Bajden otkriva projekat kakav Amerika nije videla decenijama

Govorio je u centru za obuku stolara u Pitsburgu, na mestu na kome je započeo svoju kampanju pre dve godine. Sada se u njega vratio kao predsednik koji želi da razredi svoju kampanju koja ima za cilj da "obnovi kičmu Amerike“.Proširenim predlogom, nazvanim "Američki plan za posao", planira se obnova 20.000 milja puteva i autoputeva, popravka 10 ekonomski najznačajnijih mostova u zemlji. Ovo su samo neke stavke ogromne liste projekata za koje je Bajden rekao da će se suprotstaviti klimatskoj krizi, suzbiti nejednakost bogatstva i ojačati Konkurentnost SAD."Ovo nije plan koji stoji na ivici. Ovo je investicija koja će obeležiti generacije i razlikuje se od svega što smo uradili otkako igrađujemo sistem međudržavnih autoputeva i svemirsku trku“, rekao je Bajden."Plan" uključuje stotine milijardi dolara za proširenje pristupa širokopojasnim mrežama velike brzine, zamenu olovnih cevi za vodu,  omogućavanje pristupa čistoj vodi za piće i nadogradnju električne mreže, čineći je pouzdanijom dok se prebacuje na nove, čistije energetske izvore.Takođe nastojaće da poboljša uslove u ustanovama za negu starijih lica i osoba sa invaliditetom, modernizuje škole, obnovi domove i poslovne zgrade i obezbedi sredstva za obuku miliona radnika i inicijativa koje jačaju sindikate."Ovaj plan bi na dugoročnom nivou, tačnije u periodu od osam godina stvorio milione novih radnih mesta", rekao je Bajden.Da bi se obezbedila novčana sredstva, koja će omogućavati sprovođenje ovog plana, predložio je značajno povećanje poreza na dobit koji bi nadoknadio potrošnju tokom nardenih 15 godina. Među promenama, Bajden pozva i na povećanje stope poreza na dobit za 28 odsto sa 21 odsto i  primoravanje multinacionalnih korporacija da plaćaju veći porez u SAD-u na dobit ostvarenu u inostranstvu.Plan finansiranja razotkriva rupe u delovima zakona o smanjenju poreza Donalda Trampa, koji je snizio stopu poreza na dobit sa 35% odsto na 21 odsto, što se tada smatralo izuzetnim postignućem.Pozadina Bajdenovog govora bila je politički i simbolički rezonantna. Pitsburg, grad koji je osvojio, nalazi se u labilnoj državi koja mu je pomogla da dođe mesto predsednika, nekada je bio simbol američkog industrijskog propadanja, ali je svoju ekonomiju uspeo da obnovi zelenim medicinskim ustanovama, istraživačkim univerzitetima i tehnološkim kompanijama.Ovaj plan je samo deo Bajdenovih ideja za poboljšanje infrastrukture, koji bi, ako bude usvojen, dramatično preoblikovao američku ekonomiju.Bajden je rekao da će narednih nedelja predstaviti i drugi zakonodavni paket, koga naziva "planom za američke porodice", koji će se fokusirati na ulaganja u zdravstvo, brigu o deci i obrazovanje. Očekuje se da će se taj paket finansirati, barem delimično, povećanjem poreza onima koji najviše zarađuju u zemlji.https://www.youtube.com/watch?v=FugQNYtbyz0Predlozi, za koje se očekuje da će koštati čak 4 milijarde dolara, ambicioznih su razmera poput "Nju Dila Franklina Rusevelta" ili "Grejt Societ of Lindon Džonson".U memorandumu koji na najbolji način oslikava ambiciju ovog plana piše: "Poput velikih projekata iz prošlosti, predsednikov plan će objediniti i mobilizovati zemlju kako bi se ona suočila sa velikim izazovima našeg doba, kao što su klimatska kriza i ambicije autokratske Kine.“"Da je veliko jeste, da će biti teško, hoće. Ali to možemo obaviti“, rekao je Biden optimistično, dok put koji je predstoji njegovim infrastrukturnim planovima postaje sve opasniji, između ostalog i zbog kritika Republikanaca koji ga za njega kažu da je previše širok i da od liberala još veću širinu.Bajdenovi saveznici u Kapitolu pripremaju se za borbu oko infrastrukturnog zakonodavstva, koja će verovatno biti znatno spornija od  usvajanja Bajdenovog zakona o ekonomskoj pomoći u iznosu od 1,9 miliona dolara, koji je donešen ranije ovog meseca samo sa demokratskim glasovima.

Iako je pandemija koronavirusa pomogla demokratama da izbegnu pregršt prigovora na donošenje Bajdenovog plana za pomoć u borbi protiv pandemije, održala se rasprava oko toga šta pripada paketu, te da li bi administracija trebalo da gubi vreme pokušavajući da postigne dvostranački konsenzus.I demokrate i republikanci, kao i većina Amerikanaca,  žele da poprave zastarele puteve, mostove i drugu kritičnu infrastrukturu. Ipak postoje oštre nesuglasice oko detalja, pa čak i oko osnovnih pojmova, kao na primer, šta je to "infrastruktura“, koliko na nju potrošiti i kako platiti investicije. Taj ponor pokazao se preširokim i za Baraka Obamu i za Trampa. Obojica nisu uspela da postignu napredak, te je sve ostalom na pustim obećanjima da će obnoviti infrastrukturu zemlje.Kongresni republikanci već upozoravajući da će rast poreza naštetiti američkoj konkurentnosti i usporiti ekonomski rast nacije.Obraćajući se novinarima u sredu u Kentuckiju, lider manjine u Senatu Mitč MsKonel izrazio je protivljenje planu, koji je nazvao "trojanskim konjem“ koji bi nametnuo masovna povećanja poreza na sve produktivne delove ekonomije.

Ipak, u svom govoru, Bajden, sugerisao je da bi mogao pronaći zajednički jezik sa MsKonelijem. Takođe je rekao da je otvoren za alternativne predloge za plaćanje infrastrukturnog paketa sve dok oni ne prekrše predizborno obećanje da neće podizati pojedinačne poreze onima koji zarađuju manje od 400.000 američkih dolara.Bez republikanske podrške, demokrate će gotovo sigurno biti primorane da taj zakon provedu kroz parlamentarni proces poznat kao pomirenje koji im omogućava da zaobiđu senatski filibuster i donesu zakone jednostrano.Čak i tada, redovne demokrate nisu daleko od poravnanja. Pramila Jaiapal, predsedavajuća Kongresnog progresivnog kokusa, nazvala je inicijativu "dobrodošlim prvim korakom", ali je rekla da paket može i trebalo bi da bude znatno veći i po veličini i obimu".U međuvremenu su demokrate bliže centru pozvale Bajdena da angažuje Republikance. Predsednik je rekao u svom govoru da je spreman da to učini.Sa tesnom većinom u domu i ravnomerno podeljenim Senatom, Bajden nema prostora za grešku.

"Tretune podele ne bi trebalo da nas spreče da radimo ispravno za budućnost“, rekao je."Uveren sam da će se, ako delujemo sada, za 50 godina se ljudi osvrnuti i reći da ovo bio trenutak kada se Amerika izborila za bolju budućnosti“, zakleo se Bajden, naglašavajući hitnost trenutka, prenosi Gardijan.BONUS VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=A4ERrYnyRvw&t=2s***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram