Rusija bi mogla pokrenuti veliku ofanzivu u Ukrajini u nadolazećim mesecima, piše za britanski Telegraf penzionisani oficir britanske vojske Ričard Kemp. Putinovo nasleđe, njegova moć pa čak i njegov život mogli bi zavisiti o odlučnoj pobedi koja će opravdati ogromnu štetu koju je učinio svojoj zemlji od početka rata.

Putinova Ahilova peta

S obzirom na veličinu Rusije – i njenu istoriju masovnih ljudskih sukoba, gde je svoje trupe tretirala kao potrošnu robu – neki misle da ovako mogu ići gotovo beskonačno. Međutim, u stvarnosti, borbeni gubici mogu biti Putinova Ahilova peta.

Njegov prvotni plan bio je brzo osvojiti Ukrajinu i zastrašiti Zapad činom invazije. Mala veličina njegovih trupa – samo 190.000 ljudi – očito nije bila namenjena dugotrajnom sukobu uz jak otpor. Kako se rat razvijao, njegovi su se generali usresredili na ubijanje što je više moguće Ukrajinaca, uglavnom masivnim topovskim i balističkim napadima, dok su bili spremni odreći se teritorija kako bi zadržali svoju malu vojsku. Oni kupuju vrijeme da mobilišu broj trupa za koji znaju da im je potreban da naposletku preplave zemlju, prenosi Index.hr.

Ova je mobilizacija, međutim, bila prepuna poteškoća. Stotine hiljada ruskih muškaraca su bežali iz zemlje kako bi izbegli borbe. Procenjuje se da je dosad raspoređeno oko 100.000 novomobilisanih vojnika, jedva dovoljno da se nadoknade nastali gubici. Da ne spominjemo nedostatak obuke i opreme za te regrute. Moskva trenutno jednostavno nema brojčano stanje da odlučno savlada otpor iscrpljene ukrajinske vojske.

Zabrinutost u Moskvi

Šta god se dogodilo, Moskva je očigledno zabrinuta za svoju sposobnost da izgradi dovoljno snaga, čak i putem prisilne mobilizacije i mogućeg sledećeg kruga mobilizacije. Bila je prisiljena ponuditi beneficije muškarcima koji se dobrovoljno prijave ili su pozvani boriti se u Ukrajini, uključujući besplatno zamrzavanje i skladištenje sperme muškaraca koji idu na front.

Kremlj je takođe zabrinut zbog povećanog neslaganja zbog prisilne mobilizacije u velikim gradovima, te je stoga nesrazmerno koncentrisao mobilizaciju u udaljenim, siromašnim delovima zemlje. Oslanja se na etničke manjine – često čak i manje lojalne Moskvi – što dodatno pogoršava probleme s moralom i smanjuje borbenu sposobnost.

Sve to znači da ako Rusija u novoj godini pokrene veliku ofanzivu, to neće biti samo još jedna faza sukoba koju mogu održavati godinama, već poslednji očajnički Putinov potez.

Budućnost Ukrajine ne zavisi samo od toga može li obraniti teritorija koju sada drži, već i o njenoj sposobnosti da nanese dovoljno gubitaka Putinovoj vojsci, prisiljavajući dalju mobilizaciju, povećavajući nestabilnost unutar Rusije i prisiljavajući Moskvu da sedne za pregovarački sto.

BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu