Rasprave između predstavnika Demokratske stranke, umesto na stranačkim organima, sve češće se odigravaju na društvenim mrežama. Od neslaganja o bojkotu, učešću u Savezu za Srbiju, do osuda akitvnosti Boška Obradovića i pokreta Dveri, različite su teme zbog kojih demokrate ovih dana sve češće koriste Tviter kako bi uputili "otrovne strelice" prema svojim partijskim kolegama.
Za političkog analitičara, Dragomira Anđelkovića, sukob u DS-u ne predstavlja novost. Ipak, on ističe da svaka javna rasprava koja ima žešći ton može da nanese štetu stranci:
„Time se šalje loša poruka. S druge strane, ovakva situacija ima pojačan ton, jer se radi o stranci u kojoj već duže vreme postoje tenzije. Odatle svaka vrsta negativnih poruka asocira na mogućnost raspada i raskola. Ovakvim delovanjem se šalje loša poruka, ko god da je inicijator sukoba“, smatra Anđelković.
Sa njim nije u potpunosti saglasan Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka, iako tvrdi da ovakva debata može da nanese štetu DS-u, on smatra da su svađe između demokrata „sekundarno pitanje“.
„Njihovi članovi i simpatizeri znaju da postoji podela oko bojkota i odnosa prema Savezu za Srbiju. To je temeljniji problem u odnosu na pomenutu raspravu na Tviteru. Sama diskusija ne mora nužno da bude loša, ukoliko je u granicama prihvatljivog. Ovakva kakva je, sigurno da šteti stranci. Iako nije ishod, već posledica“, kazao je Spasojević, dodajući da je za demokrate važnije da pronađu način kako da nastave integraciju sa bivšim članstvom.
Anđelković smatra da je sa stanovišta političke odgovornosti bolje da se sukobi rešavaju na stranačkim organima, ali da je politička kultura u Srbiji takva da oni češće „isplivavaju“ u javnost:
„Dešavalo se to i u drugim partijama. Primer za to su svojevremeni sukobi u SPO-u i raskol u SRS-u. Te stvari su se najčešće događale pred očima većeg broja ljudi“.
Na pitanje da li je u redu da se sukobi u DS-u obelodanjuju na Tviteru, Dušan Spasojević je kazao da se svađe među demokratama ne tiču samo te partije, već i onog biračkog tela koje im je nekada pripadalo:
„Zato oni svoju raspravu ne vode samo unutar partije, već stranačka opozicija pokušava da je izvuče u javnost, kako bi na taj način stekla određenu prednost na sadašnjim rukovodstvom. Mi stalno zahtevamo da stranke budu demokratske i da debatuju, a onda kad se to desi, mi se čudimo i govorimo da to ne valja. Međutim, neke utarstranačke svađe se tiču i šire javnosti“, zaključuje Spasojević.