Vladeta Janković: Dolazak Olafa Šolca u Srbiju – ono što se zove „poljubac smrti“

„Nema nikakve sumnje da je dolazak Olafa Šolca, nemačkog kancelara, koji na prvi pogled deluje kao znak uvažavanja države i njenog šefa, u stvari ono što se zove „poljubac smrti“. Kao kada glavni mafijaš takvim gestom označi onoga koga treba poslati da „spava sa ribama“, ističe za Danas univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će samo doći do potpisivanja memoranduma o razumevanju oko mineralnih sirovina.

Janković za Danas kaže da je jedina svrha posete Šolca da se na papir stavi i zapečati ono što je davno usmeno obećano, a to, prevedeno na svakom razumljiv jezik, za početak znači eksploataciju litijuma u Jadru, a zatim svakako i drugih mineralnih sirovina, koje bi trebalo da budu zaloga prosperiteta za naše potomstvo.

„Bogate zemlje mogu sebi da dozvole da sopstvene zalihe čuvaju, da ne truju i da električnim vozilima časte sopstveno stanovništvo, prepuštajući prljavi deo posla sirotinji, koja je svoju sudbinu prepustila u ruke vlastoljubivim slabićima. Kao i obično, potpis na dokument, koji, bez preterivanja, u suštini znači smrt zemlje, neće staviti onaj koji je do kapitulacije doveo, nego neki bezlični birokratski mučenik“, rekao je Janković.

Na pitanje da li je litijum novo Kosovo, odnosno tema zbog koje će Zapad Vučiću „gledati kroz prste“ na brojna kršenja zakona, nepoštovanje prava i demokratskih procedura, sve zbog činjenice da bi Srbija mogla da bude novi izvor sirovina, Vladeta Janković kaže:

„Kosovo je bilo i ostalo političko i, još pre, geostrateško pitanje sa stanovišta Zapada. Energetski potencijal Srbije, a trenutno zalihe litijuma posebno, više od svega su pitanje interesa svemoćnog krupnog kapitala, pa razume se i unutrašnjih političkih posledica koje kretanje takvog kapitala proizvodi. U oba ta slučaja, Vučić je marioneta u igrokazu čiji je kraj izvestan, ali trajanje neodređeno“.

On ističe da se bez truni zluradosti, ili cinizma, može reći da „zakoni, demokratske procedure, nepoštovanje prava“ iz Vašeg pitanja za lutkarske majstore ne znače baš ništa. A ono od čega upotrebljivost lutke zavisi, jeste mogućnost ozbiljnog otpora, odnosno spoznaje srpskog naroda da mu bukvalno preti zatiranje.

„U ovom trenutku, i to Vučić odlično zna, ankete kažu da je većina protiv iskopavanja litijuma. Poučno je pogledati analizu rezultata: velika većina stanovništva ispod 40 godina ogorčeno je protiv, dok su mnogo manje ubeđeni oni preko 65, koji su, svako zna, biračka baza režima. Čemu da se nada ovaj narod ako je redovna penzija važnija od budućnosti dece? Ne treba zatvarati oči pred istinom: možda budućnost Vučićevog režima u dobroj meri zavisi od zapadne podrške, ali u krajnjoj liniji, kad se dođe do jezgra problema, sami ćemo biti krivi za sve što nas zadesi“, navodi Janković.

Upitan da li veruje u mogućnost istinske debate o litijumu i da li će se poštovati samo pozitivan stav stručnjaka, on kaže:

„Apsolutno ne verujem u takvu mogućnost, jer od dolaska na vlast loše umivenih radikala i njihovih beskarakternih demokratskih pridvorica u ovoj zemlji nije bilo ni privida neke smislene i svrsishodne rasprave: ko ne veruje, neka pogleda ‘panele’ na Pinku, ili neka se seti načina na koji je Orlić vodio Skupštinu, u kojoj bi, ako igde, trebalo da se vodi politička debata.

Stručnu, temeljno negativnu procenu je dala SANU, da bi sva pažnja bila posvećena ‘pozitivnom stavu stručnjaka’, koji bi se mogao uzeti u obzir tek pošto više od nekolicine njih smognu hrabrosti da imenom i prezimenom stanu iza onoga što Rio Tinto tvrdi da misle“.

Na pitanje može li vlast da sa sebe spere odgovornost tvrdeći da je za dovođenje Rio Tinta kriva bivša vlast, Janković odgovara:

„Uporno svrdlanje režimskih glasnogovornika o tobožnjoj ulozi prethodnih vlasti u dovođenju Rio Tinta toliko je glupo i bestidno, da se čovek umori od demantovanja. Zar je toliko teško shvatiti da dozvola za istraživanje i dozvola za eksploataciju nisu isto, i koliko puta to treba napisati krupnim štampanim slovima, ako treba ćirilicom? Uz izvinjenje što navodim sopstveni primer, tupavi propagandisti neumorno ponavljaju da sam ja, u ime Koštuničine vlade, pregovarao sa Rio Tintom“

Znajući da ne treba trošiti vreme na svesne prevarante, ponoviću i biću Vam zahvalan ako i Vi objavite: nikada nisam imao bilo kakav kontakt sa bilo kim iz Rio Tinta. U svojstvu savetnika u vladi Vojislava Koštunice, po ovlašćenju premijera, primio sam predstavnike kompanije United Mining, a NE Rio Tinta. Oni su istraživanjem bili došli do velikih rezervi nikla, a NE litijuma. Nalazište je kod Mokre Gore, a NE u Jadru“.

Opširnije na Danas.