Hitna nabavka vitamina za penzionere plaćenih 9, 4 miliona evra, a kojom je Vlada Srbije po ko zna koji put prekršila sopstveni Zakon o javnim nabavkama, još jedan je u nizu zloupotreba epidemiološke situacije u korist političke propagande.
Tokom pandemije, vlast je tako pod okriljem “hitnosti” i “tajnosti” napravila i spomenik Stefanu Nemanji, te mu još hitnijom nabavkom obezbedila obezbeđenje za 7 miliona dinara, ali i pazarila automobile za Ministarstvo odbrane.
Kad se na spisak dodaju i potpuno netransparentne nabavke respiratora, reagensa i vakcina, kao i stihijsko opremanje novosagrađenih kovid bolnica u Batajnici i Kruševcu, stiže se do stotina miliona za koje niko sem Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika ne zna u čijim džepovima završavaju. A ovo su detalji samo nekih od brojnih tajnih i hitnih javnih nabavki koje je aktuelna vlast sprovela.
Po hitnom postupku obezbeđenje za spomenik Stefanu Nemanji
Kako je pisao portal Nova.rs po hitnom postupku, što znači bez tendera, biće ugovoren posao obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji. Ta usluga predviđena je planom javnih nabavki Muzeja grada Beograda za 2021.
Javni poziv firmama koje bi mogle da obezbede ovu uslugu nije upućen, jer je odlučeno da to bude nabavka koja se sprovodi bez objavljivanja javnog poziva, u direktnom pregovaračkom postupku. To znači da nema konkurencije, te da Muzej grada Beograda direktno bira firmu koja će dobiti posao obezbeđenja spomenika. Procenjena vrednost ovog posla je 7 miliona dinara.
Nove tajne nabavke ministra Stefanovića
Godinama unazad Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je bio Nebojša Stefanović, nabavljalo je vozila direktnom pogodbom i uz oznaku tajnosti. Kako je pisala Nova.rs, sličnu praksu Stefanović je nastavio i u Ministarstvu odbrane, pa je posle nepuna dva meseca u tom resoru bez raspisivanja tendera kupio automobile čija je cena tajna.
Posao je i ovog puta dobila firma “Auto Čačak”, čiji je vlasnik biznismen Milenko Kostić blizak Srpskoj naprednoj stranci. Cena po kojoj su automobili kupljeni nije objavljena, kao ni cene svih onih automobila koji su kupljeni dok je Stefanović bio ministar policije.
Cena respiratora i vakcina tajna
Javnost di danas nije saznala koliko je država Srbija potrošila novca za nabavku respiratora a sada i vakcina. Te nabavke proglašene su tajnim.
Za kupovinu respiratora i vakcina nikada nije objavljena informacija o planiranoj nabavci niti odluka o hitnosti nabavke. Na portalu Uprave za javne nabavke ne postoji nijedan dokument o tome.
Iako je reč o novcu građana, koji se koristi za kupovinu opreme i vakcina važnih u borbi protiv koronavirusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove kupovine proglasio tajnim. U jednom trenutku je odgovarajući na pitanja o respiratorima odgovori:
“Šta vas briga kako sam nabavio. I još ću. Snalazim se. Pa me gonite jednog dana što sam narodu nabavljao respiratore i trudio se da pomognm zemlji da sačuvamo zdravlje ljudi”.
Cena spomenika tajna do 2023.
Cena spomenika Stefanu Nemanji zvanično je tajna do 2023. godine iako nije jasno zbog čega se od građana Srbije krije ovaj podatak. Nezvanično, kako su utvrdili mediji uvidom u papire, cena se kreće oko devet miliona evra. To zamenik gradonačelnika Goran Vesić nije hteo da potvrdi, ali je više puta izneo različite razloge zbog kojih se krije cena. Jedno od Vesićevih pokušaja da opravda ovaj protivzakonit potez je tvrdnja da je ruski vajar tražio da cena ostane tajna dok se spomenik ne završi.
I ovaj posao je ugovoren direktnom pogodbom bez obezbeđivanja konkurencije što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama.
Vlast ignoriše Zakon
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, država Srbija ima valjan Zakon o javnim nabavkama, prilagođen standardima EU, ali je problem što ga ni sama ne poštuje.
“Srbija ne primenjuje sopstveni Zakon o javnim nabavkama. Zakon je dopuštao mogućnost da se bez ikakve procedure nabavlja ono što je neophodno za zaštitu života i zdravlja stanovništva, ali ne za mesec dana, već odmah. Ako nešto nije neophodno za dan, postoji druga procedura koja traje nedelju dana, ali to podrazumeva objavljivanje i konkurenciju. To je izbegnuto od marta na ovamo. Kroz hitne nabavke su provučene i mnoge druge koje nisu hitne”, izjavo je Nenandić za Nova S.
On je istakao da, kada su u pitanju vakcine, nije sporno da se kupuju po hitnom postupku, ali “da nema razloga da se naknadno ne objavi šta je hitno kupljeno i koliko je plaćeno”.
Država je tako zaobišla sopstveni Zakon o javnim nabavkama i prilikom opremanja novih kovid bolnica u Batajnici i Kruševcu, gde je Ministrastvo zdravlja direktnom pogodbom sklopilo ugovor sa izvođačima u vrednosti od 1, 7 milijardi dinara.
Kao objašnjenje zašto je i u ovom slučaju izbegnut javni poziv, navedeno je da se Zakon o javnim nabavkama “ ne primenjuju na ugovore u oblasti odbrane i bezbednosti”, te da je to “u suprotnosti sa bezbednosnim interesima zemlje”.
Međutim, građani nikada nisu saznali kako bi i na koji način transparentna nabavka medicinske opreme za bolnice ugrozila bezbednost Srbije.
Nakon više od godinu dana od izbijanja epidemije ne postoji nijedan zvanični dokument koji bi otkrio kako su i po kojim cenama kupovani respiratori, čija je nabavka i dalje pod zvaničnim pečatom tajnosti.
Takođe, nikada nije utvrđeno kojim kanalima i na koji zakoniti način su respiratori ruske firme JSC „Ural instrument – making plant“ Aventa – m, koji su povučeni sa tržišta zbog bezbednosti, završili u batajničkoj bolnici.
Cilj uništavanje konkurencije i zarada sa strane
Baš kao i hitne i tajne nabavke, i nabavke koje se sprovode po međudržavnim sporazumima takođe ne podležu javnom uvidu, kao ni Zakonu o javnim nabavkama.
Dragan Dobrašinović, direktor Topličkog centra za demokratiju tvrdi da javne nabavke koje se rade direktnom pogodbom imaju za cilj “uništavanje konkurencije”, ali i zaradu sa strane.
“Vrlo mali broj nabavki je regularan. Ljudi koji vode ovu zemlju u sardanji sa biznis partnerima napravili su jedan kartel između političke i biznis elite i isključivi cilj im je uništavanje konkurencije. Jedan deo novca ide za realizaciju tih poslova, a jedan deo verovatno u neke privatne fondove, privatne džepove, partijske kase …”, kaže Dobrašinović, napominjući da građani mogu “samo da
naslućuju” gde završava deo novca od javnih nabavki.
“Igra je jednostavna: kad god nema konkurencije zna se da je ono što kupujemo nekvalitetnije i skuplje izmeđeu 10 i 20 procenata u odnosu na ono što jeste vrednost nabavki”, kaže Dobrašinović, napominjući da je u 2020. godini oko 2, 7 milijardi evra iz budžeta potrošeno na javne nabavke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar