Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i predsednik DS, oglasio se putem svog Tviter naloga serijom objava posvećenih svojevrsnom podsećanju na Srbiju pre 5. oktobra 2000.
„Dvadeset godina nakon 5. oktobra glavna vest po pravilu su neispunjena očekivanja i izneverene nade ali retko ko želi objektivno da sagleda promene koje su se desile nakon te “revolucije”, navodi Šutanovac na početku objava.
„Verujem da je mlađima od 35 godina nezamislivo da smo pre tog 5. oktobra živeli u zemlji koja je celu poslednju deceniju XX veka bila u ratovima, sa žrtvama, izopštena od sveta, pod sankcijama, sa do tad najvećom inflacijom na svetu, sa svakodnevnom devalvacijom…Da su građane pljačkali kroz staru deviznu štednju, Dafinu i Jezdu, da leti nismo imali vode, zimi grejanje a tokom cele godine smo imali restrikcije električne energije. Da nam je za putovanje bila neophodna viza nakon što državi platimo izlaznu taksu. Da je vodeća partija na Kosovu osvajala maksimalan broj mandata u Skupštini neposredno pred poslednji rat kada smo dobili bombe i po Srbiji.
Da su za sankcije protiv SRJ (čitaj Srbije) glasale ne samo zapadne zemlje već i Rusija. Da smo u samo jednoj deceniji pokvarili istorijske odnose sa saveznicima sa kojima smo ratovali sve prethodne ratove.
Da se u bolnicu nije odlazilo bez paketa medicinskih potrepština jer su bolnice bile prazne. Da su prodavnice imale rafove bez proizvoda. Da su se ljudi na Terazijama tukli za parče hleba. Da je godina za penzionere imala deset meseci baš koliko su i penzija primali po godini.
Da su mladići svakodnevno čekali na vojni poziv kako bi ih odveli u zemlje u kojima nismo ratovali ali su naši mladići ginuli Da je socijalna i svaka druga pomoć bila pusta mašta. Da smo gorivo sipali na svakoj raskrsnici i da su nas prodavci varali sa zapreminom prokuvanih flaša. Da je vrednost zarađene plate padala od jutra do večeri. Da se sve švercovalo, od cigareta, preko goriva pa do lekova koji su se nabavljali na pijaci. Da nije bilo mleka za bebe. Da je ulazak u gradski saobraćaj bio obezbedjen samo najveštijima ili najjačima.
Da se u bolnicu nije odlazilo bez paketa medicinskih potrepština jer su bolnice bile prazne.
Da su prodavnice imale rafove bez proizvoda.
Da su se ljudi na Terazijama tukli za parče hleba.
Da je godina za penzionere imala deset meseci baš koliko su i penzija primali po godini.— Šutanovac Dragan (@SutanovacDragan) October 5, 2020
Da su na ulicama ubijani i demonstranti i policajci. Da su ubijani novinari pred kućnim pragom. Da smo bili izbačeni iz svih međunarodnih organizacija uključujući i sportske. I posle dvadeset godina logično je da se sve to zaboravi, da se okrene budućnosti i novim nadanjima ali nije istina kada se kaže da 5. oktobar nije doneo promene na bolje. I zato je 5. oktobar jedan od najvažnijih dana u savremenoj istoriji Srbije. Više nema razloga za slavlje, dvadest godina je prošlo ali ne može se reći da se ništa nije promenilo i da je sve isto. Doduše, meni je 5. oktobar bio veliki dan i pre našeg 5. oktobra. Ali to je skroz privatna stvar.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare