10
Kragujevčanku Tatjanu Miletić (Fedosejevu), rat u Ukrajini zatekao je u rodnom Kijevu, gde je sa petogodišnjim detetom i suprugom, bila u poseti roditeljima. Povratak su planirali 25. februara, za kada su imali kupljene avionske karte, ali su njihovi planovi prekinuti dan ranije kada je počeo napad na Ukrajinu. Do Srbije su putovali 36 sati.
‘‘Na železničkoj stanici smo tražili kartu za bilo gde, samo da napustimo Kijev. Međutim, karte su bile rasprodate za narednih pet dana, za sve pravce‘‘, počinje Tatjana svoje bolno iskustvo o napuštanju rodnog grada i ostavljanju roditelja u centru ratnih zbivanja.
Ova Ukrajinka, udata za Marka iz Kragujevca, godinama živi na relaciji Srbija – Ukrajina, a zimu uglavnom provodi u Kijevu. Tako je bilo i ove godine, ali kaže, da nije ni naslućivala da će se u Kragujevac vratiti bežeći od rata.
‘‘Prve bombe pale su ujutru u četiri sata, srećom to nismo čuli, ali smo odmah tog dana počeli da tražimo prevoz za povratak u Srbiju. Tri sata smo čekali na železničkoj stanci, a kada smo došli do šaltera, karata nije bilo. Bili smo uplašeni, sa nama je malo dete i strahovali smo da li ćemo uopšte uspeti da se evakuišemo. Panično smo tražili bilo kakav prevoz. Moj suprug je sve vreme bio na vezi sa jednim prijateljem iz Kijeva. On je sa porodicom odlučio da kolima krene ka zapadnj Ukrajini i ponudio se da nas poveze‘‘, priča Tatjana.
Navodi da su tog 24. februara kolone vozila iz Kijeva i drugih gradova krenule ka graničnim prelazima. Planirai su da preko Rumunije dođu u Srbiju, a tokom putovanja sve vreme su pratili najnovije vesti i dešavanja, koje su, kaže ona, bile ‘‘uznemirujuće i sve dramatičnije‘‘.
Nadomak rumunske granice, svedoči Tatjana, stigla je i vest o opštoj mobilizaciji i zabrani izlaska iz zemlje svim muškarcima starosti od 18 do 65 godina.
‘‘Naš prijatelj nije mogao dalje, znali smo da neće moći da pređe granicu. Njegova supruga nije želela da se razdvajaju, nije htela da napusti zemlju bez njega, pa su svi ostali u Ukrajini‘‘, ispričala je Tatjana, dodajući da im je taj rastanak bio bolan.
Kada su se razdvojili sa prijateljima, peške su došli do rumunske granice, gde je već tada, na samom pčetku evakuacije, kako kaže, kolona vozila bila duga šest kilometara.
‘‘To je bila jedna tužna kolona, sve su to bili ljudi koji beže od rata. U tom trenutku, fizički sam bila mirna, jer sam znala da smo na sigurnom, došli smo do granice. Ali, psihički sam bila uznemirena, i još uvek sam, jer su moji roditelji i prijatelji u Kijevu. Svi mi koji smo došli do granice, sačuvali smo živote, ali sam tada više mislila na one ljude koji su ostali i ko zna kakva ih sudbina čeka.
Sigurna sam da su se i ljudi u koloni osećali tako, to je neki fizički mir, znate da ste na sigurnom, ali niko od nas više neće imati psihičkog mira‘‘, objašnjava Tatjana kako se oseća.
Pročitajte još:
Naša sagovornica dodaje i da su mnogi ljudi tokom evakuacije, zbog gužve i zatvorenih puteva, spašavajući glavu, završili na sasvim drugim mestima od onih u koja su pošli.
Tako je, priča ona, u Kragujevcu trebalo da dođe njena prijateljica i koleginica sa kojom je u Kijevu studirala srpski jezik i književnost.
Međutim, kako kaže, javila joj je ‘‘da se izgubila‘‘ i da je nekako završila u Varšavi.
‘‘Mi smo još i imali sreće da brzo izađemo iz Ukrajine. Putovali smo 36 sati, a moja druga koleginica sa fakulteta, do Beograda je putovala četiri dana. To su strašna i traumatična iskustva puna neizvesnosti‘‘, opisuje ona.
Uznemirena i zabrinuta zbog roditelja i brojnih prijatelja u Ukrajini, Tatjana kaže da noćima ne spava i da konstantno prati vesti i aplikacije koje obaveštavaju o vazdušnoj opasnosti u Kijevu. Na stalnoj telefonskoj vezi je sa roditeljima i s teškim uzdahom priča, da s velikom zebnjom očekuje prestanak vazdušne opasnosti i poziv roditelja da joj se jave da su živi.
Tatjana Miletić (Fedosejeva) na Univerzitetu u Kijevu završila je srpski jezik i književnost. Po završenim studijama zaposlila se kao prevodilac u jednoj ukrajinskoj firmi u Kragujevcu. Ovde je osnovala i porodicu i kako kaže lepo prihvaćena u srpskoj sredini.
Njena porodica je jedna od desetak ukrajinskih koje žive u Kragujevcu, a uglavnom je reč o mešovitm brakovima.
Oni su uz podršku svojih prijatelja Kragujevčana, na trgu ispred Prve gimnazije. organizovali miran skup podrške ukrajinskom narodu, kao i prikupljanje humanitarne pomoći u hrani za bebe, pelennnama i zimskoj odeći i obući. Sa skupa su poslali antiratne poruke i zatražili prekid rata u Ukrajini.
‘‘Mi smo miran narod koji ne želi rat, mirni ljudi tamo žive. Podržavamo mir u celom svetu i nadamo se podrci Srbije u tome‘‘, poručila je Tatjana sa protesta u Kragujevcu.
BONUS VIDEO Kijev u plamenu posle još jednog napada ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
