Veber o putu Srbije ka EU: Ostaće zaglavljen pod ovakvom autoritarnom vlašću

Bodo Veber, koji je i viši saradnik u Savetu za politike demokratizacije u Berlinu, kaže da je jedan od aspekata koji je ostavio najveći utisak na izborima za Evropski parlament pitanje rasta ultradesnice. To je, prema njegovim rečima, bila glavna tema i glavni strah poslednjih meseci, ali ističe da je rast ovih snaga manje-više u datom okviru.

„U političkom i javnom narativu se malo preterivalo bez šireg konteksta, ali je u ispitivanju javnog mnjenja uvek bilo jasno da će centralistička koalicija koja je dosad vladala zadržati većinu. Kad gledamo rezultate rast ultra desnice je manji nego što je bilo predviđeno“, navodi on i dodaje da je, kad se pogledaju rezultati u državama članicama, puno šarolikije nego što se očekivalo.

Kao drugi značajan faktor, Veber navodi i rast desnice u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji…

„Glavna stvar kada se gleda na nacionalnim nivoima je vrlo negativan rezultat za francuskog predsednika i slab rezultat vladajuće koalicije u Nemačkoj„, kaže sagovornik N1.

Zato su, kako kaže, i raspisani izbori u Francuskoj. Međutim, kada je u pitanju Nemačka, veruje da prevremenih izbora neće biti.

„Evropski izbori su bili izražavanje nezadovoljstva građana prema vlastima u pojedinačnim zemljama. U Nemačkoj vidimo krizu vladajuće koalicije. Ovaj postignuti rezultat se uklapa u širu krizu ove koalicije, koju čine tri stranke, ali verujem da će ona opstati jer sledeće godine imamo parlamentarne izbore“, navodi Veber.

Na pitanje kako će se rezultati izbora za Evropski parlament odraziti na sadašnju politiku EU, Veber je stava da će ona biti nastavljena.

„Rast desnice se mora sagledati u kontekstu nekolicine svetskih kriza u poslednjih pet godina – od kovid pandemije, rata u Ukrajini, klimatske krize…“, kaže on.

Dodaje i da će dalji uspon desnice zavisiti od ovih faktora ali i od reakcije građanskih stranaka na rast desnice.

„Građanske stranke uglavnom reaguju defanzivno i ako nastave takav put to će i dalje biti recept za neuspeh za ograničavanje uticaja ultradesnice“, objašnjava on.

Kada je u pitanju politika EU u vezi sa proširenjem Unije posebno prema Srbiji, Veber navodi da je to proklamovano kao jedan od najvećih prioriteta, ali da Evropska unija nema taj kapacitet i nije našla snagu da napravi preokret.

„Imamo nastavak propale politike, politike „pismenta“ (peacement) prema režimu Aleksandra Vučića. Videli smo da je ona propala i kako EU nema odgovor, jer nije spremna na suštinski strateški preokret, što smo videli na primeru Banjske i izborne krađe u decembru. Videćemo nastavak te lažne politike novog prioriteta novog oživljavanja proširenja i nastavak podrške režimu Vučića“, kaže Veber.

On dodaje i da Vučića kao partnera vidi ultradesnica kao što je Orban i Meloni.

„Nije ovde pitanje da režim Aleksandra Vučića ima većinsku podršku kod važnih aktera EU. Problem nije u rastu desnice i njihove podrške, već u većini aktera koji nemaju snagu da naprave preokret posle Banjske. Međutim, čak i IPP ne može preći određene crvene linije, to smo videli na primeru izbornih krađa u decembru, i ne priznati na kraju da je EU zaglavljena za Srbiju pod ovakvom autoritarnom vlašću“, objašnjava on.

Veber dodaje i da za premošćavanje zaglavljenosti Srbije na putu ka EU neće biti dovoljno ni to što IPP, koji pripada većini u Evropskom parlamentu, ima benigno gledanje na režim u Beogradu.

BONUS VIDEO: