Ako SAD povuku trupe iz Evrope, evo ko će biti prvi na udaru

Od tada su američki i evropski zvaničnici više puta negirali da je posvećenost SAD NATO savezu pod predsednikom Donaldom Trampom upitna i da Vašington razmatra povlačenje snaga, ali mnogi i dalje veruju da će taj trenutak ipak doći.

„Siguran sam da će doći do izvesnog smanjenja američkog prisustva u Evropi“, rekao je penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke kopnene vojske u Evropi.

Znatno smanjenje u odnosu na Hladni rat

Procene broja američkih trupa u Evropi kreću se između 70.000 i 90.000 vojnika. To je ipak značajno manje u poređenju sa pedesetim godinama prošlog veka, kada je tokom najnapetijih godina Hladnog rata u Evropi bilo stacionirano više od 400.000 američkih vojnika.

Prema mišljenju analitičara i bivših i sadašnjih američkih vojnih zvaničnika, povlačenje ili čak smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi značajno bi oslabilo odbrambene kapacitete prema Rusiji i izazvalo bi finansijske troškove kako za Evropu, tako i za SAD, prenosi Index.hr.

Institut za ekonomiju iz Kelna (IW Köln) u izveštaju objavljenom ove nedelje upozorava da bi Evropi moglo biti potrebno 10 do 12 godina da nadoknadi ključne američke vojne kapacitete.

General Kristofer Kavoli, komandant Evropske komande SAD i glavnokomandujući NATO snaga u Evropi, rekao je početkom meseca američkim zakonodavcima: „Preporučujem da trenutna raspodela snaga ostane nepromenjena. Zajednički nam je potrebna jaka kopnena prisutnost, posebno kako bismo neutralisali rusku prednost u brzom raspoređivanju trupa duž naših granica.“

Kavoli se ove godine povlači iz službe, a Vašington navodno razmatra da po prvi put od osnivanja NATO saveza 1949. godine zapovedništvo prepusti nekom Evropljaninu.

Samoispunjavajuće proročanstvo

Neke evropske zemlje žele da se pripreme za američko povlačenje umesto da se nadaju najboljem ishodu, ali kako navode tri evropska zvaničnika za Politiko, nisu svi evropski glavni gradovi usklađeni po tom pitanju.

Prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije iz Ujedinjenog Kraljevstva, najviše američkih vojnika u Evropi nalazi se u Nemačkoj – više od 38.000. U Poljskoj ih ima preko 14.000, u Italiji 12.000, a u Velikoj Britaniji 10.000.

Početkom meseca NBC News je objavio da Pentagon razmatra povlačenje do 10.000 vojnika iz centralne Evrope, prvenstveno iz Poljske i Rumunije. Oba zvaničnika iz tih zemalja odlučno su demantovala te tvrdnje.

Više evropskih zemalja sada traži da Vašington jasno predstavi svoje planove. Nemački ministar odbrane Boris Pistorius pozvao je SAD da izradi jasan vremenski plan povlačenja kako bi zemlje mogle da se pripreme. Sličan poziv uputio je i njegov finski kolega Antti Häkkänen.

Pentagon još nije odgovorio.

Nada u slabljenje Trampovog uticaja

„SAD imaju obaveze u okviru regionalnih odbrambenih planova NATO-a dogovorenih na samitu u Vilnjusu 2023. Ako bi SAD odlučio da se povuče, to bi moralo biti usklađeno sa ostalim saveznicima“, rekao je Hodžis.

Druge evropske vlade se i dalje nadaju da će naredni izbori za Kongres u SAD za dve godine, kao i predsednički izbori 2028, oslabiti Trampov uticaj i obnoviti staro savezničko poverenje.

Međutim, istovremeno strahuju da bi pripreme za najgori scenario mogle postati samoispunjavajuće proročanstvo i dodatno ubrzati procese koje žele da izbegnu, kažu trojica evropskih zvaničnika.

„Da citiram bivšeg nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka: ne praviš samoubistvo zato što se plašiš smrti“, rekao je letonski ministar odbrane Andris Spruds na konferenciji u Parizu ovog meseca.

Skupi efekti povlačenja

Nije prvi put da američka administracija razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi kako bi se više fokusirala na Aziju. Tokom mandata Baraka Obame počelo se raditi na tom cilju, ali je plan promenjen nakon što je Vladimir Putin 2014. godine anektirao Krim.

Prema mišljenju istraživača Bena Harisa iz Saveta za spoljne odnose, u slučaju američkog povlačenja prvi na udaru bi bili Poljska i baltičke države. „Bezbednost cele Evrope bila bi dovedena u pitanje“, kaže on.

Delimično povlačenje verovatno bi počelo s trupama koje su raspoređene nakon februara 2022, kada je Rusija napala Ukrajinu, u okviru NATO programa „Pojačano prednje prisustvo“.

Američke trupe su u Evropi raspoređene u različitim režimima – od stalnih jedinica koje ostaju dugoročno i često dolaze sa porodicama, do rotacionih jedinica finansiranih van redovnog budžeta, poput NATO-ove borbene grupe u Poljskoj. Takođe postoje bilateralni programi saradnje sa Nacionalnom gardom SAD.

Kako objašnjava Haris, Trampu ne bi bila potrebna saglasnost Kongresa da smanji broj određenih snaga u Evropi.

„Trampov plan povlačenja ranije je propao zbog troškova“

Tokom prvog predsedničkog mandata 2020. godine, Tramp je najavio povlačenje oko 12.000 vojnika iz Nemačke. Neki su trebali da budu premešteni u druge evropske zemlje, a drugi vraćeni kući. „Plan je propao zbog previsokih troškova“, kaže Haris, a kasnije ga je ukinuo bivši predsednik Džo Bajden.

Hodžis smatra da bi trenutna neizvesnost mogla podstaći evropske prestonice da „ujedine svoje sposobnosti i industriju odbrane“.

„Američke snage u Evropi predstavljaju nuklearnu, vazdušnu i pomorsku moć. Ali gledano kopneno, po veličini i kapacitetima, Evropljani imaju više snage“, zaključuje on.