Bravo, predsedniče! I danas su gazili ljude po ulicama i to ide na vašu dušu

Kada predsednik Aleksandar Vučić kaže narodu da se „umije hladnom vodom“ i pita se šta je sa njima, dok ih automobili nose na haubama, to se ne može nikako drugačije opisati osim kao licemerje i bezobrazluk koji može da šokira čak i čoveka koji redovno prati političke događaje u Srbiji.

I ne, nije samo problem što ta izjava dolazi od čoveka koji, prema slovu Ustava, mora da simbolizuje narodno jedinstvo i od osobe koja bi morala da bude predsednik svih građana. Na to smo, nažalost, navikli. Mnogo veći problem je težina koju ta poruka nosi i to što postoje ljudi koji će sasvim sigurno ozbiljno shvatiti stav predsednika da je dozvoljeno gaziti druge ljude na ulicama.

A ljudi na ulicama nisu zbog hira, želje da se dokazuju ili zato što im je neko nešto platio – kako govore oni koji su navikli da rade sve za pare i čiji sistem vrednosti je isključivo zasnovan na ciframa i brojkama. Ti ljudi, ti studenti, ta naša deca, kojoj ste svojevremeno upravo vi, naprednjaci, posvetili kampanju tvrdeći da „sve radite za njih“, izašli su na ulice zato što ih tuku i maltretiraju vaši kadrovi, aktivisti, odbornici, predsednici opština. Oni likovi koje ste sastrugali sa dna kace, koji pre stranke nisu imali ni posao, ni prijatelje, a, Boga mi, ni smisao – sve do 2012. godine.

Osnovna ljudska prava danas se sudaraju sa opasnom retorikom predsednika koji, umesto odgovornosti, prvi promoviše nasilje. U Požarevcu je čovek vožen na haubi automobila. U Beogradu je pomahnitali vozač teško povredio četiri člana Beogradske filharmonije koji su protestovali. U Novom Sadu je danas luksuzni “porše” jurišao kroz masu, dok mu je na radiju verovatno išla na „repeat“ izjava predsednika da je potpuno u redu pregaziti čoveka ako vam se nađe na putu.

„Jeste li vi pri svesti, umijte se hladnom vodom, protrljajte oči, izbacite krmelje. Ti si stao nekom na put, rekao mu – ne dam ti da prođeš, čovek prođe, a vi mu skačete po automobilu“, kazao je Vučić, ohrabrivši time partijske aktiviste.

I dok predsednik poziva na "umivanje hladnom vodom", narod se sapliće o krvave tragove odluka SNS vlasti – odluka koje su stvorile klimu u kojoj je normalno ignorisati tragediju, relativizovati nasilje i svaku kritiku ućutkati pretnjama. Tragedija u Novom Sadu, kao i incidenti širom Srbije, nisu slučajnosti – to su simptomi sistema koji truli od vrha ka dnu, a čija je personifikacija... Ko?

Onaj koji ne može da shvati da ovakva izjava ne briše stvarnost, niti sklanja aktiviste sa ulica ili studente u amfiteatre, već je produbljuje i čini još strašnijom.

Jer jednog dana, kada se prašina s ulica slegne, a tragovi automobilskih guma na telima ljudi ostanu kao ožiljci, istorija će pisati. I neće biti milosrdna prema onima koji su građane Srbije tretirali kao kamenje na svom putu do moći. Čak ni prema onima koji pate da ih istorijske knjige pamte.

BONUS VIDEO: