Bajden danas govori poslednji put u GS UN kao predsednik SAD

U obraćanju Bajdena Generalnoj skupštini i na njegovim sastancima sa drugim svetskim liderima u Njujorku glavno pitanje će biti sukob na Bliskom istoku i njegovi potezi u tom pogledu, prenosi Glas Amerike.

Bajden će se obratiti stotinama svetskih lidera koji se okupljaju svake godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a govor će održati u veoma važnom trenutku, izjavila je američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild.

“Kažemo to svake godine, ali ovo zasedanje Generalne skupštine se održava u ključnom trenutku punom izazova. Spisak kriza i sukoba koji zahtevaju pažnju i akciju samo raste i raste", rekla je Tomas Grinfild.

Na vrhu tog spiska kriza je situacija u Gazi, a po tom pitanju američka pozicija nije u skladu sa stavom ostatka Generalne skupštine UN, koja je prošle nedelje velikom većinom glasova usvojila rezoluciju kojom se zahteva da Izrael okonča okupaciju palestinske teritorije u narednih 12 meseci, navodi Glas Amerike.

Sjedinjene Države su bile među 14 zemalja koje su glasale protiv što je, kako je rekla Tomas Grinfild, u skladu sa protivljenjem Vašingtona "jednostranim merama koje podrivaju izglede za rešenje o dve države."

Analitičari očekuju da Bajden u obraćanju GS UN govori o svojoj podršci Izraelu i Ukrajini i ističu da su ta dva sukoba veliki izazov na kraju njegovog predsedničkog mandata.

Generalna debata u okviru GS UN počinje danas, a završava se u ponedeljak, 30. septembra.

Tradicija je da se prvi na sednici obrati Brazil, a razlog tome je što je predstavnik te zemlje prvi ustajao i odlazio za govornicu kada su ostali bili neodlučni da to urade, u prvim godinama održavanja GS UN.

Pošto je zemlja domaćin, sa sedištem UN u Njujorku, druga se obraća Amerika.

Odatle lista ide po redosledu prijavljivanja, a pravilo je da predsednici država imaju prioritet, a potom zamenici, prinčevi, premijeri, ministri i drugi niže rangirani članovi delegacija.

Na ovogodišnjoj GS UN učestvovaće 87 šefova država, troje zamenika predsednika, dvoje prinčeva, 45 premijera, 45 ministara i četvoro niže rangiranih šefova delegacija, navodi Glas Amerike.

Od lidera je zatraženo da se drže limita od 15 minuta za govornicom.

Jedan od najdužih govora u GS UN održao je kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine, kada je govorio četiri i po sata, a Moamer Gadafi, nekadašnji libijski lider, govorio je duže od sat i po 2009. godine.