Po percepciji korupcije u javnom sektoru Srbija sve lošije stoji, na najnovijoj listi pala je za dodatnih pet mesta, pa se sada nalazi na 101. poziciji. Daleko iza Danske u kojoj je stepen korupcije najniži, ali i većine zemalja regiona, pa i Kube, Etiopije, Gane, Ruande ili Bocvane… To, međutim, očigledno ne zabrinjava vlast u Srbiji, jer borba protiv korupcije nije istaknuta u progamu Vlade.
U prethodne dve godine Srbija je imala indeks percepcije korupcije (CPI) 38, i nalazila se na 94, odnosno 96. mestu liste koju objavljuje međunarodna organizacija Transparency International. Ovogodišnji skor je ujedno najlošiji u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, saopštila je na konferenciji za novinare izvršena direktorka TS Bojana Medenica.
„Ovaj rezultat smešta nas sedam poena ispod svetskog proseka, koji i ove godine iznosi 43, 21 poen ispod proseka našeg kontinenta, Evropa ima prosek 57, a čak 28 poena iza onog dela Evrope čiji deo mi želimo da postanemo, dakle EU ima prosek 64“, kazala je ona.
Navela je i da se na čelu liste nalaze Danska, Finska, Novi Zeland i Norveška sa indeksima korupcije od 84 do 90, a na samom dnu su Somalija, Južni Sudan i Sirija sa 12 i 13 indeksnih poena.
Medenica je dodala da u je okruženju najbolje ocenjena Slovenija sa 56 indeksnih poena i nalazi se na 41. mestu globalne liste, Albanija deli 101. mesto sa Srbijom, a iza njih je ostala samo Bosna i Hercegovina sa 35 indeksnih poena, koja se nalazi na 110. mestu, dok je Hrvatska 57.
Pored Albanije, Srbija se nalazi u grupi sa Ekvadorom, Kazahstanom, Panamom, Peruom, Šri Lankom, Tajlandom i Turskom…
Od nas su bolje ocenjeni Kosovo sa indeksom 41, Kuba sa 45, Ruanda (51), Katar (58), Bocvana (60), Južna Koreja (63)…
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je Srbija imala stagnaciju u toj oblasti i u doba kada je borba protiv korupcije bila proklamovana kao jedan od najvažnijih prioriteta države.
„Sada ne možemo da kažemo da je borba protiv korupcije prioritet čak ni na tom deklaratornom nivou. Nemamo strategiju za borbu protiv korupcije već četiri godine, a borba protiv korupcije nije istaknuta u novom programu Vlade Srbije“, kazao je on.
Transparency International u saopštenju povodom ovogodišnjeg izveštaja ukazuje da je 95 odsto zemalja u poslednjih pet godina načinilo mali ili nikakav pomak na rangiranju. To, smatraju, ukazuje da postoje jasne veze između nasilja i korupcije.
“Vlade zemalja koje pate od korupcije nemaju dovoljno kapaciteta da građanima pruže zaštitu, a ujedno, u takvim državama, postoji veća mogućnost da se javno nezadovoljstvo prelije u nasilje“, ocenjuje Transparency International.
Naučni saradnik Instituta za političke studije dr. Tijana Perić Diligenski za Nova.rs kaže da najnoviji rezultati indeksa percepcije korupcije pokazuju da u domenu suzbijanja korupcije Srbija napreduje u nazadovanju.
“Vrednost indeksa percepcije korupcije za 2022. godinu iznosi 36, što je pogoršanje u odnosu na rezultate u protekle dve godine kada je vrednost indeksa iznosila 38. Srbija je uz Bosnu i Hercegovinu ostvarila najlošiji rezultat od svih postjugoslovenskih republika. Severna Makedonija beleži poboljšanje u antikorupcijskim naporima, a Crna Gora blagi pad, sa vrednošću indeksa 45. Slovenija i Hrvatska kao države članice Evropske unije konstantno ostvaruju solidne rezultate koje ih čine državama sa “tolerantnim“ nivoima korupcije, koji neće predstavljati prepreku društvenom i ekonomskom razvoju”, navodi ona.
Kako dalje ocenjuje, zbog ratne situacije u Ukrajini i neuvođenja sankcija Rusiji, Srbija se udaljava od evropskih integracija koje su jedini antikorupcijski faktor.
“Loši rezultati kompozitnog indeksa ilustruju znatno dublju političku i društvenu pozadinu koja se ogleda u nepravnoj i partijskoj državi, pasivnosti institucija nadležnih za preveniranje i sankcionisanje korupcije, selektivnoj primeni prava kao i njegovoj zloupotrebi u političke svrhe, podaničkoj političkoj kulturi. Do smanjenja korupcije doći će osnaživanjem participativne demokratske kulture i jačanjem svesti o korupciji kao visokorizičnoj aktivnosti, čiji troškovi prevazilaze koristi od nje”, zaključuje Perić Diligenski.
BONUS VIDEO: Dobri antikorupcijski zakoni, ali loša primena
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar