Od okrutnog diktatora do begunca u Moskvi: Bašar al Asad osuđen na smrt, ali da li će kazna ikada biti izvršena?

Presuda predstavlja prvu osudu Asada pred sudom u njegovoj zemlji nakon što je njegov režim srušen u decembru 2024. godine. Bivši predsednik tada je pobegao iz Damaska u Rusiju, gde su on i njegova porodica dobili azil.

Odluka suda izazvala je slavlje među brojnim Sirijcima. Ispred suda u Damasku okupile su se stotine ljudi, među kojima su bili članovi porodica ubijenih i nestalih tokom Asadove vladavine. Nosili su fotografije svojih najmilijih, mahali sirijskim zastavama, a ulicama su odjekivali aplauzi, povici i automobilske sirene.

Za mnoge od njih presuda predstavlja simboličan završetak jednog poglavlja koje je počelo mnogo pre građanskog rata – još u vreme Bašarovog oca Hafeza al Asada.

Dinastija koja je Sirijom vladala više od pola veka

Bašar al Asad rođen je 1965. godine i dugo nije bio predviđen za naslednika svog oca. Hafez al Asad preuzeo je vlast 1970. godine i izgradio izrazito autoritaran sistem oslonjen na vojsku, bezbednosne službe i obaveštajni aparat.

Za naslednika je prvobitno pripreman njegov najstariji sin Basil. Međutim, Basil je 1994. poginuo u saobraćajnoj nesreći, nakon čega je Bašar, koji se školovao za oftalmologa i jedno vreme boravio u Londonu, iznenada postao budući naslednik.

Nakon smrti Hafeza al Asada 2000. godine, Bašar je preuzeo predsedničku funkciju.

Njegov dolazak na vlast u početku je kod dela Sirijaca i međunarodne javnosti probudio očekivanja da bi mlađi, na Zapadu obrazovani predsednik mogao da liberalizuje zemlju i ublaži represivni sistem koji je nasledio.

Ta očekivanja nisu se ostvarila.

Asad je zadržao ključne poluge sistema koji je izgradio njegov otac. Vojska, obaveštajne službe i bezbednosni aparat ostali su centralni stubovi vlasti, dok su pripadnici alavitske manjine, kojoj pripada i porodica Asad, zadržali snažan uticaj u brojnim važnim vojnim i bezbednosnim strukturama u zemlji sa većinskim sunitskim stanovništvom.

Sirija je istovremeno nastavila bliske odnose sa Rusijom i Iranom, dok su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom ostali neprijateljski.

Ipak, događaj koji će obeležiti Bašarovu vladavinu dogodio se 2011. godine.

Sve je počelo u Dari

Dok je talas Arapskog proleća potresao Bliski istok, protesti su izbili i u Siriji.

Grad Dara na jugu zemlje smatra se mestom na kojem je počela pobuna protiv Asadove vlasti.

U martu 2011. grupa tinejdžera uhapšena je nakon što su, prema navodima aktivista, ispisivali antivladine grafite. Tvrdnje da su deca tokom pritvora bila mučena izazvale su bes stanovništva i demonstracije.

Odgovor bezbednosnog aparata bio je nasilan.

Snage režima pokušale su silom da uguše proteste, što je izazvalo nove demonstracije širom zemlje. Zahtevi za reformama i većim političkim slobodama ubrzo su prerasli u otvoreni ustanak protiv Asadove vlasti.

Među simbolima represije postao je Hamza al Hatib, trinaestogodišnji dečak za kojeg su aktivisti tvrdili da su ga pripadnici sirijskih bezbednosnih snaga uhapsili, mučili i ubili.

Upravo su zločini počinjeni tokom gušenja protesta u Dari postali važan deo procesa koji je sada završen smrtnim presudama.

Protesti prerasli u katastrofalan rat

Ono što je počelo kao protestni pokret tokom Arapskog proleća ubrzo se pretvorilo u građanski rat.

Sirija se tokom narednih godina raspala na područja pod kontrolom različitih oružanih grupa. Protiv Asada borile su se različite pobunjeničke frakcije, a u sukob su se uključile i ekstremističke organizacije.

Rat je vremenom postao i međunarodni sukob u kojem su različite strane podržavale regionalne i svetske sile.

Stotine hiljada ljudi izgubile su život, milioni su napustili svoje domove, a veliki delovi gradova pretvoreni su u ruševine.

Asadove snage optuživane su za masovna hapšenja, mučenja, nestanke, napade na civile i druge ratne zločine.

Njegova vlada bila je optuživana i za upotrebu hemijskog oružja, što je Asad negirao.

Američki predsednik Donald Tramp ga je 2018. godine, upravo povodom optužbi za korišćenje hemijskog oružja, nazvao „životinjom“.

Uprkos prognozama da će brzo izgubiti vlast, Asad je opstao.

Rusija i Iran pomogli Asadu da ostane na vlasti

U pojedinim fazama rata pobunjenici su kontrolisali velike delove zemlje, a činilo se da bi režim mogao da padne.

Međutim, Asad je imao ključne saveznike.

Iran je pružao značajnu podršku Damasku, dok je ruska vojna intervencija 2015. dramatično promenila odnos snaga na terenu.

Uz podršku saveznika, sirijska vojska uspela je da povrati značajan deo izgubljene teritorije. Gradovi i oblasti koji su godinama bili pod kontrolom pobunjenika ponovo su prelazili u ruke Damaska.

Jednu od najvažnijih uloga u represiji i kasnijim vojnim operacijama imala je elitna Četvrta oklopna divizija sirijske vojske.

Njome je komandovao Bašarov mlađi brat Maher al Asad.

Jedinica je povezivana sa nasilnim gušenjem protesta i operacijama vraćanja teritorija pod kontrolu režima. Maher i strukture povezane sa njegovom divizijom optuživani su i za učešće u proizvodnji i trgovini narkoticima, od čega su, prema tim optužbama, profitirali ljudi povezani sa vladajućim krugom.

Maher al Asad sada je, poput svog brata, osuđen na smrt u odsustvu.

Režim koji je preživeo gotovo sve pao za manje od dve nedelje

Nakon gotovo 14 godina rata, činilo se da je Asad uspeo da preživi pobunu koja je počela 2011.

Ipak, kraj njegove vlasti došao je iznenada.

Krajem 2024. pobunjeničke snage predvođene Ahmedom al Šarom pokrenule su munjevitu ofanzivu. Za svega 11 dana napredovale su kroz zemlju i stigle do Damaska.

Sistem koji je decenijama izgledao gotovo neuništivo urušio se velikom brzinom.

Bašar al Asad napustio je Damask i pobegao u Rusiju. U Moskvu je otišao i njegov brat Maher.

Padom Damaska u decembru 2024. okončana je vlast porodice Asad, koja je Sirijom upravljala više od 50 godina.

Ahmed al Šara, čije su snage predvodile ofanzivu, kasnije je postao predsednik Sirije.

Nova vlast počela je da privodi bivše zvaničnike režima i pripadnike bezbednosnih struktura, najavljujući proces tranzicione pravde.

Mnogi od najvažnijih ljudi starog sistema, međutim, uspeli su da pobegnu.

Prva presuda protiv Bašara al Asada u Siriji

Proces koji je sada okončan trajao je gotovo četiri meseca.

Sud je Bašara al Asada proglasio krivim za dela koja uključuju ubistva sa predumišljajem, ubistva dece, mučenje, proizvoljna hapšenja i zločine protiv čovečnosti.

Osuđen je na smrt u odsustvu.

Ista kazna izrečena je njegovom bratu Maheru.

Na smrt je osuđen i Asadov rođak Atef Nadžib, nekadašnji visoki bezbednosni zvaničnik u provinciji Dara.

Za razliku od braće Asad, Nadžib je bio fizički prisutan u sudnici. Sirijske bezbednosne snage uhapsile su ga početkom 2025. godine, a presudu je saslušao u prugastoj zatvorskoj uniformi, iza rešetaka.

Nadžib je proglašen krivim za dela među kojima su ubistvo, namerno ubijanje dece mlađe od 15 godina i mučenje koje je dovelo do smrti.

Još nekoliko bivših vojnih i bezbednosnih zvaničnika osuđeno je na smrt u odsustvu, među njima i nekadašnji ministar odbrane Fahd al Frejdž.

Slavlje ispred suda: „Čekali smo 15 godina“

Vest o presudi izazvala je snažne emocije.

Ispred suda u Damasku okupile su se stotine ljudi svih generacija. Mnogi su držali fotografije članova porodica ubijenih tokom vladavine bivšeg režima.

Slične scene zabeležene su u Dari.

Okupljeni su nosili fotografije ljudi koji su uhapšeni, nestali ili ubijeni tokom rata, uključujući fotografije trinaestogodišnjeg Hamze al Hatiba.

Jedan muškarac koji je držao fotografiju svog pokojnog oca rekao je za BBC da je radost „neopisiva“.

Jedna žena opisala je atmosferu kao mešavinu „pobede i oslobođenja“, navodeći da su glasovi žrtava konačno saslušani.

Među tužiocima u procesu bila je i Noha al Masri, čiji je brat stradao tokom gušenja protesta u Dari 2011. godine.

Ona je rekla da su Sirijci čekali 15 godina da povrate makar deo svojih prava i da presuda ne sme predstavljati kraj sudskih procesa protiv ljudi odgovornih za zločine.

Da li će Rusija ikada izručiti Asada?

Presuda, međutim, otvara veliko praktično pitanje – može li ona ikada biti izvršena?

Bašar i Maher al Asad nalaze se u Rusiji, a zasad nema naznaka da će Moskva pristati da ih izruči novim sirijskim vlastima.

Bašar al Asad je još ranije postao predmet drugih pravnih postupaka. Sirijske vlasti izdale su nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za ubistva i mučenja, a sa pravnim postupcima suočava se i u Evropi.

Francuska je izdala nalog za njegovo hapšenje u vezi sa bombardovanjem novinarskog centra u Homsu 2012. godine.

Pokušaji sirijske opozicije da tokom poslednjih godina njegove vladavine Asada izvede pred sudove u zapadnim zemljama nisu doveli do njegove osude.

Sada je prvi put osuđen u sopstvenoj zemlji.

Kritike presude: Smrtna kazna može da spreči izručenje

Iako je za mnoge porodice žrtava odluka suda istorijski trenutak, deo pravnih stručnjaka upozorava da bi smrtna kazna mogla da oteža pokušaje da Asad jednog dana bude vraćen u Siriju i izveden pred sud.

Anvar al Buni, direktor Sirijskog centra za pravne studije i istraživanja, ocenio je da zemlje koje ne primenjuju smrtnu kaznu mogu odbiti da izruče osumnjičene ukoliko postoji mogućnost da će nakon izručenja biti pogubljeni.

Prema njegovim rečima, takva odluka mogla bi da zatvori put ne samo izručenju Asada već i drugih bivših zvaničnika koji se nalaze van Sirije.

On je zbog toga presudu opisao kao „performativnu“, a ne kao istinsku tranzicionu pravdu.

To je jedna od ključnih dilema sa kojima će se suočiti nova Sirija: kako kazniti odgovorne za zločine počinjene tokom više od decenije rata, a istovremeno izgraditi pravosudni sistem koji će imati međunarodni legitimitet.

Kraj jedne dinastije, ali ne i kraj potrage za odgovornošću

Presuda Bašaru al Asadu ima pre svega ogroman simbolički značaj.

Čovek koji je 2000. godine nasledio državu od svog oca i gotovo četvrt veka bio njen neprikosnoveni predsednik sada je begunac u Moskvi i osuđenik na smrt u zemlji kojom je nekada vladao.

Njegova vladavina počela je obećanjima o modernizaciji i reformama, ali će u istoriji pre svega ostati povezana sa represijom, građanskim ratom, stotinama hiljada mrtvih i milionima raseljenih.

Za novu sirijsku vlast presuda predstavlja pokušaj da pokaže da je vreme nekažnjivosti bivših zvaničnika završeno.

Za porodice žrtava ona predstavlja priznanje patnje koju su godinama pokušavale da dokumentuju i dokažu.

Ali Bašar al Asad i dalje je u Rusiji, van domašaja sirijskog pravosuđa. Zbog toga će tek pitanje njegovog eventualnog izručenja pokazati da li će presuda ostati prvenstveno simbol pada jedne od najdugovečnijih arapskih političkih dinastija – ili će bivši predsednik Sirije jednog dana zaista biti izveden pred sud u zemlji kojom je vladao gotovo 25 godina.