoru. Kriza bez presedana. Ali to nas nije iznenadilo, ohrabrilo nas je da se još bolje opremimo i neprestano, danonoćno, stavimo u službu kompanija.Original teksta pogledajte na Okruženje.net.Privredna komora Severne Makedonije preduzela je niz koraka u interesu poslovanja u uslovima Kovid – 19 krize, kako bi osigurala nesmetan protok robe, usluga i kapitala, i, naravno, ljudi.1.Nepunih mjesec dana od početka krize, na inicijativu poslovnog sektora regiona Zapadnog Balkana, sredinom aprila 2020. godine, pušteni su u rad „zeleni“ koridori. CEFTA je prvo odobrila spisak osnovnih dobara ili dobara od primarnog značaja, čiji se brzi transport procjenjuje kao bitan u trenutnoj zdravstvenoj krizi (hrana i medicinski proizvodi i oprema koja se nalaze na listi Svetske carinske organizacije).2.Aktivno smo učestvovali u radu Ekonomskog savjeta vlade, gde smo zajedno sa predstavnicima privrede, finansijskog sektora, MANU-a, univerzitetskih zajednica i opozicije pokrenuli predloge, mere, dali smernice i preporuke za stvaranje efikasnog paketa mjera, kako bi se sprečio dramatičan uticaj i šteta u ekonomskom i finansijskom sektoru, kao i na standard građana.3.Zajedno sa Privrednom komorom Srbije, u okviru akcije koju koordinira Komorski investicioni forum, organizovali smo vakcinaciju za više od 2.500 privrednika iz zemlje. CIF i privredne komore regiona uz dosljednu primjenu gesla – „Jedan region, jedna ekonomija“, pokazali su da samo zajedničkim naporima regiona mogu da se prevladaju posledice pandemije i da se radi na brzom ekonomskom oporavku.4.Opšte stanje ekonomije i dalje je pod direktnim uticajem Kovid-19 i velike neizvesnosti, sa procjenama da će posledice ovog zla trajati još najmanje deset godina. Poslovna zajednica je takođe predvidela velike nelikvidnosti, poremećaje u sabdijevanju i prodaji. Apelovali smo da se pripremimo za ono što dolazi, a ključni trenutak biće kada državna pomoć polako počne da opada. Tada bi trebalo podržati uspešne kompanije, a ima 300-500 onih koje mogu da napreduju. Za njih će morati da se stvori poseban fond i pod posebnim uslovima – koristeći nove tehnologije i inovativna investiciona rešenja.Kriza Covid-a razotkrila je sistemske slabosti i jasno pokazala da obrazovanje i zdravstvo moraju postati ključne komponente razvoja. Bez zdravih i obrazovanih ljudi nema napretka privrede i države. I upravo je kriza sa Koronom pokazala da su to naše najveće slabosti. Odbrana i bezbednost, koje su do sada bile prioriteti, trebalo bi da budu normalne funkcije države.5.Zdravstvena i ekonomska kriza pokazala je potrebu za aktivnom komunikacijom između zemalja u regionu, kontinuirano, tokom 24 sata; koordinirano sa jednog mesta i u funkciji podsticanja saradnje između šest zemalja regiona. Takođe bi trebalo raditi na usklađivanju procesa i uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, koje predviđa koncept četiri slobode, na kojima se zasniva jedinstveno tržište EU (slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala). Proces predviđa pojačanu saradnju u oblastima digitalizacije, investicija, inovacija i industrije, i mogao bi da bude pokretačka snaga koja će dati novi zamah konkurentnosti kompanija u regionu u postpandemijskom periodu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram