Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu je Aleksandar Vulin i nabavku avio-karata i hotelskog smeštaja sprovelo je suprotno zakonu. Umesto javnog poziva, pod parolom hitnosti, posao su ponudili direktno agencijama po njihovom izboru. Na taj način su izbegli konkurenciju i potencijalno dobijanje niže cene. Ovo je samo jedan u nizu primera u kojima je MUP, ali i ostala ministarstva, mimo kontrole trošio novac svih građana Srbije.
Hitnost. To je osnov na koji se ministarstva, javna preduzeća i lokalne samouprave pozivaju kada žele da izbegnu tender. Za to retko kada ima osnova. U ovom slučaju reč je o nabavci avio-karata i hotelskog smeštaja koje Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi svake godine.
Dakle, morala je biti planirana i kao takva sprovedena po Zakonu o javnim nabavkama.Umesto toga, Ministarstvo je poziv uputilo dvema turističkim agencijama po svom izboru. „Odeon plus travel i service“ i „ TT&T”, obe iz Beograda. Procenjena vrednost ove nabavke je 20 miliona dinara, bez PDV-a. Posao je dobila agencija „Odeon“.
Ugovor se odnosi na period od godinu dana, ali može trajati i kraće ukoliko se novac potroši ranije. Ukoliko se to dogodi sprovodi se nova nabavka.
U obrazloženju hitnosti navodi se hitna ekstradicija i putovanja pripadnika MUP-a.
„Zahtevi za nabavku avio karata i hotelskog smeštaja su relativna kategorija i nemoguće ih je planirati na način da se unapred zna da li će ih, kada i koliko biti“, stoji u obrazloženju Ministarstva.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za kontrolu javnih finansija za „Novu“ kaže da takvo obrazloženje ne stoji.
„To je ista matrica koju primenjuju godinama. Avio karte i hotelski smeštaj su predvidive stvari, znate da će vam sigurno trebati i svake godine vam trebaju. Primena instituta hitnosti je čista manipulacija i zloupotreba te mogućnosti predviđene Zakonom“, navodi Dobrašinović.
Hitne i tajne nabavke postale su praksa aktuelne vlasti Aleksandra Vučića. Ugovori se sklapaju ili sa odabranim ponuđačima, firmama često bliskim SNS-u, ili su uslovi tajni te javnost ne zna ni koliko je novca za nešto potrošeno.
Dobrašinović objašnjava da vlast vrlo svesno na taj način izbegava konkurenciju.
„Njihovi motivi su jasni. Time urade ono što su hteli, dodele posao firmama kojima žele. Kakva je situacija pokazuje podatak iz istraživanja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava da je od 100 najvećih javnih nabavki u 2020. godini čak 75 bilo sa jednim ponuđačem“, kaže Dobrašinović.
Dodaje da dodatno zabrinjava činjenica da zbog toga niko ne odgovara, da se zakon krši bez posledica.
„Ništa se ne menja uprkos izveštajima Državne revizorske institucije u kojima se upozorava na kršenje zakona“, navodi naš sagovornik.
Primera iz prakse je puno.
Tokom pandemije, vlast je pod okriljem „hitnosti“ i „tajnosti“ napravila i spomenik Stefanu Nemanji. Do danas nije saopšteno koliko je on koštao građane Srbije.
Troškovi oko spomenika tu nisu završeni jer je u međuvremenu sprovedena hitna nabavka za obezbeđenje spomenika. To nas košta sedam miliona dinara.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, oba u vreme mandata Nebojše Stefanovića, nabavljala su automobile. Te nabavke su proglašene tajnim te javnost nije dobila podatak o ceni automobila.
Posao je u oba slučaja dobila firma „Auto Čačak“, čiji je vlasnik biznismen Milenko Kostić blizak Srpskoj naprednoj stranci.
Na spisku su i netransparentne nabavke respiratora, reagensa i vakcina, kao i stihijsko opremanje novosagrađenih kovid bolnica u Batajnici i Kruševcu…
U međuvremenu je uvedena još jedna kategorija kojom se izbegavaju tenderi. Reč je o međudržavnim sporazumima. Najčešće su primenjivani u poslovima izgradnje puteva u Srbiji. U takvim slučajevima se sve dogovara direktno sa jednim ponuđačem, firmom iz zemlje sa kojom je sporazum sklopljen.
Ovo je samo mali deo sumnjivih nabavki koje je ova vlast sprovela.
Stotine miliona evra je na ovaj način potrošeno. Reč je o novcu svih građana Srbije koji se troši netranasparentno i bez kontrole.
Bonus video: Snimak dovođenja Velje Nevolje na stadion JNA
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare