0
Američki predsednik Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris otputovali su u južnu američku državu Džordžiju, kako bi promovisali zakon o glasačkim pravima kojim bi se znatno proširile nadležnosti federalne vlade u američkom izbornom procesu.
Bajden će se, kako je najavljeno, založiti i za promenu senatskog pravila zvanog filibaster, zbog kojeg je blokirano usvajanje zakona o glasačkim pravima, i poručiti da je vreme da se izabere „demokratija umesto autokratije.“
Filibaster je stara senatska procedura nekada čuvana za raspravu o najspornijim zakonima, koja dozvoljava dugu debatu o zakonskim predlozima i, u suštini, zahteva većinu od 60 glasova da bi se usvojio neki zakon.
Jedan zvaničnik Bele kuće izjavio je da će se Bajden u svom obraćanju založiti za pravo da se glasa na slobodnim, poštenim i bezbednim izborima nenarušenim zbog stranačkih manipulacija, i rekao da je način da se to garantuje usvajanje dva predloga o glasačkim pravima koje su podnele demokrate.
“Narednih nekoliko dana, kada zakon dođe na glasanje, biće prekretnica za zemlju“, navodi se u Bajdenovom govoru čije je odlomke objavila Bela kuća.
“Da li ćemo izabrati demokratiju umesto autokratije, svetlost umesto senke, pravdu umesto nepravde? Znam za šta se ja zalažem. Neću pokleknuti, neću odustati. Braniću vaše pravo da glasate i našu demokratiju od svih neprijatelja, stranih i domaćih. I zato je pitanje – na kojoj će strani biti institucija američkog Senata?“, saopštio je Bajden.
History has never been kind to those who have sided with voter suppression over voting rights. And it will not be kind to those who fail to defend the right to vote.
— President Biden (@POTUS) January 11, 2022
Congress must debate and vote on the Freedom to Vote Act and the John Lewis Voting Rights Advancement Act.
Predsednik je kasnije na Tviteru napisao: „Istorija nikada nije bila blagonaklona prema onima koji su se svrstali uz gušenje glasačkih prava, umesto zaštite glasačkih prava. I neće biti blagonaklona prema onima koji ne zaštite pravo glasa.“
Međutim, republikanci u Kongresu su ujedinjeni u protivljenju predloženim merama, i smatraju da svaka od 50 američkih država treba da nastavlja da postavlja sopstvena pravila, uključujući pitanje koliko su otvorena birališta na izborni dan, koliko dana treba da traje rano glasanje pre tradicionalnog izbornog dana u novembru, i do koje mere može da se dozvoljava glasanje poštom.
Na izborima 2020. godine, Bajden je pobedio bivšeg predsednika Donalda Trampa posle njegovog prvog mandata u Beloj kući. Bajden je pobedio u nekim državama u kojima su dodati dani za glasanje, glasačka mesta bila duže otvorena, i pružena veća mogućnost glasanja poštom kako bi se smanjila potreba da birači, u sred pandemije koroavirusa, odlaze na prepuna birališta na tradicionalni dan održavanja izbora.
PROČITAJTE JOŠ:
Sada demokrate, u zakonskim predlozima koje Bajden podržava, žele da kodifikuju mnoge od tih promena kako bi one postale sastavni deo budućih izbora, uključujući i izbore u novembru ove godine, kada se bira svih 435 članova Predstavničkog doma i trećina senatora. Brojne državne skupštine pod republikanskom kontrolom su protekle godine ograničile ili ukinule mnoge od promena uvedenih tokom izbora 2020. godine, iz straha da će demokrate steći trajnu prednost na izborima ukoliko pravila ostanu na snazi.
Očekuje se da će lider senatske većine Čak Šumer ove nedelje izneti na glasanje Predlog zakona o slobodi glasanja, kojim se menjaju federalna izborna pravila, i odvojeni zakon kojim se dodatno učvršćuje Zakon iz 1965. godine o glasačkim pravima, i zahteva federalna dozvola za novouvedenu državnu regulativu koja se odnosi na glasanje.
Međutim, senatski republikanci spremni su da iskoriste proceduru zvanu filibaster da blokiraju usvajanje zakona. U senatu, koji ima 100 članova, trenutno ima 50 demokrata i 50 republikanaca, a ceo republikanski kokus protivi se demokratskim predlozima, što znači da demokrate mogu da usvoje zakon samo ukoliko izdejstvuju izuzeće od pravila filibastera i izglasaju zakon sa 51 prema 50, gde bi odlučujući glas dala potpredsednica Kamala Haris.
Šumer je obećao da će se do sledećeg ponedeljka glasati o izmenama pravila filibastera, ali se bar dvoje demokrata, senator Džo Menčin iz Zapadne Virdžinije, i senatorka Kirsten Sinema iz Arizone, protive izmenama pravila filibastera, čak i kada je reč o usvajanju zakona o glasačkim pravima.
Lider senatske manjine Mič Mekonel odlučno se protivi demokratskim predlozima izbornih zakona i promeni pravila filibastera.
Bonus video: Referendum: Zašto NE i zašto DA?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
